Laura Mvula: "Sing to the Moon" [preslušavanje, uživanje]

Kritičari nedeljama pokušavaju da usaglase stavove: da li se u glasu Laure Mvule čuje eho Nina Simone, Billie Holiday ili je to ipak Erykah Badu - i da li su harmonije koje stvara bliže Beach Boys, Janelle Monae, ili čak - Bjork!, te da li je njen album-prvenac začetnik novog muzičkog pravca koji je Paul Lester iz The Guardian nazvao "gospeldelia" (nimalo rđava definicija) ili nešto već poznato.

"Green Garden" je prvi hit :)



Gore navedene Nina, Billie i Erykah nisu dovoljne, jer Laura Mvula nije samo retro-soul. Harmonije koje se razlivaju od uvodne "Like the Morning Dew" preko "Green garden", hipnotičke "Is There Anybody Out There?" (koju kao da je skrojio Brian Wilson) i magične "Sing to the Moon" - svaki od tih komada predstavlja malu senzaciju jer nijedna od pesama ne odlazi u očekivanom pravcu. To je, ujedno ono što ovih sat vremena muzike preporučuje za često (i glasno) preslušavanje u toplim danima koji dolaze.

"Sing to the Moon", uživo:



Uz harmonije, Laura Mvula ume i sa rečima.

"Our love is like the morning clouds/
Like the morning dew, that goes away/
Try to write the perfect song for you/
Then I realize it didn’t belong to me/
It didn’t belong to me."

"Sing to the Moon" je njen prvi album, odnedavno dostupan za preslušavanje.

(Da ponekad valja slušati i novu muziku potvrđuje nedavna studija u kojoj se tvrdi "da deo mozga koji je povezan sa percepcijom zadovoljstva i nagrade postaje aktivniji kada ljudi slušaju neku pesmu po prvi put.")

"Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga" (Žan-Klod Karijer i Umberto Eko)

U danima u kojima nivo svinjarija preti da pređe preko kućnog praga čak i ukoliko je televizor isključen a iz bookmarka izbrisane adrese gotovo svih medija, korisno je sakriti glavu iza knjige čiji tok prija glavi poput prolećnog vetra nakon čađave zime.

"Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga" zapravo je zapis neverovatno zabavnog i poučnog dijaloga esejiste/dramaturga/Bunjuelovog saradnika Žan-Klor Karijera i Umberta Eka koji počinje promišljanjem budućnosti knjige kao ideje, formata i sredstva prenosa informacija, da bi se, poput hiperteksta razgranao ka istorijskim otkrićima, analizi fenomena gluposti, civilizacijskih zabluda, filozofije te konačno budućnosti biblioteka, knjiga i čitave civilizacije.

Ova knjiga može se čitati kao hipertekst. Iako predstavlja samo dijalog - nakon nekoliko strana počinje da izrasta u zbirku referenci koje se preporučuju za dalje izučavanje; pregled istorijskih grešaka čiji nas eho i dalje čini gluvima, te se može koristiti i kao putokaz ka bizarnim stranputicama koja su svojevremeno proglašavana naučnim dostignućima a koja se i danas, tužno, smatraju tačnim.

Bez obzira na erudiciju oba učesnika i česte meandre do kojih naracija dolazi, ova knjiga je neverovatno zabavna. Dok je budete čitali - sve češće ćete čuti smeh obojice sagovornika (i medijatora - Žan-Filip De Tonaka), koji kao da se međusobno nadmeću i poput dva tinejdžera pokušavaju jedan drugog da zadive otkrićima i pričama koje su tokom godina otkrivali, arhivirali i konačno - razmenili, a čitaocu doneli utehu da je glupost oduvek bila tu i da nije isključivo naša privilegija da živimo u vremenu prepunom isprazne buke.

Iz poglavlja nazvanog "Ništa neće stati na put taštini":

Ž-P. de T: Prošlost do nas stiže izvitoperena na sve moguće načine, a naročito kada u prenošenje znanja o njoj umeša prste i ljudska glupost. Vi ste takođe naglašavali kako kultura voli da pamti samo svoje Himalaje, dok zanemaruje sve ono što joj ne služi na čast. Možete li nam navesti nekoliko primera iz te druge kategorije "remek-dela"?
(...)

Umberto Eko: Radeći na knjizi o potrazi za savršenim jezikom, nabasao sam na neke lude lingviste, na autore sumanutih teorija o poreklu jezika, od kojih su najzabavniji nacionalisti - po kojima je Adam govorio jezikom njihovih naroda. Prema Gijomu Postelu - Kelti su poticali od Noja. Po nekim drugim, španskim lingvistima, poreklo kastilijanskog jezika se vezuje za Tubala, sina Jafetovog (...) Baron od Rikolta tvrdio je da je flamanski bio jedini jezik kojim se govorilo u doba nastanka ljudskog roda.  A zatim, dalje, u XVII veku, Georg Štirnhjelm je u knjizi De Linguarum origine praefatio dokazivao da je gotski, po njemu staronorveški jezik bio izvor svih poznatih jezika. Švedski naučnio Olaus Rudbek, u delu Atlantica sive Mannheim vera Japheti posterorum sedes ac patria (knjizi od tri hiljade strana!) tvrdio je da je Švedska bila Jafetova domovina i da je Adam u početku govorio švedskim jezikom (...)
Izvesni Andrije je 1869. godine objavio knjigu o zdravstvenim problemima koje mogu nastati usled korišćenja čačkalica. Neki gospodin Ekošoar je pisao o različitim tehnikama nabijanja na kolac, a jedan drugi autor, zvani Fumel je 1858. objavio knjigu o ulozi i značaju batinanja, navodeći spisak čuvenih pisaca i umetnika koje su batinali, od Boaloa, do Voltera i Mocarta.

Ž-K. K: Ne zaboravite Edgara Berijona, člana Akademije Nauka, koji 1915. godine piše da Nemci proizvode više fekalnih materija od Francuza. Štaviše, po količini njihovog izmeta može se ustanoviti kojim putem su prošli. Berijon govori o "polihreziji nemačke rase" (hiperaktivnost peristaltike). To je čak bio naziv jedne od njegovih knjiga.
(...)

Umberto Eko: Najzanimljiviji je, ipak, fenomen ludaka koji su pisali o ludacima. Gistav Brine u "Ludim književnicima" ne pravi nikakvu razliku između sumanutih knjiga i ozbiljnih knjiga koje su pisale osobe sa nekim psihičkim problemima. Na njegovom inače zabavnom spisku nalazimo Enrijona, koji je 1718. napisao disertaciju o telesnoj visini Adama, ali i Sirana De Beržeraka, De Sada, Furijea, Poa, Njutna i Volta Vitmana. U svojoj knjizi (sa hiljadu pet stotina odrednica!) Blavije navodi pobornike novih kosmogonija, higijeničare koji izlažu prednosti hoda unatraške, izvesnog Madrola koji se bavio teologijom železnica, nekog Pasona koji je 1829. objavio Dokaz o nepomičnosti Zemlje, i Tardija koji je 1878. dokazao da se Zemlja obrne oko svoje ose za četrdeset i osam sati."

Cena ove knjige (pronađena u "Beopolisu" pre nekoliko dana) ekvivalentna je dvadesetodnevnom uzdržavanju od kupovine dnevnih novina. Njena vrednost je, pak, nemerljiva. 

Ukoliko gore prekucani pasus nije bio dovoljno uverljiv, na raspolaganju je i ovaj, nazvan "Pohvala gluposti" >>, kao i preporuka koju je pre nekoliko meseci napisao Đorđe Kalijadis na Jorgoslovlju >>

Čitanje kniga poput ove (kao i po duhu srodne "Istorije ljudske gluposti" Pola Taborija) povećaju broj antitela na glupost u organizmu. 
Za indikacije ili željene efekte obratite se Vašem knjižaru ili bibliotekaru.
.

Ian McCulloch: "Holy Ghosts/Pro Patria Mori" [za preslušavanje & pevanje]

Dok su gitarista Will Seargant i basista Les Pattison posvećeni projeku Poltergeist (preporuka >>) - Ian koristi pauzu u radu Echo and The Bunnymen izvodeći ponovo neke (od mnogih fenomenalnih) pesama iz Echo&TB i solo kataloga. Najpre ih je prearanžirao za akustično-orkestarsko izvođenje a zatim otpevao, ponovo otkrivajući njihovu veličanstvenost.

Uz "The Killing Moon" (Ian je i i danas naziva "najlepšom pesmom ikada napisanom"), koji dobija novi sjaj orkestracijom i trideset-godina-starijim-vokalom, tu je predivna "Bring on the Dancing Horses", omiljeni komad sa stare kompilacije "Songs to Learn and Sing"; kao i "Lips like Sugar" te ponovo pesma-ikona - "All my Colors (Zimbo)", koju čak ni bledunjava obrada Nouvelle Vague nije uspela da oskrnavi, i koja se sada - prvi put nakon trideset godina pojavljuje u aranžmanu gotovo bez bubnja, a obožavaoci ovog skrivenog blaga diskografije benda znaju da su udarci pokojnog Peta De Freitasa ono što je pesmi davalo epsku širinu, svih ovih decenija. No, Zimbo - zvuči sjajno i u ovoj verziji. 
I samo te četiri pesme da je otpevao - bilo bi sasvim dovoljno. 

Ovo su "...Horses".

Album "The Holy Ghosts" sastoji se iz dva dela: prvu polovinu čine nove verzije poznatih Echo pesama, dok je na drugoj poslednji Ianov solo album. Obratite pažnju na snimak "Me and David Bowie".

Album je dostupan za preslušavanje na Pitchfork.com >>

Toliko pesama za preslušavanje, učenje i pevanje: prolećna jutra, duži dani i vazduh koji konačno miriše na toplo, sve zove na novo preslušavanje stvari koje se nakon toliko godina i duge zime prijatno razlivaju glavom i srcem.
.