Ulazim u knjižaru, znajući da u toj knjižari tog dana neću, zapravo, kupiti nijednu knjigu. . Ova u koju sam ušao sasvim dobro živi od prodaje knjiga za jednokratnu upotrebu, da ih tako nazovem. Ova je, zapravo, formalno knjižara: ima ulaz, police pune knjiga naređanih malo po azbučnom redu, malo po žanrovima, više po popularnosti, ima kasu, tu i jedna stolica valjda namenjena onima koji bi da prelistaju knjigu pre kupovine, ali kao što nema miris knjižare, tako nema ni zaposlenog koji se neće zbuniti ukoliko ispalim neki naslov, ime autora ili izdavača - već će morati da proveri u kompjuteru da li je ima na policama, ukoliko mu ponovim naslov knjige. Dva puta. . No, ušao sam u nju da bih proverio šta je novo na policama i onim promo-ostrvima - i da bih za koji dan otišao u knjižaru u kojoj volim da kupujem knjige, naivno verujući da će kupovina knjiga na tom mestu učiniti da ona postoji što je moguće duže. . Vidim drugo, dopunjeno izdanje "Osećanja. O Sećanja" >>, i to me raduje - prvih 1000 knjiga o Margiti je pronašlo čitaoce. Nasumično čitam jednu stranicu kratkih priča Berislava Blagojevića - "Revolucionar" (Rende) i stavljam je na spisak. Pre nekoliko dana mi je preporučen i Dejan Tiago Stanković >>. U ovoj knjižari nema odlične "Meke duše Juga" Milje Lukić >>, a znam kome bi valjalo kupiti po primerak. Uvodne stranice "Malog kasapina" Patrisa Mekejba obećavaju >>. . Biće puna torba, ali u drugoj knjižari. U njoj znaju za čim tragam, preporuke su im valjane. . Tako ja razumem tržišnu ekonomiju. Život me demantovao već nekoliko puta i mnoga mesta na kojima sam voleo da kupujem knjige više ne postoje. Ili, zapravo, više nisuknjižare. Ali, ne prestajem da se trudim. Nije svejedno gde se kupuju utehe.
Muzički kritičari, valjda naučeni da svaki zvuk valja klasifikovati poput knjiga na policama - po boji, abecedi, veličini ili nekom četvrtom parametru - pokušavaju bendu Alt-J da pronađu mesto negde uz Wild Beasts i HotChip, čak i Coldplay - ali takvim poređenjima prosto ne bi valjalo verovati više no sopstvenim ušima i onome što će vam se komešati u glavi tokom slušanja njihovog prvenca - samo naizgled pretenciozno nazvanog "An Awesome Wave". Ovaj album je zaista - awesome i to je jedina tačka u kojoj se kritičari i ja zaista slažemo: sve devetke i desetke koje su dobili ovih nedelja zaista su zaslužene. . U trinaest (naizgled) lakih komada prepliću se posvete Morisu Sendaku i njegovoj "Where the Wild Things Are"; direktni citati Johnny Flynna, posvete Gerdi Taro - prvoj ženi ratnom reporteru; "double dutch" pevanje, indijski bangra ritmovi; poigravanje elektro-folkom kao takvim, na trenutke nedokučiva lomljava slogova koje čak podseti i na Elizabeth Fraser, ali i pasaži koji ponekad zazvuče kao Vampire Weekend na 16 obrtaja, ukoliko je poređenje važno kao inspiracija na otkrivanje ovog albuma. . "An Awesome Wave" je prepun referenci i neočekivanih melodijskih obrta izvedenih sa lakoćom i ležernošću koje prosto traže ponovno slušanje (Last Fm tvrdi da sam ceo album u proteklih deset dana preslušao više od dvadeset puta!) te otvaraju samo jedno pitanje: može li ovaj veličanstveni debi-album (kojim su Alt-J zapravo samo ovlaš označili podijum na kojem će ubuduće nastupati) - dobiti dostojnog naslednika i kada će se novi album pojaviti. Spot za pesmu "Taro" je nastao od sekvenci iz filma "Powaqqatsi: Life in Transformation."
. "Awesome", da ponovim. . Uzgred - kratica "Alt-J" na tastaturi daje rezultat samo ukoliko ste korisnik Mac računara - na ekranu će vam se pojaviti znak "∆". . "Triangles are my favourite shape/ Three points where two lines meet/ Toe to toe, back to back, let's go/ My love it's very late/ 'Til morning comes, let's tessellate." . Zvuči potpuno nerdy - a zapravo je beskrajno šarmantno. Svi tekstovi su albuma dostupni su na ovoj adresi >> . "An Awesome Wave" Vam je dostupan za preslušavanje, ovde, sada. Slušati više puta. Ukoliko vas uvodni "Intro" i "Interlude I" ne ubede na prvo slušanje - onda brzo premotajte na "Breezeblocks" ili "Matildu" koja su ih lansirale u zvezde. Ovaj album ima nekoliko ulaznih vrata - i svaka su prava. Preslušavanje je dostupno na Deezer platformi >>
Naknadni link: više o pesmi "Taro", njenom tekstu, Gerdi i Robertu Kapi dostupno je ovde >>
Ova pesma ostala bi nenapisana da joj nije prethodila priča o jednoj drugoj pesmi - o kojoj je Nik Hornbi pisao smatrajući da je Ben Folds autor teksta, iako ovaj to nije bio. . No, sudbina je uredila da sve dođe na svoje mesto. Benova melodija i Nikov tekst pronašli su jedno drugo, zato što su srodne duše. Tako je nastala "From Above". . <<Rewind: ili kako je sve počelo. . Nik Hornbi u knjizi "31 pesma" kaže: . "Smoke" je jedna od najoštromnijih i najmudrijih pesama o sporom umiranju veze za koje znam. Mnogi su se okušavali na trnovito romantičnoj temi započinjanja ispočetka (...) i obično zaključivali da to nije lako, ali jeste poželjno i izvodljivo. U Foldsovoj pesmi je dirljivo to što on u isto vreme uspeva da izrazi očaj naratora i nemogućnost srećnog ishoda (...) "Smoke" je tekstualno besprekorna, oštroumna i lepa (...) i jedna od tako malobrojnih pesama posvećenih samom procesu ljubavi, a ne njenom objektu ili subjektu. I to je pesma koju sam neprestano slušao u vreme (dugog i predugog) umiranja mog braka. Imala je smisla onda, ima ga i sada. Od jedne pesme ne možete tražiti više." . Ne bi ovaj pasus bio toliko važan da Hornbi nije taj vatromet hvalospeva uputio na pogrešnu adresu: Ben jeste autor ogromnog dela opusa koji svira i peva, ali je "Smoke" jedna od pesama koju nije napisao sam, već je samo autor muzike. Tačnije, bila je to jedina pesma sa tog albuma koju je napisao sa Annom Goodman. Tada već bivšom suprugom. . Ipak dirnut onim što je pročitao u Nikovoj priči, Ben mu se zahvalio porukom i objašnjenjem da pesma, ipak, nije samo njegova. Godinu dana kasnije su se i upoznali. Ben i Nik. Usput prebrojali brakove: Ben iza sebe ima četiri braka, Nik - dva. Nešto kasnije, Nik je Benu poslao nekoliko svojih tekstova. Ben je počeo da komponuje. Nik je konačno dobio priliku ne samo da piše o muzici, već da piše muziku. Ben je u iskrenom obožavaocu dobio maestralnog tekstopisca, kakvog je samo mogao da poželi. . Tako je nastao "Lonely Avenue", ozbiljno dobar album na kojem su Benove melodije pronašle svoje srodne duše u Nikovim tekstovima - i obratno. Sve se konačno uklopilo. . [Pause] . Imali su ideju da snime album za tri dana. Tokom snimanja, koje je potrajalo mnogo duže, otkrilo se još važnih detalja: Nik - pisac koji je kroz lik Roba Fleminga i knjigu "High Fidelity" ispisao neke od najlepših pasusa posvećenih vinilu i LP pločama kao takvim uveliko je slušao isključivo mp3 fajlove na svom iPodu! Ben je, pak, upravo ušao u fazu odbijanja korišćenja digitalnih naprava pri snimanju i sve je snimao na klasičnu dvoinčnu studijsku traku, te je zvuk albuma miksao tako da zvuči idealno za gramofonsku ploču! .
Divni detalj u dnu covera albuma: "Stereo/Hi-Fi" ;)
[Play >>] . Konačno, pesma "From Above": Sećam se večeri u kojoj sam je prvi put čuo: NPR je objavio kao novi singl i najavu albuma, nije bilo ni spota ni previše informacija, ali je tekst pesme već bio tu i ubrzo sam uhvatio sebe kako je slušam sedmi put zaredom, da bih osmi put već znao čitav tekst naizust, naporedo tragajući po Mreži za ostalim pesmama, ponovo nestrpljiv poput tinejdžera koji je svakog dana osoblje u prodavnici ploča u Nušićevoj maltretirao istim pitanjem: "Da li ste dobili album....?" - onaj stari osećaj ushićenosti otkrićem nečeg novog, a koji sam pomalo već počeo da zaboravljam. . U pevljivu, predivnu pop-melodiju bio je umotan jedan od onih tekstova za kakve je Hornbi dokazani majstor: vešti izazivač katarze kada je ne očekujete i kada zapravo niste ni gađani vi, nego neko drugi - ko takvu priču zaista proživljava. . "Od jedne pesme ne možete tražiti više." . "They even looked at each other once/Across a crowded bar/
He was with Martha/She was with Tom.
Neither of them really knew what was going on/A strange feeling of never/Heartbeats becoming synchronized/And staying that way forever. .
Most of the time/It was just near misses/Air kisses
Once in a bookstore, once at a party
She came in as he was leaving/And years ago, at the movies, she sat behind him
A six-thirty showing of 'While You Were Sleeping'/He never once looked around . It's so easy from above/You can really see it all
People who belong together/Lost and sad and small
But there's nothing to be done for them/It doesn't work that way
Sure we all have soulmates/But we walk past them every day
Oh no . And it's not like they were ever actually unhappy/In the lives they lived
He married Martha/She married Tom
Just this vague notion that something was wrong
An ache, an absence, a phantom limb/An itch that could never be scratched. . Neither of them knew what was going on/A strange feeling of never,
Heartbeats becoming synchronized/And staying that way forever. . Who knows whether that's how it should be/Maybe our ghosts live in that vacancy
Maybe that's how books get written/Maybe that's why songs get sung
Maybe we owe the unlucky ones . It's so easy from above/You can really see it all
People who belong together/Lost and sad and small
But there's nothing to be done for them/It doesn't work that way
Sure we all have soulmates/But we walk past them every day
Oh no . Maybe that's how books get written/Maybe that's why songs get sung
Maybe we owe the unlucky ones/Maybe that's how books get written
Maybe that's why songs get sung/Maybe we owe the unlucky ones" . Nekoliko dana kasnije na Mreži se pojavio i fenomenalan video-klip, istovremeno i sladak i tužan, jednostavan u izvedbi, kompleksan u naraciji. Bolje i jednostavnije ne može. I kao što su srodne duše najpre pronašli Benova melodija i Nikov tekst, tako je pesma dobila srodnu sliku.
. (Napomena: ukoliko niste načisto sa sopstvenim izborima u životu, pripremite maramicu.)
.
. I kao i sve druge prave velike pop pesme - i ova se ne završava dosadnim ponavljanjem refrena i fade-outom, već tamo gde treba. . [Stop] . Tako i ja želim da završim ovaj serijal priča o 39 pesama. Autor čije su me priče zapravo najviše inspirisale da se odvažim na pisanje svih ovih priča pre nešto više od dve godine ušao je na scenu u poslednjoj strofi serijala, kroz priču o pesmi koja je nastala isključivo zahvaljujući njegovoj priči - o jednoj drugoj pesmi. . To je valjda pravi, najbolji kraj. Bolji zapravo trenutno ne umem da napišem. (Dobro, možda nakon svega dodam i listu pesama koje nisu "stale na kasetu", red je.) . Sutra proslavljam 39. rođendan. Igla gramofona prelazi na onaj prazan deo između poslednje pesme na drugoj strani ploče i etikete. Malo krckanja vinila, a onda se ručica gramofona podiže i sama vraća na ležište. Ploča se zaustavlja. Tišina iz zvučnika. Kraj strane. Sklanjam ploču s gramofona, biram sledeću. . . . . [Ideja serijala “39 pesama”, započetog u martu 2010. godine bila je: do 39. rođendana nabrojati i objasniti samom sebi – koje pesme su obeležile prvih 39 godina života. Prethodnih 38 tekstova dostupno je ovde.] .
