(Uvodna napomena: tekst je od prvog postavljanja na blog 2011. dopunjavan podacima, fotografijama i linkovima koji su u otkrivani naknadno.)
Iako ovaj incident ne pripada daljoj istoriji, te je mesto dešavanja centar Beograda a postoje i dokazi o prisustvu novinara - mali je broj validnih dokaza koji potvrđuju da se sve dogodilo onako kako pamtim.
Prošlo je svega dvadeset (i brojem: 20) godina od dana kada je Vladimir Živković dovezao borna kola do centra grada, ali je rekonstrukcija izuzetno teška. Jedan od retkih dostupnih izvora navodi da postoji jedna (i brojem: 1) fotografija incidenta, ali se ona u ovom trenutku ne može pronaći na Mreži.
Prošlo je svega dvadeset (i brojem: 20) godina od dana kada je Vladimir Živković dovezao borna kola do centra grada, ali je rekonstrukcija izuzetno teška. Jedan od retkih dostupnih izvora navodi da postoji jedna (i brojem: 1) fotografija incidenta, ali se ona u ovom trenutku ne može pronaći na Mreži.
Delići informacija kojima raspolažem postavljaju događaj u period između 21. i 24. septembra 1991. godine (postoje navodi da se sve dogodilo čak i 29. septembra, ali su oni nepouzdani, odnosno dolaze sa druge strane). Mesto zbivanja je svakako plato ispred Skupštine (ne)postojeće države. (Da li je država postojeća ili ne - zavisi od ugla gledanja, mesta stanovanja i medija koji ste pratili te jeseni).
Pouzdano znamo ime i prezime: Vladimir Živković.
Starost: između 30 i 40 godina.
Mesto stanovanja: Valjevo.
Zatečen kao: mobilisani tenkista.
Jedan od izvora navodi i „prisilno mobilisani“, ali tu procenu mogao bi zapravo dati samo on.
„Borba“ je (navodno) 24. septembra 1991. godine objavila sledeće:
"Vojnik Živković, mobilisani rezervista JNA, uspeo je neometano da dotera svoja borna kola sa "fronta" iz Šida ravno pred Saveznu skupštinu! Niko ga juče (23. septembra, prim. N.) pre podne na putu od Šida do Beograda nije zaustavljao, verovatno i zato što ovih dana (u svim pravcima) prolazi toliko vojnih vozila da to miliciju ne uzbuđuje.
Tek kada je protutnjavši kroz Sarajevsku ulicu pregazio dva automobila (mercedesa i "keca") za Živkovićem (kažu da je Rom i star između 30 i 40 godina) se dala u poteru beogradska milicija u čijoj je pratnji dospeo do saveznog zdanja. Ubrzo je intervenisala vojna policija kojoj se Živković predao. Oklopno vozilo, blatnjavih gusenica i sa po nekim listom kukuruza među točkovima, stajalo je zatim na platou još nekih sat vremena da bi ga potom vojna policija (pristigla u dva džipa) odvezla, zaustavljajući saobraćaj, u pravcu Ulice Kneza Miloša.
Pre no što je transporter odvezen oko njega su se okupljali radoznali Beograđani i komentarisali: "Kako je to moguće", "Da ovo nije izložba", "Sigurno je neki Hrvat", itd. U jednom trenutku, tvrde očevici, čak se pojavio i "pauk", pa su se čuli i razni šaljivi komentari. Sam vozač "pauka" samo se, navodno, prekrstio, rekao "Ovo je malo preteško za mene" i "pokupio" nepropisno parkiranog "renoa". Ažurni radio reporteri, kako čujemo, uspeli su da pronađu jednog od vlasnika pregaženih automobila i zabeleže njegovu izjavu: "Pa šta sad? Sve je propalo, država je propala i ja sam propao".
U okviru iste vesti, objavljeno je i saopštenje „prve vojne oblasti”:
„Vojnik u rezervi Vladimir Živković, vozač oklopnog transportera, u fazi psihičke labilnosti, samovoljno je borbenim vozilom došao pred Skupštinu SFRJ. Sve okolnosti u vezi ovog događaja se ispituju o čemu će biti dato potpunije saopštenje.”
Ukoliko ove navode tretiramo kao tačne (drugačije ne možemo, originalno izdanje “Borbe” nije dostupno), preostaje teži deo, a to je rekonstrukcija čitavog događaja i - ključno pitanje: kakva je muka vojnika Živkovića naterala na ovaj čin i kako je, uopšte, uspeo da stigne do Beograda? Da li se sve već toliko raspalo?
Jedan od izvora navodi da je za učinjeno delo kažnjen sa 11 meseci zatvora.
I to je poslednje što se o njemu može pronaći u zvaničnim 'vestima'.
Vredelo bi pronaći ga i zabeležiti njegovu priču.
U nekom paralelnom univerzumu - Danilo Kiš je živ i od ovog incidenta stvara komad dostojan „Grobnice za Borisa Davidoviča”.
U drugom, paralelnom a srećnijem univerzumu - ovaj incident se ne događa i ovaj rat ne postoji.
U ovom našem, takvom kakav je, ova priča ne sme biti prepuštena zaboravu.
Ono što je Vladimir Živković uradio bio je čin lude hrabrosti i prkosa ludilu.
*
Starost: između 30 i 40 godina.
Mesto stanovanja: Valjevo.
Zatečen kao: mobilisani tenkista.
Jedan od izvora navodi i „prisilno mobilisani“, ali tu procenu mogao bi zapravo dati samo on.
"Vojnik Živković, mobilisani rezervista JNA, uspeo je neometano da dotera svoja borna kola sa "fronta" iz Šida ravno pred Saveznu skupštinu! Niko ga juče (23. septembra, prim. N.) pre podne na putu od Šida do Beograda nije zaustavljao, verovatno i zato što ovih dana (u svim pravcima) prolazi toliko vojnih vozila da to miliciju ne uzbuđuje.
Tek kada je protutnjavši kroz Sarajevsku ulicu pregazio dva automobila (mercedesa i "keca") za Živkovićem (kažu da je Rom i star između 30 i 40 godina) se dala u poteru beogradska milicija u čijoj je pratnji dospeo do saveznog zdanja. Ubrzo je intervenisala vojna policija kojoj se Živković predao. Oklopno vozilo, blatnjavih gusenica i sa po nekim listom kukuruza među točkovima, stajalo je zatim na platou još nekih sat vremena da bi ga potom vojna policija (pristigla u dva džipa) odvezla, zaustavljajući saobraćaj, u pravcu Ulice Kneza Miloša.
Pre no što je transporter odvezen oko njega su se okupljali radoznali Beograđani i komentarisali: "Kako je to moguće", "Da ovo nije izložba", "Sigurno je neki Hrvat", itd. U jednom trenutku, tvrde očevici, čak se pojavio i "pauk", pa su se čuli i razni šaljivi komentari. Sam vozač "pauka" samo se, navodno, prekrstio, rekao "Ovo je malo preteško za mene" i "pokupio" nepropisno parkiranog "renoa". Ažurni radio reporteri, kako čujemo, uspeli su da pronađu jednog od vlasnika pregaženih automobila i zabeleže njegovu izjavu: "Pa šta sad? Sve je propalo, država je propala i ja sam propao".
U okviru iste vesti, objavljeno je i saopštenje „prve vojne oblasti”:
„Vojnik u rezervi Vladimir Živković, vozač oklopnog transportera, u fazi psihičke labilnosti, samovoljno je borbenim vozilom došao pred Skupštinu SFRJ. Sve okolnosti u vezi ovog događaja se ispituju o čemu će biti dato potpunije saopštenje.”
Ukoliko ove navode tretiramo kao tačne (drugačije ne možemo, originalno izdanje “Borbe” nije dostupno), preostaje teži deo, a to je rekonstrukcija čitavog događaja i - ključno pitanje: kakva je muka vojnika Živkovića naterala na ovaj čin i kako je, uopšte, uspeo da stigne do Beograda? Da li se sve već toliko raspalo?
Jedan od izvora navodi da je za učinjeno delo kažnjen sa 11 meseci zatvora.
I to je poslednje što se o njemu može pronaći u zvaničnim 'vestima'.
Vredelo bi pronaći ga i zabeležiti njegovu priču.
U nekom paralelnom univerzumu - Danilo Kiš je živ i od ovog incidenta stvara komad dostojan „Grobnice za Borisa Davidoviča”.
U drugom, paralelnom a srećnijem univerzumu - ovaj incident se ne događa i ovaj rat ne postoji.
U ovom našem, takvom kakav je, ova priča ne sme biti prepuštena zaboravu.
Ono što je Vladimir Živković uradio bio je čin lude hrabrosti i prkosa ludilu.
*
Dodatak 1 Igor Nađalin je pronašao priču o Vladimiru Živkoviću u filmu - "Srpska verzija raspada JNA - dokumentarni film" >>. Živkovićev slučaj se pominje oko 35. minuta filma, u jednoj rečenici, uz kratki snimak (screenshot je iz filma).
Dodatak 2 (2015): U međuvremenu se na mreži pojavila fotografija autora Zorana Raša. .
Dodatak 3: Zlatko Paković piše o ovom slučaju u "Danasu", 16. septembar 2016. >>
Komentar ispod teksta kaže:
"Gospodin Vladimir Živković je Valjevac. Ima dva starija brata, obojica su završili Vojno-tehničku akademiju u Zagrebu. I obojica su skinuli uniformu i rade u civilnom sektoru. Sva trojica su sinovi vojnog lica starog kova. Vladimir ima dvoje divne dece, devojčicu Nevenu (srednjoškolku) i dečaka (izvinjavam se na senilnosti, uvek ga prozivam po prezimenu) koji je učenik osmog razreda osnovne škole. Skroman, neprimetan čovek. Čak i u Valjevu se ne pamti više njegova hrabrost. Čime se bavi, stvarno ne znam, ali svaka mu čast na tom potezu od pre x godina."
Dodatak 4: Fotografija sa FB stranice "CK 13 Omladinski centar" >>, autor nepoznat:
Dodatak 2 (2015): U međuvremenu se na mreži pojavila fotografija autora Zorana Raša. .
Komentar ispod teksta kaže:
"Gospodin Vladimir Živković je Valjevac. Ima dva starija brata, obojica su završili Vojno-tehničku akademiju u Zagrebu. I obojica su skinuli uniformu i rade u civilnom sektoru. Sva trojica su sinovi vojnog lica starog kova. Vladimir ima dvoje divne dece, devojčicu Nevenu (srednjoškolku) i dečaka (izvinjavam se na senilnosti, uvek ga prozivam po prezimenu) koji je učenik osmog razreda osnovne škole. Skroman, neprimetan čovek. Čak i u Valjevu se ne pamti više njegova hrabrost. Čime se bavi, stvarno ne znam, ali svaka mu čast na tom potezu od pre x godina."
Dodatak 4: Fotografija sa FB stranice "CK 13 Omladinski centar" >>, autor nepoznat:
Ako se nije dogodilo, ja ipak želim da se to dogodilo.
ReplyDeleteDrugar Boris D, inače novinar/izveštač/analitičar kaže mi na drugom mestu:
ReplyDelete"Ja se sećam da se dogodilo. Gledao na Studiju B. Možda imaju u Arhivi. Došao je pred saveznu skupštinu u oklopnom transporteru (ne tenku) . Mislim da je to onaj sa šest točkova i malom kupolom."
Dakle, više nas se seća da se dogodilo...
"Sve ove jedinice su bile popunjene rezervnim sastavom i minimalnim brojem mladih vojnika na odsluzenju vojnog roka. Usled nejasnih ciljeva rata i mogih drugih losih odluka moralno stanje je bilo potpuno uruseno, sa mnogim slucajevima masovnog dezertiranja, samovolje itd. Ubrzo nakon uvodjenja u borbu i gubitaka oko Tovarnika i Sida (''prijateljska vatra'' od JRV), dolazi do raspadanja valjevske 2.pgmbr, gde se oko 2.800 njenih pripadnika uputilo svojim kucama, a jedan pripadnik je u znak protesta dovezao BVP ispred skupstine SFRJ u Beogradu! U brigadi je ostao minimalni broj vojnika na odsluzenju vojnog roka i oficirski sastav, uz manji broj rezervista i dobrovoljaca. Zatim je ova jedinica izvucena sa prve linije, popunjena i kasnije ponovo je uzela ucesce u borbama. Slicnih scena, ali manjeg obima, bilo je i u mnogim drugim jedinicama na tom prostoru."
ReplyDeleteEvo ti iz relevantnih (vojnih) izvora. Koliko se ja secam, znacajnu ulogu u podsticanju na dezerterstvo i neodazivanje na mobilizaciju u Valjevu su imali Srpski Pokret Obnove i Srpska Pravoslavna Crkva, pa su to moguci izvori iz kojih bi mogao da saznas nesto vise o detaljima ove neobicne price.
dogodilo se. ja se sećam fotografije a poznavao sam i čoveka koji se slučajno našao u Kneza Miloša kada je ovaj projurio. uzgred, nije bio tenk nego BVP kao što reče Akvamarin.
ReplyDeletenego, ja znam jednu još težu i ozbiljniju priču o napuštanju fronta, jesi li ikada čuo za "ludake iz Paulinih Dvora"? Uglavnom su pitanju rezervisti sa opštine Voždovac. Ta priča je potpuno zataškana što je sa druge strane logično.
(inače to je ono mesto gde su hrvatske formacije, neko bi, a ja mislim u ovom slučaju s pravom rekao ustaške, pre zauzimanja od strane JNA izvršile teške zločine nad civilnim srpskim stanoništvom).
@akvamarin: hvala na citatu i putokazu... Jos neki ljudi koji imaju pristupe nekim arhivama su zamoljeni da pronadju i tu fotografiju i detaljniju pricu...
ReplyDelete@vrabac: ovo "tenkista" je bilo i pomalo ironicno, jer se toliko malo zna o citavoj prici... O toj vozvovackoj ekipi sam cuo "da je nesto bilo", ali sta je tacno bilo - ne. Idem da tragam...
Kakvi su to materijali za analize, filmove, knjige...
Koliko ja znam, Narodna biblioteka ima (ili je bar nekada imala) po jedan primerak svih novina. Posto znas (skoro) tacan datum, ne bi trebalo da bude tesko da to nadjes, fotografises i ovde objavis...
ReplyDeleteZaista, to je nekada bilo pravilo.
ReplyDeleteProvericu. Dobra ideja!
Ukoliko je dostupno, znacete uskoro.
ma nema greske to se dogodilo, bas sam skoro pricao sa drugarom oko toga mada eto ja sam vezao da je to bilo 1992. godine, i koliko se ja secam to je bila vest na svim programima ne samo na studiju B. Koliko me secanje sluzi on je probao preko stepenica da udje u skupstinu i zaustavio se negde pri vrhu stepenica. A bas bi voleo da nadjem neku sliku ili snimak tog dogadjaja, a mozda i cuti zasto je doticni to uradio.
ReplyDeleteSvakako cu zaroniti u arhivu, ako je dostupna, da uklonimo sve sumnje u vezi sa datumom, imenima i komentarima...
ReplyDeletesta ima novo? jeste li nesto saznali? narodna biblioteka je obavezna da arhivira 1 primerak svih periodicnih izdanja - novina. mislim da taj zakon vazi od pocetka devedesetih.
ReplyDeleteJoš jedna fotografija događaja je pronađena, za sada.
ReplyDeleteSeptembar, 1991.
to se stvarno dogodilo. mislim, ali nisam siguran, da je bila fotka u Vremenu i tekst o tome.
ReplyDeleteFotografija koju sam u međuvremenu dobio dokazuje da - jeste.
DeleteOstaje pitanje - šta je sa Vladimirom Živkovićem...
Fotografija : Zoran Rašović Raš
ReplyDeleteHvala na informaciji!
Delete