[Kratka priča, #1]

Iščekivanje traje mesecima. Svi nagađaju kada će glavni zgoditak biti izvučen. Nemaština i neverica u mogućnost boljitka su tolike, da je sreća jedino na šta se ljudi još uvek donekle oslanjaju. Šarlatani pišu knjige o sigurnim sistemima za dobitak, proročice rade prekovremeno; znaci sujeverja ne kriju se više ni na ulici ili pred kamerama.
Lovočuvari sve češće moraju da koriste oružje braneći šume od onih koji su zarađivali na zečjim šapama.
.
Konačno, jedan čovek osvaja fantastičnu sumu novca na lutriji.
Svi tragaju za identitetom dobitnika, ali on ostaje nepoznat.
.
#
.
Donekle zatečen, ali svestan mogućnosti koje mu novac pruža, Dobitnik reši da ostvari davnu želju-projekat: umesto mahnite kupovine i uživanja u materijalnim dobrima, putovanjima i totalnoj hedoniji, on veliki deo novca šalje na ispisanim čekovima viđenijim ljudima; javnim ličnostima i onima čiji se glas sluša, a od kojih ne traži ništa do da se zalažu za projekte i ideje koje Dobitnik smatra ispravnim. Čekovi postaju validni po prebrojavanju broja objava na dostavljenu temu u medijima. 
.
#
.
Promena je, čak i za njega, iznenađujuća.
.
Fundamentalisti postaju umereni; povećava se broj onih koji se odseljavaju iz gradova i počinju da se bave poljoprivredom; gledanost reality programa opada jer se ljudi ponovo bave svojim, a ne tuđim životima; nekoliko članova Svetog Sinoda javno izražava sumnje u smisao postojanja Crkve kao takve ali nemaju sumnji u veru - što istovremeno smanjuje i broj radikalnih ateista. Vremenom - raste broj specijalizovanih medija posvećenih književnosti, muzici, ali i političkim analizama i filozofiji raste, ponovo zaživljavaju i predstave na otvorenim prostorima, Dobitnik to oseća uživajući jednog popodneva na Kalemegdanu, dok na donedavno zapuštenoj bini usred parka nekoliko klinaca svira Pjacolina "Četiri godišnja doba".
.
#
.
Dobitnik oseća rezultate promene i po nečem drugom: njegov identitet nije više nikome bitan.
.
No, iako je siguran u ispravnost sopstvenih namisli i planova, ciljeve i blagodet koju njegove ideje donose društvu, njegov strah postaje sve veći: jer, nijedan od onih kojima je ponudio novac za izlaganje njegovih ideja - to nije odbio da učini.
Njegov jedini strah više nije da li će imati dovoljno novca, jer zna da ga ima, već da li će ikada pronaći osobu koja će reći - "Ne".
.
Provodi čitavu godinu u potrazi, ali ne pronalazi takvu osobu.
Preostali novac zaveštava lokalnom sirotištu. Uzima jedan stari fenjer i odlazi da živi - u buretu.
.

.

[eksperiment - ili kako sam privremeno zanemeo]

Ljubičaste kravice; knjige i reči kao eksplozivne naprave; ponovo se zatvaraju knjižare; nedočitani tekstovi; loši i namerni, pogrešni prevodi; bibliotekari-ubice a manje kazne pravim ubicama; nepogledani filmovi; zli anđin ćale kao srce anti-srpske kampanje; 
a naravno da ima za kamengrad ali ne za veterane rata - pa ih neprijatelji hrane;

ima i za bele mantije i za maskirne uniforme što brane; tu su i prenosive crkve,
četvorka iz vladanja za silovanje drugara; nove vojne akademije po serijama i 

pravljenje novih legija; priželjkivanje propasti valute; anonimusi i poznati 

po tome što su - "poznati"; humanitarne akcije i nehumana inercija; 

nevažeći listići i slična povlačenja; muzički dinari za mikrotalasnu,

 zabranjeno fotokopiranje, a propada i pozajmljivanje; spomenici 

ubicama a premali platoi iskrenim borcima; nove čipovane

 kartice za stare autobuse; zatim krstovi od sto metara i 
automobili od sto hiljada; genetski modifikovana 

hrana a ravnica zaboravljena; razbijena stakla, 

te haube i glave; onda reality orgazmi i 

zli i nepristojni talk-show voditelji;

sve je važnije od zaista važnih 
stvari; sad i taj sneg,  
sve je stalo, nije 
čudo što sam 
ostao bez 
glasa.
.
Privremeno.
.

 .

.

"La Antena" [film]

"Nekada davno - postojao je grad bez glasa.

Neko je oteo glasove od svih njegovih stanovnika. 

Mnogo godina je prošlo - i kao da tišina više nikome nije smetala."

.
Ovo je, dakle, priča o gradu koji je ostao bez glasa.
.
Gradom vlada Mr. TV, koji ne samo što je ukrao glasove ljudi, već društvu nudi samo jedno - a to je TV food, koja se oglašava svim raspoloživim kanalima. Bez glasa.
.

Zvanično - jedna žena ima glas. Ona je - Pevačica.
Nezvanično - tu je i slepi dečak, čiji je glas dobro čuvana tajna.
.
Nezadovoljan činjenicom da poseduje samo glasove - Mr. TV planira da preuzme kontrolu i nad – snovima i mislima.

Deluje poznato?

.

I šta je logičnije nego da ovakva priča bude ekranizovana kao nemi film - i to osamdeset godina nakon što je prvi filmski glumac progovorio (2007.)
.
"La Antena" čini da na trenutke ostanete bez reči. A o nekim trenucima iz filma ćemo se možda i nadglasavati, kada se svetla upale.

..

.