"Markiza" ili "Piškota", pitanje je...

Svestan sopstvenih slabosti – već u liftu razmišljam kako bi polovinu torte trebalo odmah staviti u zamrzivač. 
U suprotnom, čitava torta će stradati u svega par večeri i jutara, ništa od lepše od parčeta „Markize“ u sred noći.
.
Sečem tortu na dve jednake polovine.
.
Postavlja se pitanje – koja polovina odlazi na led?
.
Šta ukoliko nekom greškom ima više piškota na levoj polovini?
Ili je više ruma nekim slučajem ostalo na desnom delu?
Da li je leva polovina ukusnija bez, ili desna sa šlagom?
Sa ili bez čokoladnih mrvica?
(Mrvice želea nikako ne pripadaju ovoj torti, tu ideju unapred odbacujem.)
.
Svestan svojih slabosti – rešavam da polovine podelim na polovine i pravilno rasporedim šlag i mrvice na pripadajuće polovine polovina, dok preostale četvrtine ostavljam izvornim, radi utvrđivanja procenta piškota i ruma u definisanim delovima.
.
Čulo ukusa je varljivo,
zato je bolje probati više zalogaja.
.

Coolinarika

.
Na kraju, jedino bi se moglo zaključiti da je uzorak premali da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi koja opcija je najbolja. (Ali, tokom testiranja postaje jasno da je neprihvatljivo zvati ovu tortu "Piškota torta", kada je svakoj dobronamernoj osobi jasno da nju zapravo čini blistava simbioza fila i piškota! Dodatno, iz zalogaja u zalogaj postaje očiglednim da je zločin premenovati keks "Piškote" u "Markize"!)
.
. . . 
.
Govoto sve navedeno je, naravno, fikcija.
Polovina torte je uveliko u zamrzivaču.
Svestan slabosti, odmah sam je prebacio na sigurno.

Da sam je odista pojeo celu, fućkalo bi mi se i za pisanje i za traženje najbolje moguće fotografije „Markize“, najbolje torte ikada.

Novogodišnja priča (skica)

Autor > link

.
(foršpica)

Priča je zapravo počela još krajem leta: na proizvodnim linijama i po hangarima fabrike Igračke su izlivane, modelirane, farbane, ukrašavane, oblačene, pakovane - i sada su sve tu, naređane po kutijama u kojima se dešava metež nekoliko minuta nakon što se oglasi fabrička sirena, ona za kraj radnog vremena, a čuvar u kućici kraj ulazne kapije zadrema u svojoj stolici, sa pogledom na pust drum.

(početak radnje)

Ovih dana u fabrici Igračaka vlada - velika pometnja!

Za nekoliko dana ta čitava generacija biće distribuirana po prodavnicama ... Nova godina je blizu: i zato već danima dve dnevne smene razdvajaju igračke po kontigentima - jedan red igračaka ka prodavnicama u bogatijim četvrtima, jedan red za prodavnice na periferiji, i onda u krug.

I zato se već danima Igračke međusobno nadmeću: koja će "zapasti" u koji kontigent – jer se ovde, u fabrici, najvećim uspehom u životu jedne igračke smatra ulazak u dečiju sobu koja je već puna dobrih i lepih igračaka...

(a sad - tragično neznanje) 

Ono što nijedna od Igračaka naređanih na police zapravo ne zna (čak ni džinovski medved koji se među prvima našao na lageru i zato važi za najmudrijeg. napomena: ovo sa medvedom je možda stereotip, slabo poznajem tipologiju novih generacija igračaka) je da se igračke koje se nađu na rafovima bogatijih prodavnica zapravo mnogo manje i mnogo kraće igraju - dok se one koje se nađu u jeftinijim četvrtima često igraju i sa više generacija dece. A smisao svake igračke je – ime im lepo kaže – igra.

.
Tu lekciju će naučiti uskoro, ovih dana.

.

(kreće - akcija!)

.

Lošim planiranjem i jos lošije izvedenom akcijom prebacivanja iz kutije u kutiju – omiljeni par (... on bi mogao da bude... onako fin junak zarobljen, na primer, u telu imitacije Džastina Bibera, i to mu je dosta tragične krivice za čitavu dramu, a ona bi mogla da bude... neki model kojem već preti zastarevanje) elem, taj omiljeni par najpre bude razdvojen u različite kontigente, da bi onda On krajnjim naporom uspeo da se ubaci u kontigent u kojem je Ona, njegova izabranica - tog dana već odvojena za put ka jeftinijoj robnoj kući.

.

Njihovo putovanje počinje, na primer - večeras!
.

(momenat poslednje napetosti: ni publika ni junaci ne znaju da li će se glavni junaci ipak na kraju naći pod istom jelkom?)

.

Happy End  nije u planu sve do noći u kojoj se otvaraju pokloni.

.

Na odjavnoj špici, a zarad edukacije omladine - Fountains of Wayne - najbolja "božićna" pesma ikada - "I want an Alien for Christmas", dva minuta razuzdane, bučne radosti.
.

. . .

.

Mogao bih od ovoga da napravim jednu a-la-Dikens priču, mogao bi i Toy Story 4 da nastane od ovoga. Svašta bi moglo, kada bih ja mogao da se bavim ovom pričom.

Ovako, ostavljam je za razradu, za neke dane u kojima ću imati više vremena da se igram - rečima.

.

"Maršal": On, oni, mi, svi.

.
.Sve, zapravo, može stati u ovih 27 sekundi: i Dan Republike; i On i oni i mi, ali i oni koji se ovih dana dogovaraju po salama raznih MZ-ova kako će žvrljati po zidovima izborne, somnabulne i borbene parole, umesto da zidove ribaju.
.
Film "Maršal" Vinka Brešana (pisao ga u saradnji sa starim majstorom, ocem Ivom), jeste priča "o njemu, njima, nama i našim naravima". 
Na jednom malom otoku na Jadranu, krajem devedesetih godina pojavljuje se priča o pojavi - Titovog duha. 
I to je sasvim dovoljno za pristojnu tragikomediju, potpuno drugačiju od, na primer, Žilnikovog filma.
.
Za takav film je, izgleda, tada bilo prerano: premali broj ljudi bio je spreman da se u tom trenutku, 2000. godine, pogleda u ogledalo.
.
Deset godina nakon pojave filma, dvadeset nakon raspada Republike i trideset nakon njegove smrti, možda je pravi trenutak da se film pogleda - ponovo. 
.