 |
| Autor > link |
.
(foršpica)
(foršpica)
Priča je zapravo počela još krajem leta: na proizvodnim linijama i po hangarima fabrike Igračke su izlivane, modelirane, farbane, ukrašavane, oblačene, pakovane - i sada su sve tu, naređane po kutijama u kojima se dešava metež nekoliko minuta nakon što se oglasi fabrička sirena, ona za kraj radnog vremena, a čuvar u kućici kraj ulazne kapije zadrema u svojoj stolici, sa pogledom na pust drum.
(početak radnje)
Ovih dana u fabrici Igračaka vlada - velika pometnja!
Za nekoliko dana ta čitava generacija biće distribuirana po prodavnicama ... Nova godina je blizu: i zato već danima dve dnevne smene razdvajaju igračke po kontigentima - jedan red igračaka ka prodavnicama u bogatijim četvrtima, jedan red za prodavnice na periferiji, i onda u krug.
I zato se već danima Igračke međusobno nadmeću: koja će "zapasti" u koji kontigent – jer se ovde, u fabrici, najvećim uspehom u životu jedne igračke smatra ulazak u dečiju sobu koja je već puna dobrih i lepih igračaka...
(a sad - tragično neznanje)
Ono što nijedna od Igračaka naređanih na police zapravo ne zna (čak ni džinovski medved koji se među prvima našao na lageru i zato važi za najmudrijeg. napomena: ovo sa medvedom je možda stereotip, slabo poznajem tipologiju novih generacija igračaka) je da se igračke koje se nađu na rafovima bogatijih prodavnica zapravo mnogo manje i mnogo kraće igraju - dok se one koje se nađu u jeftinijim četvrtima često igraju i sa više generacija dece. A smisao svake igračke je – ime im lepo kaže – igra.
.
Tu lekciju će naučiti uskoro, ovih dana.
Tu lekciju će naučiti uskoro, ovih dana.
.
(kreće - akcija!)
.
Lošim planiranjem i jos lošije izvedenom akcijom prebacivanja iz kutije u kutiju – omiljeni par (... on bi mogao da bude... onako fin junak zarobljen, na primer, u telu imitacije Džastina Bibera, i to mu je dosta tragične krivice za čitavu dramu, a ona bi mogla da bude... neki model kojem već preti zastarevanje) elem, taj omiljeni par najpre bude razdvojen u različite kontigente, da bi onda On krajnjim naporom uspeo da se ubaci u kontigent u kojem je Ona, njegova izabranica - tog dana već odvojena za put ka jeftinijoj robnoj kući.
.
Njihovo putovanje počinje, na primer - večeras!
.
.
(momenat poslednje napetosti: ni publika ni junaci ne znaju da li će se glavni junaci ipak na kraju naći pod istom jelkom?)
.
Happy End nije u planu sve do noći u kojoj se otvaraju pokloni.
.
Na odjavnoj špici, a zarad edukacije omladine - Fountains of Wayne - najbolja "božićna" pesma ikada - "I want an Alien for Christmas", dva minuta razuzdane, bučne radosti.
.
.
. . .
.
Mogao bih od ovoga da napravim jednu a-la-Dikens priču, mogao bi i Toy Story 4 da nastane od ovoga. Svašta bi moglo, kada bih ja mogao da se bavim ovom pričom.
Ovako, ostavljam je za razradu, za neke dane u kojima ću imati više vremena da se igram - rečima.
.
ima jedan divan, mozda najdviniji kratkometrazni film sa palica o medi koji se kupa...i na kraju svoju miljenicu pronalazi na striku! u kadru koji se udaljava. stop motion je radjen. pojma nemam ko je autor.
ReplyDeleteali je genijalan rad.
ja bi mu dala sve nagrade ovo sveta.
probaj naci.
pun je smisla :)
taj momenat "prepoznavanja" je vazan jos od Aristotela, nisam ga ja slucajno ovde uveo :)
ReplyDeleteA lepo kaze i ona knjiga da zapravo postoji svega 36 dramskih situacija u KOMPLETNOJ drami kao takvoj :)
Hvala za putokaz, pa bio i bez upisanog imena filma koji cu sada pokusati nekako da pronadjem :)
Ako bih premotala traku deset godina unazad cuo bi:
ReplyDelete-A zasto Deda Mraz uvek njoj donese naskuplje lutke i sve ostalo, a meni vecito one iz jeftine radnje na pijaci?
Ako premotam dve godine kasnije cuces:
-Pa ja uvek imam najbolje igracke, iako su moje sve ko iz jeftine radnje na pijaci.
I snimak pet godina kasnije:
-U stvari ti si bila Deda Mraz, konacno sam shvatila! I u stvari uvek si mi birala najbolje igracke i slatkise.
Ono u medjuvremenu nije zvucno. Samo se redjaju slike kako brojim pare, kako se po pet puta preracunavam u jeftinoj radnji na pijaci, i kako mahnito sakrivam poklone svake zime na drugom mestu i kako ustajem u sred noci da ih besumno postavim ispod jelke. Kako njoj kreiram san o debelom i pravicnom dedi, jer mi nismo imali pravo na to, slikajuci se sa onim sindikalnim likovima i pitajuci se sta im bi da lepe svu onu vatu po licu.
I posle na traci moze da se cuje onaj deciji krik odusevljenja negde u zoru i ja se cujem tu i tamo i onda samo slike kako se igramo.
Sjajno sročeno! :)
ReplyDeleteMeni je nekako od malena bilo prirodno da je Deda Mraz ipak samo kostimirani komšija ili glumac, a da su glavni organizatori dovlačenja poklona - članovi uže i šire familije :)
Imam negde i fotografiju sa neke od tih dečijih predstava, na kojima vučem Deda Mraza za bradu, razotkrivam ga :)