"Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga" (Žan-Klod Karijer i Umberto Eko)

U danima u kojima nivo svinjarija preti da pređe preko kućnog praga čak i ukoliko je televizor isključen a iz bookmarka izbrisane adrese gotovo svih medija, korisno je sakriti glavu iza knjige čiji tok prija glavi poput prolećnog vetra nakon čađave zime.

"Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga" zapravo je zapis neverovatno zabavnog i poučnog dijaloga esejiste/dramaturga/Bunjuelovog saradnika Žan-Klor Karijera i Umberta Eka koji počinje promišljanjem budućnosti knjige kao ideje, formata i sredstva prenosa informacija, da bi se, poput hiperteksta razgranao ka istorijskim otkrićima, analizi fenomena gluposti, civilizacijskih zabluda, filozofije te konačno budućnosti biblioteka, knjiga i čitave civilizacije.

Ova knjiga može se čitati kao hipertekst. Iako predstavlja samo dijalog - nakon nekoliko strana počinje da izrasta u zbirku referenci koje se preporučuju za dalje izučavanje; pregled istorijskih grešaka čiji nas eho i dalje čini gluvima, te se može koristiti i kao putokaz ka bizarnim stranputicama koja su svojevremeno proglašavana naučnim dostignućima a koja se i danas, tužno, smatraju tačnim.

Bez obzira na erudiciju oba učesnika i česte meandre do kojih naracija dolazi, ova knjiga je neverovatno zabavna. Dok je budete čitali - sve češće ćete čuti smeh obojice sagovornika (i medijatora - Žan-Filip De Tonaka), koji kao da se međusobno nadmeću i poput dva tinejdžera pokušavaju jedan drugog da zadive otkrićima i pričama koje su tokom godina otkrivali, arhivirali i konačno - razmenili, a čitaocu doneli utehu da je glupost oduvek bila tu i da nije isključivo naša privilegija da živimo u vremenu prepunom isprazne buke.

Iz poglavlja nazvanog "Ništa neće stati na put taštini":

Ž-P. de T: Prošlost do nas stiže izvitoperena na sve moguće načine, a naročito kada u prenošenje znanja o njoj umeša prste i ljudska glupost. Vi ste takođe naglašavali kako kultura voli da pamti samo svoje Himalaje, dok zanemaruje sve ono što joj ne služi na čast. Možete li nam navesti nekoliko primera iz te druge kategorije "remek-dela"?
(...)

Umberto Eko: Radeći na knjizi o potrazi za savršenim jezikom, nabasao sam na neke lude lingviste, na autore sumanutih teorija o poreklu jezika, od kojih su najzabavniji nacionalisti - po kojima je Adam govorio jezikom njihovih naroda. Prema Gijomu Postelu - Kelti su poticali od Noja. Po nekim drugim, španskim lingvistima, poreklo kastilijanskog jezika se vezuje za Tubala, sina Jafetovog (...) Baron od Rikolta tvrdio je da je flamanski bio jedini jezik kojim se govorilo u doba nastanka ljudskog roda.  A zatim, dalje, u XVII veku, Georg Štirnhjelm je u knjizi De Linguarum origine praefatio dokazivao da je gotski, po njemu staronorveški jezik bio izvor svih poznatih jezika. Švedski naučnio Olaus Rudbek, u delu Atlantica sive Mannheim vera Japheti posterorum sedes ac patria (knjizi od tri hiljade strana!) tvrdio je da je Švedska bila Jafetova domovina i da je Adam u početku govorio švedskim jezikom (...)
Izvesni Andrije je 1869. godine objavio knjigu o zdravstvenim problemima koje mogu nastati usled korišćenja čačkalica. Neki gospodin Ekošoar je pisao o različitim tehnikama nabijanja na kolac, a jedan drugi autor, zvani Fumel je 1858. objavio knjigu o ulozi i značaju batinanja, navodeći spisak čuvenih pisaca i umetnika koje su batinali, od Boaloa, do Voltera i Mocarta.

Ž-K. K: Ne zaboravite Edgara Berijona, člana Akademije Nauka, koji 1915. godine piše da Nemci proizvode više fekalnih materija od Francuza. Štaviše, po količini njihovog izmeta može se ustanoviti kojim putem su prošli. Berijon govori o "polihreziji nemačke rase" (hiperaktivnost peristaltike). To je čak bio naziv jedne od njegovih knjiga.
(...)

Umberto Eko: Najzanimljiviji je, ipak, fenomen ludaka koji su pisali o ludacima. Gistav Brine u "Ludim književnicima" ne pravi nikakvu razliku između sumanutih knjiga i ozbiljnih knjiga koje su pisale osobe sa nekim psihičkim problemima. Na njegovom inače zabavnom spisku nalazimo Enrijona, koji je 1718. napisao disertaciju o telesnoj visini Adama, ali i Sirana De Beržeraka, De Sada, Furijea, Poa, Njutna i Volta Vitmana. U svojoj knjizi (sa hiljadu pet stotina odrednica!) Blavije navodi pobornike novih kosmogonija, higijeničare koji izlažu prednosti hoda unatraške, izvesnog Madrola koji se bavio teologijom železnica, nekog Pasona koji je 1829. objavio Dokaz o nepomičnosti Zemlje, i Tardija koji je 1878. dokazao da se Zemlja obrne oko svoje ose za četrdeset i osam sati."

Cena ove knjige (pronađena u "Beopolisu" pre nekoliko dana) ekvivalentna je dvadesetodnevnom uzdržavanju od kupovine dnevnih novina. Njena vrednost je, pak, nemerljiva. 

Ukoliko gore prekucani pasus nije bio dovoljno uverljiv, na raspolaganju je i ovaj, nazvan "Pohvala gluposti" >>, kao i preporuka koju je pre nekoliko meseci napisao Đorđe Kalijadis na Jorgoslovlju >>

Čitanje kniga poput ove (kao i po duhu srodne "Istorije ljudske gluposti" Pola Taborija) povećaju broj antitela na glupost u organizmu. 
Za indikacije ili željene efekte obratite se Vašem knjižaru ili bibliotekaru.
.

Ian McCulloch: "Holy Ghosts/Pro Patria Mori" [za preslušavanje & pevanje]

Dok su gitarista Will Seargant i basista Les Pattison posvećeni projeku Poltergeist (preporuka >>) - Ian koristi pauzu u radu Echo and The Bunnymen izvodeći ponovo neke (od mnogih fenomenalnih) pesama iz Echo&TB i solo kataloga. Najpre ih je prearanžirao za akustično-orkestarsko izvođenje a zatim otpevao, ponovo otkrivajući njihovu veličanstvenost.

Uz "The Killing Moon" (Ian je i i danas naziva "najlepšom pesmom ikada napisanom"), koji dobija novi sjaj orkestracijom i trideset-godina-starijim-vokalom, tu je predivna "Bring on the Dancing Horses", omiljeni komad sa stare kompilacije "Songs to Learn and Sing"; kao i "Lips like Sugar" te ponovo pesma-ikona - "All my Colors (Zimbo)", koju čak ni bledunjava obrada Nouvelle Vague nije uspela da oskrnavi, i koja se sada - prvi put nakon trideset godina pojavljuje u aranžmanu gotovo bez bubnja, a obožavaoci ovog skrivenog blaga diskografije benda znaju da su udarci pokojnog Peta De Freitasa ono što je pesmi davalo epsku širinu, svih ovih decenija. No, Zimbo - zvuči sjajno i u ovoj verziji. 
I samo te četiri pesme da je otpevao - bilo bi sasvim dovoljno. 

Ovo su "...Horses".

Album "The Holy Ghosts" sastoji se iz dva dela: prvu polovinu čine nove verzije poznatih Echo pesama, dok je na drugoj poslednji Ianov solo album. Obratite pažnju na snimak "Me and David Bowie".

Album je dostupan za preslušavanje na Pitchfork.com >>

Toliko pesama za preslušavanje, učenje i pevanje: prolećna jutra, duži dani i vazduh koji konačno miriše na toplo, sve zove na novo preslušavanje stvari koje se nakon toliko godina i duge zime prijatno razlivaju glavom i srcem.
.

Borivoje Petković: "Metuzalem" (knjiga)

O Borivoju, njegovom pisanju i uticaju na sve nas, tadašnje klince iz kraja pisao sam u vreme kada je objavio izvrstan roman "Kupanja moga oca" >>, prvenac koji je objavio u 44. godini.

Nakon čitanja te knjige - imao sam jednostavnu želju i molbu za Boru: da naredni roman ne čekam još četrdeset i četiri godine.

A zatim je u naredne četiri godine Bora objavio još dva romana - najpre "Lav mi tender", a sada i "Metuzalema", koji je već u knjižarama.

"Metuzalem" je samo naizgled priča o jednom običnom životu koji teče u neobično vreme - od Drugog rata do današnjih dana.
Tih sedamdesetak godina, šarmantno i nenametljivo opisanih dekada, zapravo su ram za sliku o (ne)običnom životu i neprekidnim pokušajima da se tok skrene, neočekivano izlije iz korita ili sasvim umiri - kada konačno naiđe na prijatan rukavac i sklonište.

(Tražim analogiju u diskografiji jednog od velikana koje mi je Borivoje svojevremeno otkrio: ukoliko je Borin prvenac bio "Blowin' Your Mind"; onda je njegov drugi roman "Lav mi tender" ono što je u Van Morrisonovoj diskografiji "No guru, no method, no teacher", dok je "Metuzalem" blizak albumu "Enlightenment." 
Borivoje, dakle, još uvek nije objavio svoj "Astral Weeks", ali ne sumnjam da će ga uskoro napisati.)

* * * 

"Obrisao sam, čini mi se, decenijsku prašinu s njega, i pažljivo otvorio. Znao sam da se u njemu ne nalaze samo dve stvari, slika moje sestre Ljubice koja uramljena stoji među slikama na zidu, i Milankovićeva knjiga, koja krasi moju biblioteku. 
Sve ostalo, ako se nije pretvorilo u prah, mora biti unutra.

Lutak sa crnim očima, kao juče napravljen, vlasništvo dečaka koji nije imao priliku da odraste. Gledam u te, užarenom žicom napravljene krugove koji imitiraju oči, kako me optužuju za sve ono što sam trebao da budem a nisam postao. Oko njegovog vrata, obmotan lančić sa krstom i zvezdom, uzet iz sestrine mrtve ruke. Dlanom razmazujem suze koje se kotrljaju, i kao da sam dečkić u toj maloj školskoj sobi, gde se moja sestra obesila. Mesingano dugme. Dva ručna sata, od Gvozdena, prijatelja koji me je uputio u sve ovo što se naziva životom, stvorio mi šansu, naterao me da je iskoristim. Remark – „Tri ratna druga“, dar mojih saboraca iz Doma, čija imena napisana njihovim nezgrapnim rukopisom počeh glasno da čitam i pokušavam da se prisetim njihovih lica, ali samo lice Safeta Mujazinovića mi se jasno prikaza. Knjiga Branka Miljkovića, koji nije imao priliku da ostari. Vojna knjižica, uspomena na moje vojevanje, slika u kojoj se vidi da to nisam ja, već neko mršav, ispijen, očiju ugašenih. Vojnički kaiš. Zelena sveska – „Nada za Nadu“ – ludost zaljubljenog derana, koju ne otvaram i ne čitam, plašim se sopstvenih reči i osećaja. Šahovska tabla, koju sam dobio od pokojnog kuma, zahvalnice sa takmičenja, diplome, kao svedočanstvo jednog truda i jednog školovanja koga se sećam kao kroz maglu. Požutela pisma od Azrinog oca. Azrina slika, ona kao devojčica. Nadina slika iz novina zalepljena na parče kartona. Nedostaju neke knjige, neke sitnice koje sam pogubio jureći život.

(...)

Sve što je bilo važno desilo se onda i tamo, gde je mladost. Sada se dešava samo jedno skrivanje od života, jedno umorno čekanje, trenutak u kome ćeš uživati, prepoznati taj trenutak već postaje umetnost, jer godine otupljuju želju za novim, nema radoznalosti, nema emocija, nema ničeg što bi te nagradilo i uveselilo. 

Nekad je bio dovoljan mlad mesec, sa zvezdanim nebom, zalazak sunca, pogled na šumu, miris muljevite reke."

* * * 

Promocija romana zakazana je za petak, 12. aprila u "Leila Records and Books", Kralja Petra 41, od 20 časova.
.

Reprize ("ko ne pamti iznova proživljava")

"Ja sam još jako mlad doživeo sve što se doživeti moglo, i od tad se strašno dosađujem.

A sad…

Sad sam spreman da umrem za ono u šta verujem

ali jebi ga, ne verujem više ni u šta…”

(iz filma "Doviđenja, kako ste?")

.
Vest o balvanima na drumovima oko Knina stigla je do nas u sumrak,  išli smo ka stenama na kupanje. 

Najpre nisam verovao da se to zaista dešava, zatim nisam verovao da to može da potraje: pili smo i palili cigaretu na cigaretu, shvatajući da ekipa koju smo očekivali te večeri neće uspeti da doputuje iz Zadra. 
Nadali smo se da ćemo do jutra biti na okupu. 
Sastali smo se u Beogradu, nekoliko dana kasnije, stariji deo ekipe šišao se za odlazak u vojsku.

* * * 
Oklopno vozilo sam van muzeja prvi put video na Zelenom vencu.
Nisam verovao da onaj koji isteruje guseničara na ulicu glavnog grada može dugo ostati Predsednikom.

* * * 
Vest o početku rata u Sloveniji stigla je do nas dok smo postavljali rasvetu za četvrtu snimajuću scenu tog dana; u kući omiljenog državnog slikara koji valjda nije dovoljno profitirao potpaljivanjem strasti, već je i kuću davao u najam za potrebe snimanja loših, a raskošnih domaćih filmova. 
Snimanje je nastavljeno, bez promene plana.
Nisam verovao kakvom lakoćom glumci prolaze komične scene.

* * * 

Dok sam gledao snimke sa skupova u Sarajevu, nisam verovao da može da počne i da postoje stvari koje se ne mogu rešiti rečima. I ponekim šamarom.

* * * 

Nakon preslušanog bulažnjenja o odbijanju stranih posmatrača i podizanju borbene gotovosti prebrojao sam paklice cigareta, stavio u torbu nešto odeće i četkicu i prešao kod Aleksandre.
Do tada sam već naučio da je sve moguće i da nije zdravo oslanjati se na ono u šta verujem da je ispravno.
Ili logično.

* * * 

Dan pre početka bombardovanja kupio sam boks cigareta, doplatio još nekoliko sati interneta i ostatak novca zamenio za stranu valutu, dok ne prođe. 
Kupio sam i Kortasarovu "Apokalipsu u Solentinameu", da čitam kad nestane struje.
Verovao sam, zapravo - nadao sam se da neće to duže od nekoliko dana.

* * * 

I tako, teče to gotovo četvrt veka.
Prolazi.

Sada imam gotovo četrdeset i verujem samo u one koje mogu da zagrlim i u ono što rukama mogu da uhvatim.

Verovatno bi bilo lepo da postoji još nešto, veliko, važno, neopipljivo, ali - nema ga, izlizalo se nakon toliko 
repriza.

"U pripremi: 39 pesama" :)

Iako trenutno poslednji na korici novog Begbedeovog romana - u dobrom sam društvu :) 

Zahvaljujući izdavačkoj kući "Booka" >> priče iz serijala "39 pesama", svojevremeno objavljivanog na ovom blogu uskoro će biti na papiru.

Svaka od trideset i devet priča doživela je promene. 
Jednoj će ovih dana biti dopisan happy-end. 
Još uvek razmišljam da li da dopišem i četrdesetu kao "bonus track", 40. rođendan je sve bliži.

"Prva ruka" priča i dalje je dostupna na ovom linku >> (izlistane od poslednje ka prvoj objavljenoj).

Napravite mesta na polici :)
.

(O šetnji)

"Akt šetanja je akt pobune.
To je stav protiv buržoaskih vrednosti, protiv života usmerenog ka ciljevima, stalne zauzetosti, buke, rada i muke. Za kreativni duh, šetnja usklađuje rad i igru (...)
Dobra šetnja je stanje duha isto koliko i stanje tela.

Kako treba hodati?

Jedan od Benjaminovih navoda u "Arkadama" naglašava značaj potrebe da držite oči otvorene.

"Izađite iz kuće kao da ste upravo stigli u neku stranu zemlju; otkrijte svet u kome već živite; počnite dan kao da ste upravo sišli s broda iz Singapura i kao da nikada niste videli svog komšiju ili druge ljude po iskrcavanju... 
to je ono što vam otkriva čovečanstvo, do sada nepoznato." *

Osunčana subota,
vreme za otkrivanje skrivenih kutaka.

Aleksandrine >> fotografije nekih otkrića: 

 


* Prepis iz "Kako da lenčarite" (Priručnik za dokoličare) Toma Hodžkinsona, pronađena u "Beopolisu" pre nekoliko nedelja.


.

Depeche Mode: "Delta Machine" [preslušavanje!]

Dvadeset godina udaljeni od (muzički) najkompleksnijeg albuma koji su ikada snimili ("Songs of Faith and Devotion") - Depeche Mode nastavljaju plovidbu uz reku: svaki put sve svedeniji, oslonjeni na teške klavijature i Dejvov glas, kojem je Martinovo terciranje sve manje potrebno, iako nikada nije zvučalo skladnije.

Na prvo preslušavanje je jasno - "Delta Machine" ne donosi nijednu veliku pesmu, kao ni preveliku promenu u zvuku u odnosu na "Sounds of Universe".

No - pažljivije (i glasnije) treće preslušavanje tokom vožnje po loše osvetljenim beogradskim ulicama otkriva nekoliko odličnih momenata: Uz prvi singl "Heaven" - obratiti pažnju na "Angel", "Broken" (koja kao da je "pretekla" još sa "Music for the Masses" albuma), "My little Universe" i "Soothe My Soul" koji će se tokom ovogodišnje turneje svakako svirati uz "Personal Jesus".

Beogradski koncert nije daleko i vreme je za učenje tekstova novih pesama.

Album je od danas dostupan za preslušavanje na iTunes platformi, ali i na Groovesharku - uz dodatak - četiri snimka sa bonus CD-a. Obratite pažnju na "All That's mine".

Sve je tu.

Album je dostupan za preslušavanje na Deezeru >>

 .

Veliki plezir [koncert]

Sa stranice benda >>

Sada shvatam da je prošlo više od petnaest godina od kako sam prvi put čuo Veliki Prezir, jedan od retkih bendova čije su pesme iz godine u godinu sve bolje šivene a tekstovi uvek bliski srcu - male mantre koje ponoviš u sebi ponekad i bude ti lakše i lepše.

(Album "Nikadjekraj" mi je najdraže parče domaće muzike već nekoliko godina, dok nove četiri pesme sa "Svetlost i dim" obećavaju da će ono što tek dolazi biti još bolje.)

I kao što su te pesme svih ovih godina predstavljale mala ostrva svetla, slobode i izlečenja - tako su sinoć - okupljene zajedno u nešto više od dva sata izvrsne svirke ogrejale dušu, srce, sve.

(I dok sam u prvom satu koncerta razmišljao kako su na sceni ostala svega dva domaća benda čija svirka može u meni da pomeri nešto više od stopala, na scenu je izašao i Anton, čime su, na kratko, te dve preživele sile objedinjene)

Iako su Kole i ekipa u sjajno usviranoj šetnji kroz vreme i albume preskočili "Nikadjekraj" i još nekoliko ličnih favorita - sve opraštam u ime na bis otpevane "Nema hrabrosti" i moćno odsvirane "Da", koja uživo zvuči i bolje nego u studijskoj verziji.

Samo ta četiri minuta da je trajao koncert, bilo bi dovoljno - 

"Samo da se sklonimo/
srca da otresemo/
od pepela/
da kamenje kotrljamo/
prašinu da skinemo sa usana/
Sasvim da poludimo
Slobodno da urlamo/
srce da otresemo/
od svega."

To je to, nova himna.

Zaista je bio plezir.

Hvala.


.

2013: prva lista [preslušavanje]

Godina je počela mnogim (ne)očekivanim susretima:

David Bowie (album "The Next Day" dostupan je ovde >>)
House of Love (album izlazi u aprilu, prvi singl je izvrsna pesma) 
Nick Cave & The Bad Seeds (album "Push The Sky Away" je ovde >>)
Depeche Mode,
Suede,
Eels,
Tricky.

Istu količinu radosti, dopamina i endorfina donose i:
Foals,
Jim James,
Matthew E. White,
kao i Villagers.

Obratite pažnju na njihovu "Nothing Arrived":
"I waited for Something, and Something died/
So I waited for Nothing, and Nothing arrived/
It's our dearest ally, it's our closest friend/
It's our darkest blackout, it's our final end/
My dear sweet Nothing, let's start a new/
From here all in is just me and you."



Godina je, zapravo, počela veličanstveno.
Na ovoj listi su meni za sada najdraže pesme iz 2013.

Play >>

* * *

UPDATE: 

Servis Grooveshark koji je omogućavao preslušavanje muzike zatvoren je 01. maja 2015, što je učinilo da su neke od lista, poput ove, nepovratno izgubljene.

Sačuvane i rekonstruisane liste dostupne su na ovom linku >>

* * * 

Pet minuta pauze: Jurij Kuranov + Ben Howard

I

Jurij Kuranov - "Na senokosu".

Ručak.

Skuhali smo pod ivama čaj s medom.

Pijemo.

I teško je razabrati da li to čaj miriše na seno, ili seno miriše na čaj.

II

Ben Howard, "Keep Your Head Up".

Proleće.

                                                                                                                     
Njegov album "Every Kingdom" je i dalje dostupan za preslušavanje >>
.

David Bowie: "The Next Day" [preslušavanje!]

Nik Stivenson, autor odlične knjige o Bouviju na sreću nije bio u pravu kada je zapisao: "Ako će nas Bouvi ponovo iznenaditi, to verovatno neće biti muzikom (...) Iako njegova kreativnost možda nikada  neće biti kao ranije, njegova kulturna i muzička zaostavština jesu priča puna kontradikcija, priča koju će verovatno istražiti neko drugo vreme."

Nakon višegodišnje tišine, koja je već postala sastavnim delom pop-kulture početka XXI veka i sa kojom su mediji nekako konačano naučili da žive dalje - Bouvi se vratio najboljim albumum još od vremena "Scary Monsters (and the Super Creeps)", očigledno rešen da u mozaik postavi još jedan sjajan album: nabijen energijom iako nimalo optimističan, posvećen preispitivanju tragova koje je ostavio i sopstvene budućnosti.

"Here I am, not quite dying/
My body left to rot in a hollow tree/ 
Its branches throwing shadows on the gallows for me/
And the next day, and the next and another day..."

www.davidbowie.com

I priča o iznenadnom povratku postala je već sastavni deo pop-kulture, kao i omot novog albuma, o čijem nastanku se može čitati ovde >>

Konačno, muzika.

Autori prikaza albuma u magazinima Mojo, Telegraph >>, The Rolling Stone >>, Independant >>, Guardianu >>, The Quietus >> uglavnom su u zoni oduševljenja, što bi se moglo tumačiti kao dokaz da je Bouvi svih ovih godina nedostajao - no ovoga puta hvalospevi su u potpunosti na mestu - ovo je odličan album.
Iako su i prethodna dva albuma "Reality" (2003.) i "Heathen" (2002.) bili sasvim poštena dela - "The Next Day" (ovo je impresija nakon sedmog preslušavanja ;) donosi barem 13 (od 14 snimljenih + 3 bonus snimka) dokaza da je vredelo čekati deset godina, te nadu da ovo nije poslednje što će Bouvi snimiti.

Album je od juče svetu dostupan za preslušavanje preko iTunes platforme.
Za ostale - tu je Grooveshark streaming, sasvim pristojnog kvaliteta :) 

Preporuka:
Slušati glasno, produkcija je izvrsna čak i u streaming opciji (Tony Visconti, "heroj", ponovo :)
Slušati pre čitanja prikaza albuma...
Preslušati - više puta.

Album je dostupan za preslušavanje na Deezeru >>