Rundek, 61

"Svi imaju priču s Rundekom", kaže Ante Perković na početku knjige "Rundek, između" >>

Ja imam,
"Treći svijet" koji mi je u četrnaestoj godini stigao na gramofon i vrteo se poput globusa čitavog jednog leta danju, noću, ranom zorom i sve dok dani nisu postali kraći od noći, otkrivao sam spone sa Kortom, Sandrarom i južnom hemisferom i sa tog putovanja se još uvek nisam vratio;

imam sećanje na prve taktove "Apokalipsa" u zimu 1996, za taj CD sam dao polovinu mesečne plate, dao bih i celu da je bilo potrebno i nikada nisam pomislio da sam preterao, a eno ga disk i dalje na polici;

imam onaj koncert u decembru 2000. godine, te večeri sam bio siguran da sam se zaista probudio iz ružnog sna koji je trajao tačno deset godina i da su sejmeni otišli;

i taj odjek "Ay, Carmela" u njegovoj verziji dok kolona ide ulicama Beograda,
(a meni glavom odjekuje druga pesma, i ono "i svi su spremni da se bore za san".)

Hiljade sati preslušavanja muzike u kojoj sam od prvog takta
kod kuće.

*

Večeras shvatam - iako me na prvo čitanje nasmejao, Marko Pogačar >> preteruje kada kaže "Rundek bez Haustora dođe mi kao bezalkoholno pivo; isti okus i miris, ali bez puno učinka, pomalo kao placebo."

Izgleda da taj deo njegove muzike počne više da prija s godinama,
poput cigareta sa manje katrana,
a možda je Rundek u pravu i kad kaže
"da ovaj dugi let je pad".

Ako ti je potreban izgovor da ponovo kreneš na taj put oko sveta,
slušalice na uši,
Rundek je juče napunio 61,
ja mislio danas,
valjda i to ide s godinama.