Dok gleda u pravcu domovine na čijoj granici radi, pogledom traži vozilo u kojem ima više od troje putnika koje će uskoro izaći iz zemlje i nastaviti ka tuđoj granici.
I kada joj vozač vozila koje je izabrala preda sve pasoše, uredno ih otvari, prelista, skenira i ostavlja rasklopljenim.
Prvi,
drugi,
treći,
četvrti.
Dok gleda u pravcu države sa kojom se graniči blago se osmehne, trudeći se da oni iz vozila to ne primete.
I krišom, već uvežbanim pokretom ubacuje papirić sa porukom između stranica.
(Redni broj stranica među koje će ubaciti papirić je važan.)
Zatim i dalje otvorene pasoše, uredno složene, predaje vozaču, osmehne se i kaže:
"Hvala vam!"
Zna da vozač neće razdeliti pasoše po vozilu i da je sa druge strane granice njegova smena, i da on već čeka njenu poruku.
(Redni broj stranica među koje će ubaciti papirić je važan.)
Zatim i dalje otvorene pasoše, uredno složene, predaje vozaču, osmehne se i kaže:
"Hvala vam!"
Zna da vozač neće razdeliti pasoše po vozilu i da je sa druge strane granice njegova smena, i da on već čeka njenu poruku.
Naći će se nešto kasnije, u onom satu koji piše na levoj od stranica među koje je ubacila poruku:
"Na ničijoj zemlji".
Divno, kao i vazda. Baš nešto sad razmišljam...Ima vas, domaćih, možda troje-četvoro, u čijem pisanju veoma uživam. Sve ostalo je, što reče Duško Radović, luk i voda. U najboljem slučaju :)
ReplyDeleteA.
Uh, oh, kakav kompliment!
ReplyDeleteHvala! :)
A u momentu kad pregleda pasoše i vidi poruku, onaj na drugoj strani kaže:
ReplyDeletehttps://www.youtube.com/watch?v=DkoOA2wlmZE
Ovo je jako! :)
DeleteDivno, Predivno. Prvi put čitam Vaše tekstove, i priznajem, da je ovo bila Ljubav Na Prvi Naslov. Topli pozdravi iz Zenice (:
ReplyDeleteHvala, podrška znači :)
DeletePozdrav iz Beograda :)