Tuesday 29 May 2012

Beograd -> Piran -> Firenza -> San Gimignano -> i natrag

(Zastajemo gde hoćemo, nastavljamo kada poželimo, skrećemo sa puta ukoliko nam se prohte - u tome je, zapravo, suštinska lepota neorganizovanog putovanja. 
Jedino što je važno je stići u bukirane hotele, iskoristiti tuš, udobnost kreveta i doručak.)
.
Sumrak prvog dana zatiče nas u Piranu, do kojeg se spuštamo kroz Vinjole, zatim Portorož; kiša polako spira poslednje tragove zalaska sunca sa površine mora a Tartini trg čini tihim i punim odblesaka svetla uličnih lampi. Pristup starom Teatru je ograđen, deo obale se urušio - ali se do restorana "Pavel 2" može stići i kroz puste mokre ulice pored Galerije. Gospođa koja radi u "Pavelu" nudi njihovu "Malvaziju" i to vino nas konačno usporava; nakon sedamstotina kilometara puta, mirišu i kiša i more i sveža riba; iz kafane gledam ka doku na kojem sam pre desetak godina igrao prilično pijan od sreće i vina, dok je Predin svirao samo za nas u kafeu Tartini.
.
Prijatnih četiri stotine i pedeset kilometara kasnije, ulazimo u Firencu, koju naravno nije teško naći i bez modernih tehnologija, ali kako pređeš reku Arno tako se suočiš sa sistemom jednosmernih ulica koje imaju za cilj da te stalno vraćaju u krug, sve dok ne istrčiš iz automobila do slučajno izabrane prodavnice u kojoj te nasmejana prodavačica na savršenom engleskom uputi do hotela oko kojeg si zapravo kružio sve vreme, samo nisi znao da jedna ulica ipak nije jednosmerna.
.
Zvona Duoma u predveče, 
festival sladoleda, 
prijatne kafedžije, 
katančići na Ponte Vecchio, 
noge teške kao kamen nakon toliko sati hodanja po gradu u kojem sezona tek počinje.
.
Dva Karavađa, jedan Leonardo i jedan Mikelanđelo zapravo su sasvim dovoljni (ma, previše) za tri dana, dva oka i jednu glavu. A broj čuda koja te očekuju po galerijama i muzejima je mnogo stotina puta veći.
.
Udaljeno kreketanje žaba sa reke u zoru odmenjuju stotine ptica koje te bude i pre no što si planirao - a planirao si rano: galerije, ulice, pijaca, mostovi, sladoledi, sve te to čeka, vremena je tako malo, a grad je pun uglova na kojima vreme zapravo - stoji i mnogi prosto traže da im se posveti što više vremena.
Tri dana sam posmatrao unezverene grupe turista kojima je svaki od gradova Italija izgleda dat na upoznavanje za svega nekoliko sati: posmatram devojčicu od oko deset-jedanaest godina koja prolazi Galerijom netremice gledajući isključivo u ekran kamere koju drži u ruci, posmatra dela i grad kroz objektiv kamere umesto očima, hodajući brzim korakom za majkom - i shvatam da je bolje proći tri puta istom uličicom nego sumanuto juriti dalje, doći ćemo ponovo, sve te zgrade i stepeništa i kule su tu već vekovima, sačekaće nas još malo.
.
Kič-momenat putovanja: dok iz Firenze vozimo ka San Gimignanu slušamo muziku iz "Sobe s pogledom".

I onda - nenamešteni trenutak kakav nijedna turistička agencija ne može obećati: niotkuda, zvuk harfe koju nepoznati majstor svira na sporednom obodu San Gimignana - i to samo slučajnim prolaznicima i onima koji su krenuli u istraživanje van rute, ispred njega nema ni šešira ni kutije za sitniš, prolaznicima je gotovo okrenuo leđa, svira za sebeispred njega je samo Toskana, podne.

Vreme je za povratak.
Jedini hotel za koji nismo pitali Google Maps tražimo po mrklom mraku pustih sporednih drumova slovenačkog primorja, sve dok mi ljubazni taksista u centru usnulog Kopra ne potvrdi da ja zapravo već znam put, samo nisam bio siguran.
Sa terase hotela gledam ka pučini i njušim vazduh.
Iako je tek kraj maja, so se uvlači u kosu.
Jutro otkriva pustu plažu, talasi ponavljaju "ostanite".
.
Senka automobila je sve duža, koliko god je jurili. 
I nakon nešto više od 500 kilometara vožnje po nekadašnjem auto-putu "Bratstvo i jedinstvo", prve džombe te podsete da si stigao kući i da su delovi asfalta nekako više jedinstveni u nekada bratskim republikama, nema više zaštitnih ograda, duga svetla vozila iz drugog pravca nas konačno usporavaju.
.
Ulazimo u Beograd. 
Nakon 2450 kilometara, ponovo smo tamo odakle smo krenuli.
Još uvek ne znam na kom skretanju sam pogrešio, ali sam rešen da grešku ne ponovim.
.
Više fotografija sa putovanja dostupno na ovom linku (Facebook) >>
.
* * *
.
Dodatak - korisni tips'n'tricks: 
  • Ukoliko ne posedujete GPS -> Google Maps je besprekoran savetnik za pravce i kilometraže, koje valja popisati ili odštampati pre etape koja je pred vama.
  • Kupovina (na primer 7-dnevne) Vinjete je ekonomičnija varijanta od plaćanja putarina po Sloveniji.
  • Hotel Keltika u Izoli je odličan izbor za prespavati ukoliko ste na proputovanju: na dobroj je lokaciji, Piran je iza ugla, doručak dobar, osoblje ljubazno. Važno: check-in je moguć samo do 20h, nakon toga kompletno osoblje napušta Hotel, prethodno vam ostavivši ključ od ulaznih vrata.
  • Bukiranje karata za galerije u Firenzi (naročito Uffici i Galleria Academia) može uštedeti i do nekoliko sati boravka u gradu. Redovi su predugi, a oni sa bukiranim kartama ulaze za 2 minuta. 
  • Ukoliko ste rešeni da ostavite katanac na Ponte Vecchio, ponesite ga od kuće, ispisanog, graviranog, kakvog god. Blesavo je plaćati katanac na sred ulice, nedaleko od mosta.
  • Pri bukiranju hotela u Firenzi proverite da li je u cenu uključena i City tax, koja naraste tokom nekoliko dana do nivoa oskudnije večere, nije malo.
  • Flašica gaziranog pića od 0.5l pored Duoma košta 4EUR, 300 metara dalje - 1EUR. Isti odnos cena važi i za jela po restoranima.
  • Benzin je u Italiji odvratno skup - do 1.95 EUR/litar. Punjenje rezervoara u Sloveniji (1.45 EUR/litar) umanjuje troškove.
  • Svega nekoliko dana bez "vesti" u Srbiji a o Srbiji može ozbiljno popraviti vaše raspoloženje i zdravlje. Potvrđeno.

8 comments:

  1. uh,sad mi je jos teze docekati more! prekrasno!!sad bih se stacionirala na ovu plažu i ne bih se pomerila...switch off bukvalno!za ovakve momente vredi ziveti!
    ona tvoja misao sa fb-a(tj Hristiceva),
    "Požuri.Za koju nedelju, za koji dan, za koji čas,Doći će prve jesenje kiše, otvoriće se prozori,I videćeš isti suri predeo što će ti reći:
    Nigde nisi bio, ništa se nije dogodilo“.
    je OBJASNILA sve,da je pored ljubavi najlepsi second osećaj:
    PUTOVATI,i samo putovati:)
    za Um i za Telo..neophodna godisnja doza i svakako jedinstvena,nema joj zamene!!
    da putujete jos i da ostajete duže,ma da samo putujeteee:)

    ReplyDelete
  2. od odlaska u firencu ljepsi je samo povratak u firencu :) cekace vas, definitely.

    ReplyDelete
  3. @ana: ali, to je samo jedna najobicnija plaza na slovenackom primorju, nije ona nista specijalno :) No, u tom trenutku, u ovom delu godine je i ta bila - sjajna! Pokojni profesor je umeo o putovanjima i Mediteranu da kaže mnogo, a u malo reči, odmerenih. Zato mu se često i vraćam...
    Hvala na lepim željama za nova putovanja, potrudićemo se da uskoro ponovo otplovimo. Jug ;)

    @fantasticna: testiracemo tu tvrdnju sto pre, dojavicemo sta je lepse od ta dva...

    Uzgred, neka dobra duša je postavila CEO film koji pominjem na YT... Prevod nije potreban, svi govore "savršeni" engleski...

    http://www.youtube.com/watch?v=pd1_zKPjlog

    ReplyDelete
  4. Ovaj poslednji tip je jako vazan :)
    Podsetio si me na neka davna mesta i secanja, ali... Da li ste osetili zemljotres tih dana? Bas sam pomislila gde sad odose bas u haoticni deo..

    ReplyDelete
  5. virgo intelecta1 June 2012 at 02:13

    Pre mnogo vremena sam zivela u Via della Chernaya u Firenci. I znas sta? Hvala tebi ...pravim itinerer za jesen i zahvaljujuci ovoj tvojoj divnoj lobotomiji:-) idem da vidim svoju bivsu kucu! Eto! Inace od sada kada odlazis najavi, a ne da ovamo narasta znak pitanja : gde je, sta je, zasto je blog prazan i ostalo. A i bio je red nakon onih depresivnih uzasnih zimskih postova:-) da te "ogreje sunce":-)))

    ReplyDelete
  6. @yzse: poslednji tip je zapravo najvažniji ;)
    Zemljotresi su nas promašili za jedan dan... A jesmo se peli na visoke zvonike... No, nijedan od njih nije i ne bi pao, ali nije mi svejedno kad pomislim na paniku koja je zavladala na onim uskim stepeništima kada je počelo da ljulja...

    @virgo intelecta: ako sam inspirisao na to, meni je drago! :)
    Ovaj put nije bilo mnogo vremena za najavu, što inače često radim, u svega nekoliko dana smo presekli gde kako i kako, booking.com, majstor za kola, pasoš u džep i otišli smo... Ne brini :) I hvala ti!

    ReplyDelete
  7. Ovo je bas onako po mom ukusu putovanje. Neplanski, neorganizovano, ok, smestaj se mora kakav takav imati nismo vise u hipi-godinama. Ali Firenca, secam je se kao klinka, tamo negde pocetak devedesetih, kad su krenule one frke po Hrvatskoj pa smo se svi bojali da nam ne kamenuju bus, al eto preziveh i to putovanje. Ja planiram Italiju u neko skoro vreme, cim dobijem godisnji.. Ili Italija, il Hrvatska ili Spanija, nesto tako lepo, juzno sa uskim ulicicama sladoledom i kulturom na izvolte.
    Ali Italija! Toskana! Odmah bih se teleportovala tamo, i ostala zanavjek.

    ReplyDelete
  8. Nismo više u hipi godinama, zaista ;)
    Ali, i dalje nam nije potrebno više od kreveta, tople vode i doručka ujutro, da bi se nastavilo dalje, to je sve što je važno... I parking za automobil, to ume da bude stresna stvar kada se ide po Italiji, a dosta košta ako se ne planira unapred...
    Španiju još nismo upoznali. A Toskana jeste mesto na kojem bi vredelo živeti i ostariti.

    ReplyDelete