Friday 25 February 2011

Dođu, tako, vremena kada pamet zašuti, neznalica prepiše a Andrić nema veze sa tim

Postoji jedna sjajna, stara igra koju smo svojevremeno koristili u novinarskoj školi Dače Kocjana:
Petoro iz grupe bude zamoljeno da napuste prostoriju. Preostalim slušaocima bude ispričana kratka priča, namerno obogaćena detaljima.
Zašto? Zato što ljudi pri prepričavanju priča vole da dodaju detalje, želeći da je učine autentičnijom.


Primer priče: „Za drvenim, masivnim stolom u dnevnoj sobi sedi muškarac od oko 40 godina, zagledan u prazan papir uvučen u staru Olympia mašinu za kucanje. Na stolu je i jedna boca likera, kraj nje dopola puna čaša, poslužavnik sa kolačima i kafa. Na zidovima sobe su posteri Ekatarine Velike, plakat za film „Sabirni centar“, portret Lava Tolstoja i reprodukcija jedne Miroove slike. Na podu sobe, ispod otvorenog prozora leži veliki bernandinac. Muškarac pali cigaretu. Sa radija se čuje Betovenova „Peta simfonija“. 


Nakon što smo je ispričali grupi - uvodimo u prostoriju prvog od onih koji su bili zamoljeni da napuste prostoriju pre prepričavanja. Jedan od onih koji su priču upravo čuli će je prepričati.

Zatim će taj koji je upravo čuo priču od „prenosioca“ to prepričati sledećem iz grupe izdvojenih.

Šta će se dogoditi?

U petom prepričavanju muškarac će postati starac koji upravo završava oproštajno pismo na mašini za kucanje, liker postaje rakija iz sela njegovog dede koji je radio u sabirnom centru za izbeglice, kolači su nestali iz kadra, kao i kafa, na zidovima su Električni Orgazam, Dostojevski i
još neka slika nekog pušača, a pas po imenu Lav veselo skakuće oko stola čekajući vreme šetnje, sve u ritmu „Radecke simfonije“.

Za svega nekoliko minuta, a zahvaljujući
dobronamernim prenosiocima sadržaja, scena se u potpunosti promenila.

*

Pre nekoliko dana se na Facebook stranicama mnogih pojavilo ovo:

“Ivo Andrić ima 14.000 fanova na FB-u. Ekrem Jevrić 42.000, Kristijan Golubović 68.000, Jelena Karleuša 182.000... Ovaj nobelovac je jednom prilikom napisao: "Dodju tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati. (ovo dođe kao neka vrsta pobune...širi dalje :)))” 

Ideja širenja te poruke dalje je na mestu, ali 
Ivo Andrić nije autor ove rečenice.

Projekat na kojem radimo, i u kojem smo želeli da iskoristimo isti taj citat doveo nas je do Andrićeve zadužbine.
Poslali smo upit u vezi sa autentičnošću tog citata, ovo je odgovor:

“Nama je već izvesno vreme poznato da se cela rečenica, u nekoliko varijanata pojavljuje u tekstovima na Internetu pod Andrićevim imenom, ali bez bibliografskog podatka. Mi takvu rečenicu, i pored temeljnih pretraživanja tekstova Andrićevih dela, do sada nismo našli. U korpusu Andrićevih dela, pronašli smo, međutim, nekoliko sličnih formulacija: (... među kojima je – prim. N.) “Zli zavladaju a dobri im se pokore, nevaljali i maloumni progovore a čestiti i mudri umuknu, pravoverni izgube nadu i pravac u životu.” 

Ukoliko zaronite u Andrićevu zaostavštinu, postoji jedna rečenica koja je nalik toj citiranoj i nalazi se u "Travničkoj hronici": "S vremena na vreme dešava se ljudskom društvu da se mržnja i gnev izliju iz svog korita, da poruše sve, zasene razum i ućutkaju sve bolje nagone u čoveku."

(Kraj poruke iz Andrićeve zadužbine.)

Sve to je normalno: rečenice se tokom godina upotrebe menjaju u skladu sa aktuelnim slengom. Zagorče se, zaslade, prilagode kontekstu ili političkoj (zlo)upotrebi.
Problem je što se i tako izmenjene i dalje pripisuju autoru o kojem sudimo na osnovu rečenice/stava koji on, zapravo, nije izrekao, barem ne tim rečima. No - mi i dalje citiramo te reči, zavedeni, oduševljeni ili zgroženi i značenjem i izborom reči, čiji novi raspored ili zamene priči daju - drugi ton.

Slično preinačenje dešava se i sa nekim nedavnim, a važnim izjavama.

Pavlovo “Budimo ljudi, iako smo Srbi” lagano (p)ostaje “Budimo ljudi” (pod tim imenom je objavljena i knjiga njegovih beseda), što jednoj od ključnih rečenica novije srpske istorije daje - drugačiji smisao.

Slog po slog, promena po promena – zaboravi se i sam autor, odnosno originalni izvor - misao „pređe“ u vlasništvo druge osobe. Josipu Brozu i SKJ pripisujemo „Tuđe nećemo, svoje ne damo“, iako je autor te rečenice Vladko Maček (napisao je u vreme boravka u zatvoru 1933. godine). 

“Nije važno pobediti, važno je učestvovati" decenijama se pogrešno pripisuje Pjeru De Kubertenu, „osnivaču modernih olimpijskih igara“ - iako je ova rečenica deo govora anglikanskog sveštenika Etelberta Talbota. U jednoj verziji, ta rečenica je upućena puku Britanske vojske koji se spremao za odbranu jedne od kolonija, a u drugoj je izgovorena pred Olimpijcima koji su kretali na OI 1908. Kada rečenicu posmatrate u kontekstu rata i osvajanja, ona svakako dobija drugi smisao i izaziva nelagodu. Jer, kako se uopšte jedan ratni govor našao među najvažnijim krilaticama jedne manifestacije mira? 


Korak dalje počinju ozbiljni falsifikati - poput „oproštajnog pisma“ Gabrijela Garsije Markesa – teksta koji već godinama kruži Mrežom, izaziva uzdahe i dalje slanje a koji sa Markesom veze nema. Čuveni govor koji je poslužio i za pesmu Baza Larmana „Everybody's free to wear Sunscreen“ pripisuje se Kurtu Vonegatu, a on ga napisao nije; a kada se prebacimo na naše tlo valja se setiti i „Kremanskog proročanstva“ - koje je ko zna koliko puta dopisivano i menjano u skladu sa trenutkom, a poslednji put pred izbore 2000. godine.


Zašto je sve ovo važno?

Preinačenja nas odvode sve dalje od obale i istine. Vazali postaju narodni junaci; hrabri ljudi dobijaju etiketu izdajnika; lošim muzičarima pripisuje se autorstvo najznačajnijih albuma epohe; hoax mailovi na temu kontraobaveštajnih delatnosti muzičara u SFRJ prihvataju se kao istina; Forest Gamp se rukovao se sa Niksonom a upoznao je i Džona Lenona!

Evo, postoji i fotografija!

Sve ovo dovodi do jednostavnog zaključka: sve što znamo a što nije rezultat našeg ličnog iskustva odnosno svedočenja - moramo dovesti u pitanje – pre no što ga iskoristimo za donošenje zaključka ili kao dokaz da smo u pravu.

Priča ima i zabavnu stranu. 
Pogledajte ovaj video u nastavku.
Šta ćemo misliti da znamo o najvećem bendu XX veka za 1000 godina?
Ovo je dobar primer kako se stvari lako mogu pomešati i kako dobijaju drugačiji smisao, ako ne pamtimo i ne zapisujemo na vreme. 


Da citiram sinovca jednog mog prijatelja: "Što te ne ubije čini te jačim - lepo kaže 50 cent!"

 

17 comments:

  1. Zar nije krilatica glasila: "Vazno je ucestvovati, nije vazno pobediti"... Mozda je original stvarno predpostavljao pobedu nad ucestvovanjem... ;)

    ReplyDelete
  2. Jeste tako glasila, moja greška! ;)
    Kako god, njeno značenje je i dalje potpuno blesavo, kada se gleda u kontekstu govora pred vojnicima... :)

    Ispravio navod...

    I ta greška koju sam načinio me inspirisala da prokopam i dublje. Neki izvori tvrde da je rečenica u originalu bila:

    "Da bi se pobedilo, važno je učestvovati"!

    ReplyDelete
  3. Super je tema! I dao si dobre primere. Stvarno me nagoni na razmišljanje.

    ReplyDelete
  4. Ove kružne statuse, iako osećam da su fejl, što bi se reklo, nisam mogao sebi da objasnim. Izgleda da je sve potpalo pod ,,instantizam'', svi bi sve, odmah i sad.
    Iščekujem sledeći unos! :)

    ReplyDelete
  5. Uh, svašta ovde imam da dodam.

    Prvo. Sledeći ovu analogiju značilo bi da su sva usmena, možemo reći kompletna mitska predanja zasnovana na laži i pogrešnim "interpretacijama". Ali daleko je od toga.

    U starim oblicima društava (bez pisma) gde je to bio jedini način prenošenja “kulturnih vrednosti”, pojam intepretacije nije ni postojao. Sitem simbola ili kulture kako hoćeš, bio je skoro jednoznačan”. Svaki simbol je predstavljao tačno ono što je predstavljao i njegova intepretacija od strane pojedinca je bila svedena na najmanju moguću meru. (Individua je pojam modernog doba.) Za sve njih je Sunce ili rakija značilo isto, tako da se u prepričavanju mitskih ili stvarnih priča vrlo malo odstupalo od prvobitne suštine/istine.

    Danas je to posve drugačije. Pojavom pojma diskursa dolazi i do multiintepretacija onog o čemu se govori, teme, objekta, istine...čega god. Tako flaša viskija može biti simbol statusa, a u drugoj intepretaciji u zavisnosti od diskrusa drugog subjekta to postaje alkoholičarsko pomagalo. I to tako može u nedogled.

    Drugo, intepretacija neke "istine" nije linearno zasnovana. Pretpostaviti da se "prepričavanje" kreće linearno i progresivno je za mene malo glupo. Re/Intepretacijom *nečega, to nešto u prvobitnom obliku u istorijskom (što bi reko moj novi profa povijesnom, jer ima razlike) smislu ne prestaje da postoji, nego se sledeći postmoderne teorije, stvara novo, nova istina, novi diskurs, nova teza, nova istina. Tako da svaka nova intepretacija, dodavanje, oduzimanje, tretira kao novonastala istina…
    E sad ko je koju dokumentovao i kako, to je više stvar forme, koja je odavno postala značajnija od suštine.

    *može biti bilo šta

    ReplyDelete
  6. @etotako
    Prilično se slažem sa tobom, samo bih dodao, da pored toga što svako ima mogućnost da interpretira, nema i penetrativnost, ona se stiče. Pogotovu u postmodernom/sajber svetu kakav je Internet. Vrlo lako se prepoznaju nekvalitetne stvari. Bar, tako mislim. Međutim, pravi problem nastupa kada se nešto, (koje nema tu osobinu) predstavi senzacionalistički. Tu već ne vidim lek. Nema sile koja će rešiti slučaj ,,Andrić''. njuz.net recimo, koristi jako lepo taj senzacionalizam. Jer, opet kažem, svi bi sve, i svi bi odmah.

    ReplyDelete
  7. "Sve ovo dovodi do jednostavnog zaključka: sve što znamo a što nije rezultat našeg ličnog iskustva odnosno svedočenja - moramo dovesti u pitanje – pre no što ga iskoristimo za donošenje zaključka."

    Ovo je nemoguće. Da vidim tog majčinog sina (ili ćerku, PC iznad svega :) ) koji bi uspeo tako da živi duže od nedelju dana a da ne poludi.

    ReplyDelete
  8. @Milja: hvala ;) sigurno ih ima još, no svaki od citata izgleda vodi u spiralu, nema kraja istraživanju ;)

    @ Meursault: sve je instant, izuzev trajanja instant faze, nikako da ona postane instant...

    @etotako: ne mislim da su svi mitovi zasnovani na laži – broj neverovatnih gotovo identičnih ideja i mehanizama razbacan među različitim kulturama dokazuje da je začetak isti, samim tim – svakako istinit. Varijacije te istine koje su dovele do najneverovatnijih rezultata je ono što me zablesavljuje. Jasno je da je nekada sistem „prenošenja“ bio strog, tj. da se nije zasnivao na individualnom tumačenju. Dokumentovani kalamburi koje sada čitamo jesu plod modernijih interpretacija. Uzgred - jedan stariji prijatelj, pisac/ezoterista mi je svojevremeno objašnjavao da je prevod „Starog zaveta“ stigao do nas krcat lošim prevodom. Prvobitna značenja nas vode do prevoda koji počinje sa „U početku beše ideja...“ a ne „Reč“... I tako dalje :)

    @ vrabac: Nisam rekao da je lako :) Ali, ciljao sam na sledeće: pre no što iskoristimo neki citat kao dokaz za „ergo: ja sam u pravu!“ zahvat – valjalo bi proveriti da li je citat tačan, tj. da mu je izvor verodostojan :)

    ReplyDelete
  9. Mislim da smo već više puta o tome, al aj ponovo.
    Kada su mitovi u pitanju, uopšte nije bitna njihova istoričnost već poruka koju nose, odnosno šta se njima želi saopštiti.
    Tebi se ta poruka može svideti ili ne, i u tom smislu možeš sa njima polemisati, ali krtitkovati ih zbog netačnog prikazivanja istorijskoih događaja je apsurdno. Zato to i jesu mitovi inače bi npr. knjiga sabranih starogrčkih mitova bila istorijska čitanka. Njihova društvena uloga je sasvim drugačija. A svako društvo i svaka kultura ih ima, čak i ona koja pretenduje na racionalnost (imaju i pojedinci svoje lične mitove). Prosto nemoguće ih je izbeći, to je zabluda, odnosno jedan od najvećih mitova prosvetiteljstva, to bi bar trebalo da bude jasno već negde od polovine 20. veka, odnosno, bar od tada. Kako da kažem, posmatrati čoveka kao isključivo racionalno biće je prilično iracionalno, pa čak i nadati se da on to uopšte može postati. Ne može, kao što ne može da skoči 200m u vis.

    Uzgred, jesi li čitao "Ajnšatjnovski presek" (Einstein`s Intersection) od Dilejnija?

    ReplyDelete
  10. Ma nemam ja problem sa mitovima :) - štaviše smatram ih korisnijim, upotrebljivijim (i bolje napisanim) od velikog procenta "savremene književnosti". Tokom osnovne i srednje škole sam "više naučio", tj. dobio više upotrebljive materije iz kojekakvih mitologija o modelima ponašanja, hrabrosti i mudrosti nego iz "obavezne lektire"

    Ono što me žulja je kada se isključivo mitovi koriste kao hrana (pojedinca ili nacije), dok se istoriografski podaci guraju pod tepih i ne koriste uopšte. A kad jedeš samo masno a preskačeš vitamine - sloši ti se u organizmu posle nekog vremena, da se tako izrazim.

    Nisam čitao.

    ReplyDelete
  11. Sa ovim o vitaminima i masti se slažem u potpunosti.

    Pala mi je na pamet ta knjiga zato što ima tamo sledeča rečenica:
    "U životu se mitovi nalaze baš na mestu na kojem ih je najteže ignorisati"

    Nisam siguran da sam tačno citirao, ali otprilike tako nešto, mrzi me da sada da kopam po knjizi mada je nevelika. (ovo je baš u duhu tvog posta :)) )
    Inače, meni je to omiljen Dilejnijev roman (dobitnik Nebule, inače), a i šire jedan omiljenih SF romana. Okosnica mu je mit o Euridici, i veoma je simboličan i višeslojan, kratko ali jezgrovito i nabijeno. Bavi se identitom, a zamisli šta o tome ima da kaže jedan Crnac, pa još i peder (mislim na Dilejnija) u tada još puritanskoj Americi sredinom šezdesetih. A dotiče i taj odnos prema racionalnom, moć i ograničenja naše logike (spominju se tu i Ajnštajn i gedelova teorema) itd. Mnogi smatraju tu knjigu malim remek delom.
    Ako si zainteresovan mogu da ti je dam na čitanje. Al da vratiš! :) Dilejnijevu "Novu" sam tako dao nekom, ne sećam se više ni kome, i više je nema.

    P.S.
    E da, Bob radio ilustracije, naravno :)

    ReplyDelete
  12. Hm, moram da priznam, iako sam osvedoceni citatoman, i vec navikao na koncept apokrifnog citata (gomila onih koji se pripisuju Cercilu su takvi, recimo), ovo za Andrica me je bas zateklo nespremnog. Valjda zato sto toliko volim taj citat.

    Sad me naravno kopka, ko jeste autor, ili bar kad je citat dospeo u ovu formu u kojoj se danas prenosi. Ne verujem bas da je nastao iterativnim procesom kao ona kratka prica. Previse je dobro skrojen da bi to bio slucaj.

    Dodjavola, ovo je zvucalo kao da verujem u inteligentni dizajn. :D

    ReplyDelete
  13. @vrabac: inspirisao si me da pretrazim i police i foldere... Na policama nisam pronasao ono sto sam ocekivao (korice knjige su mi strašno poznate, bio sam ubeđen da je imam :(, ali sam pronašao u elektronskoj formi "Zvezdani ponor" i "Novu" (mogu da ti pošaljem, ako je čitanje na ekranu prihvatljiv način konzumiranja knjiga :) Elem, ako ne pronađem "Ajnštajnovski presek", moraću da pozajmim... I da vratim! :)

    @Gassalasca Jape: jedno je sigurno - iz Zaduzbine necemo dobiti odgovor, i oni su na kraju maila zamolili da ukoliko pronadjemo mesto/izvor/ko-autora da im svakako javimo. Previse dobro skrojeno, da... :)

    ReplyDelete
  14. Pade mi na pamet song Those were the days (http://www.youtube.com/watch?v=fblikM3DJHw&feature=related) . Zapravo, autor je ruski kompozitor Boris Fomin (1900–1948) - http://www.youtube.com/watch?v=vd5q1Ioo588 Ipak, autor engleskog prepeva i dalje ima autorka prava.

    ReplyDelete
  15. U skladu sa tom pesmom a citavom temom: ne jednom sam cuo komentar poput "A zasto je ovaj stariji cika obradio pesmu Nirvane?" (mislili su na Bouvija, naravno :)

    ReplyDelete
  16. Nekad sam pomišljao: šteta što se to vreme "Ozona" izgubilo (što ga više nema), mada je pitanje da li ovakvo vreme zaslužuje onakvu emisiju? Opet, sa druge strane, možda smo mi koji smo voleli "Ozon" zaslužili jedno pribežište od ludila, pa ako i neko od "uhvaćenih u kovitlac ludila" prođe pored radija dok mi slušamo "Ozon", možda mu se svidi i reši da počne da se menja. A promene počinju od jednog... Moram tebe da pitam (s obzirom da si radioholičar u epicentru zbivanja) znaš li šta je sa Darkom Kocjanom? Odavde "sa distance" čuo sma da je na nekom radiju (ako se ne varam bioje to Radio "ndex") vodio emisiju "Oblak u pantalonama".... Jesam li sanjao? :-)


    Imali smo mi u srednjoj koli isti takav test. Šta je ispalo na kraju... Važno je da smo se na kraju, kad nam je pročitana priča ispočetka (u originalu) umrli od smeha.

    E, svaka ti čast za Pavla. Ne verujem da bi se baš svima svidelo kad bi znali za ono "...iako smo Srbi", kao ni prilika kojom je to izgovorio (studentske demonstracije 96-te).

    ReplyDelete
  17. Imam za tebe nekoliko dobrih vesti :)
    Prva: (mislio sam da je ova vest vec dosla do svih :) - Daca je odnedavno postao glavni urednik Radija 202 i od kako je preuzeo kormilo (oktobar) polako menja program, korak po korak, stvara od te stanice malo drugaciju, savremeniju pricu. Za vreme novogodisnjeg maskenbala je radio "Oblak u Bermudama" - decenijsko izdanje, odnosno radio je izbor za poruku decenije. U to vreme sam i ja, a na njegov poziv, radio "Ko radi taj i grosi" (vidi na http://preslicavanje.blogspot.com/2010/12/veceras.html). Elem, Dace sada nema na programu trenutno, ali (druga dobra vest) - OZON se ponovo emituje, pod dirigentskom palicom originalnog izvodjaca - Vlade Jeftovica (nedelja od 22h). Zvuci kao pre 30 godina :), verovatno ce ga vremenom osavremenjivati...
    Treca vest - na program 202-ke se vratila i nikad prevazidjena g-dja Kaucki sa "Dragi Drale, nadam se da moje pismo nece zavrsiti u korpi..." - Dragstor 202 ponovo ide petkom uvece... Eto, nekoliko dobrih vesti :)
    Uzivaj!

    ReplyDelete