... setim se ovoga:
„Moja zemlja nije velika zemlja.
To je jedna od najneuređenijih narodnih zajednica na svetu.
Jedno od najpokvarenijih, najbezosećajnijih, naj idi-mi-dođi-mi mesta pod suncem.
Jedna od najskupljnih zemalja u kojoj za svoj novac najmanje dobijate.
Moja zemlja je
prljava,
cinična,
grlata,
naduta,
nepoštena
i prostačka zemlja.
Jedno od najpokvarenijih, najbezosećajnijih, naj idi-mi-dođi-mi mesta pod suncem.
Jedna od najskupljnih zemalja u kojoj za svoj novac najmanje dobijate.
Moja zemlja je
prljava,
cinična,
grlata,
naduta,
nepoštena
i prostačka zemlja.
(Zašto, ipak, u njoj živim?)
Odgovor je prost:
U svojoj beskonačnoj mudrosti, Bog je odlučio da me posadi baš ovde.
Ja, znači, nemam prava da tražim neki prijatniji kutak u svetu, koji je doveden u red tuđim radom i tuđom pameću.“
Ja, znači, nemam prava da tražim neki prijatniji kutak u svetu, koji je doveden u red tuđim radom i tuđom pameću.“
Činua Ačebe,
„Nigerija“
. . .
Po istraživanju "Gallup International" na temu očekivanja u 2011, Nigerijci su među najvećim optimistima na svetu. Građani Srbije su na 4. mestu liste najvećih pesimista.
Napomena: priča je objavljena u zbirci "Najkraće priče na svetu", 1991.
Po istraživanju "Gallup International" na temu očekivanja u 2011, Nigerijci su među najvećim optimistima na svetu. Građani Srbije su na 4. mestu liste najvećih pesimista.
Napomena: priča je objavljena u zbirci "Najkraće priče na svetu", 1991.
"U svojoj beskonačnoj mudrosti, Bog je odlučio da me posadi baš ovde."
ReplyDeleteNda... :)
Dobro, ja bih tu ipak stavio "U svojoj beskonačnoj želji za selidbama, pleme kojem pripadam nastavilo je da raste baš ovde"... Ali, osećam i zrnce ironije u tim navedim atributima Boga, sjajno je sve sročeno... :)
ReplyDeletea vidiš ja imam utisak da je Činua Ačebe bio sasvim ozbiljan.
ReplyDeleteu svakom slučaju, deluje mi logičnije i razumnije nego:
"konjukcija jupitera i venere u opoziciji sa uranom i sekstilom sa levom nogom šri brangavade je odlučila da me posadi baš ovde"
No dobro, što se tiče samog posta, slažem se u potpunosti, i ne znam zašto, ali pada mi na pamet ono što je Vinston Smit napisao u svoj dnevnik:
ReplyDelete"Proli se neće pobuniti dok ne postabu svesni.
Proli neće postati svesni dok se ne pobune."
Što se ironije tiče...
ReplyDeleteSasvim je moguće da je sve to čisto i iskreno No, koliko sam čitao o njemu (tragajući za ovih nekoliko prevedenih redova po Mreži kao ludak, pronašavši ga na kraju prepisanog rukom u jednoj od mojih starih svezaka!)"#$"!!) - mnogo puta se vraćao na temu odnosa hrišćanstva i "ukorenjenih" religija, a od malena je tragao idući sredinom linije razgraničenja: njegovi biografi tvrde da je, iako rođen u porodici dobrih hrišćana odbio da ide u Catholic School, već je prešao u "public school"...
Slažem se da kompletan pasaž bolje funkcioniše ukoliko se posmatra kao stav iskrenog čoveka, koji ne ostavlja prostor sumnji. No, kraj je moguće čitati i na drugi način. Naročito ako se uzme u obzir da se ipak na kraju - odselio, u SAD.
Vinstonov dnevnik... da. Spirala antipobune, dok neki šraf ne ispadne, nepodmazivan, gladan ulja, za početak.
Već par dana razmišljam o ovom tvom postu i kako nije trebalo ništa da ispisujem (naučiću da ćutim kad nemam šta da kažem, to će biti jedna vrhunska veština...) i kako je osmeh najčešće sasvim dovoljan. I onda mi se privatno na to sve nadoda slično razmišljanje.
ReplyDeleteKoliko mi uopšte shvatamo reči kada su ispisane, kad nisu izgovorene. Koliko mogu da zvuče dvosmisleno, bezobrazno ili učtivo, a da je njihov autor imao sasvim drugu svrhu u vidu.
Neko pametan je rekao - kada čitate knjigu po drugi put - ne vidite nešto novo u njoj. Čitate je jer postoji nešto novo u vama.
I tako bezveze... zanimam mozak dok čekam tramvaje koliko se od reči oduzme kada se napiše, a koliko kada se kaže. A onda na kraju, da li neizgovorene vrede najviše.
Ma, zanemari ovo... :)
Ne bih da zanemarim :) Kao sto vidis, izazvala si malu (i informativnu i korisnu) razmenu misljenja, a priznaj da nisi ocekivala da cemo otici u tom pravcu :)
ReplyDeleteLepota je u cinjenici da iste reci izazivaju razlicite emocije kod razlicitih ljudi :)
Neizgovoreno ne vredi mnogo, izuzev onome ko nije izgovorio (uh, kako ovo mudro zvuci! :0
ja, eto, nisam procitao ironiju. i da mi nisi rekao da se na kraju odselio, batica bi bio moj licni heroj, a ja bih seo i iznova poceo da pisem strateski plan za svoj zivot u narednih 10 godina u kome bi se sve radnje desavale u srbiji. moj zivot bi bio cvrsto postavljen na sine koje vode ka jednoj izvesnoj, relativno oblacnoj, ali opet bozanski predvidnjenoj buducnosti.
ReplyDeleteovako sam na istom-zbunjen i zamisljen kao i do sada.
Nema povlacenja, nema predaje ;)
ReplyDeleteMnoge recenice, tekstovi i reci koje su u nekim dramaticnim momentima davale nadu, snagu, srecu, utehu - pokazale su se, naknadno, falsifikatima.
To sto se odselio je dokaz da je ljudsko bice, koje menja stavove tokom godina. Nije se iselio jutro nakon sto je napisao tu pricu.
Seti se tzv. "Markesovog testamenta", koji mnogim ljudima znaci mnogo - a tekst zapravo nema veze sa Markesom, brutalni falsifikat.
Bez obzira na sve, pravi strateski plan za narednih 10 godina :)