Šta sam naučio... [#2]

[Zagledaš se u tekst nastao pre tačno godinu dana i najpre pomisliš kako si to dobro sročio, budeš čak i ponosan na sebe nekoliko trenutaka.

Onda shvatiš da se za prethodnih 365 dana, ipak nešto pomerilo: suviše si mlad da bi robovao zakucanim stavovima, dovoljno star da imaš snage za reviziju.

Ako se čitavi kontinenti godišnje pomere za 15 centimetara, nemoguće je da je u glavi ostalo sve – isto. Zato je vreme za mali revisited]

. . .

Budi uvek u pokretu.

Ako usporiš ili zastaneš, klepiće te rep nerešivih pitanja ili onih na koje odgovore ionako nemaš ti, već ljudi koje čak i ne poznaješ.

Ako si siguran za smer u kojem ideš - ne sklanjaj nogu sa papučice gasa i piči sve dok ima puta.

Kada puta nestane - nastavi svojim putem.

Putuj, da bi video da je svet tvoj.

Rođen si tu sticajem okolnosti, što ne znači da bi tu morao da ostaneš do kraja života.

Toliko je dobrih mesta koje bi lako mogla da postanu – dom.

Ako ti je savet potreban, traži ga - ali ne od ljudi koje ti često savetuješ.

Traži savete od majstora, makar ga video prvi put u životu.

Slušaj majstore.

Podražavaj ih.

Ako promašiš neki akord, to ne zna niko osim tebe – sve dok ne zasviraš pred publikom.

A prava publika će više ceniti iskrenost od perfekcije.

Perfekcija, ionako, ne postoji.

Ne postoji ni kašnjenje.

Nikad nije kasno.

Ali,

nisi besmrtan.

I neće sve uvek biti bezbolno, prolazi vreme kada su tableta ili dve dovoljne da odnesu sve bolove.

Zato uživaj,

dok ne budeš počeo doktore da viđaš češće no prijatelje.

Jedan,

Dva,

Tri...
... deset šest,

trideset sedam,

sad!