Sunday, 17 June 2012

[o knjižarama i pokušaju uticanja na tržišnu ekonomiju "u nas"]

Mladen Penev, "The Power of Books", 2003. Link >>
Ulazim u knjižaru, znajući da u toj knjižari tog dana neću, zapravo, kupiti nijednu knjigu.
.
Ova u koju sam ušao sasvim dobro živi od prodaje knjiga za jednokratnu upotrebu, da ih tako nazovem. 
Ova je, zapravo, formalno knjižaraima ulaz, police pune knjiga naređanih malo po azbučnom redu, malo po žanrovima, više po popularnosti, ima kasu, tu i jedna stolica valjda namenjena onima koji bi da prelistaju knjigu pre kupovine, ali kao što nema miris knjižare, tako nema ni zaposlenog koji se neće zbuniti ukoliko ispalim neki naslov, ime autora ili izdavača - već će morati da proveri u kompjuteru da li je ima na policama, ukoliko mu ponovim naslov knjige. Dva puta.
.
No, ušao sam u nju da bih proverio šta je novo na policama i onim promo-ostrvima - da bih za koji dan otišao u knjižaru u kojoj volim da kupujem knjige, naivno verujući da će kupovina knjiga na tom mestu učiniti da ona postoji što je moguće duže.
.
Vidim drugo, dopunjeno izdanje "Osećanja. O Sećanja" >>, i to me raduje - prvih 1000 knjiga o Margiti je pronašlo čitaoce. Nasumično čitam jednu stranicu kratkih priča Berislava Blagojevića - "Revolucionar" (Rende) i stavljam je na spisak. Pre nekoliko dana mi je preporučen i Dejan Tiago Stanković >>. U ovoj knjižari nema odlične "Meke duše Juga" Milje Lukić >>, a znam kome bi valjalo kupiti po primerak. Uvodne stranice "Malog kasapina" Patrisa Mekejba obećavaju >>.
.
Biće puna torba, ali u drugoj knjižari.
U njoj znaju za čim tragam, preporuke su im valjane.
.
Tako ja razumem tržišnu ekonomiju.
Život me demantovao već nekoliko puta i mnoga mesta na kojima sam voleo da kupujem knjige više ne postoje. Ili, zapravo, više nisu knjižare.
Ali, ne prestajem da se trudim.
Nije svejedno gde se kupuju utehe.
.


.

11 comments:

  1. "Nije svejedno gde se kupuju utehe."
    Sve se slazem sa tobom sto se tice knjizara, samo najveci utisak je na mene ipak ostavila ova poslednja, gore citirana, recenica.
    Mogao bi jedan celi blog na tu temu, a? :)

    ReplyDelete
  2. :)
    Na tu temu je jedan malo ozbiljniji pisac od mene već zapravo napisao čitavu knjigu, ova moja rečenica je, na neki način, samo putokaz ka njemu ;) Alberto Mangel u knjizi "Biblioteka noću" kaže:

    "Ja ne tragam za otkrovenjem bilo koje vrste, jer šta god da mi se kaže, obavezno je ograničeno onim što sam u stanju da čujem i razumem. Niti za znanjem iznad kog mi je, na određeni način, sve već poznato. Niti za prosvetljenjem, prema kom svesno ne mogu da težim. Niti za iskustvom, jer u krajnjem slučaju mogu biti svestan jedino onoga što se već nalazi u meni. Za čim onda tragam na kraju priče? (...) Za utehom, možda. Možda za utehom."

    ReplyDelete
  3. virgo Intelecta17 June 2012 at 13:57

    Na zalost "His Holiness" Kindle zatvara knjizare ovamo. Moja omiljena ovde je "Pages&Pages' i sjajan beg/uteha od zombilenda u koji se sve polako pretvara. Vec su navikli da im trazim "nemoguce" naslove:-) A nje bilo lako u pocetku: Kada su mi prvi put rekli - Pokusajte na Amazon.com....samo jedna podignuta obrva i recenica - Ja volim da drzim knjigu u rukama....ili u krilu dok lutam ....pa se vratim na poglavlje... Od onda kazu - Javicemo kada stigne. Ili donesu caj dok sedim i listam brdo pored sebe...dok nakon nasumce odabrane strane odlucujem sta da kupim u celini&celosti. P.S. Ovamo smo nas nekoliko vec poodavno citali Arh Dejana Tiaga Stankovica?! Kasnish:-)
    P.S. Kada ces vec jednom da prelomish i objavish sta treba da objavish? Ili nam namerno pravish zazubice? Ili te, jednostavno, u'vatilo The Leto:-)

    ReplyDelete
  4. Eh, žalosno je šta se u nas štampa, i šta su nam knjižare. Novo doba, šta da se radi, i knjiga postala deo modnog izopačenog trenda. Srećom ima još po koja oaza, samo treba znati :)

    Inače ne bi bilo loše napraviti neki post sa svim preporukama za oaze, od malih knjižara, antikvarnica a bogami ulice i buvljaka. Svašta može i preko Limunda i Kupinda da se iščupa, samo treba biti uporan.

    Mnogo veći mi je problem kada uđem u knjižare o kojima pišeš, i kada tu treba za nekoga da kupim neku knjigu, polomim se dok ne nađem ono šta želim, ako nađem, tj. ako imaju u bazi.

    ReplyDelete
  5. u SA na Amazonu. nema vece srece nego kad ti stigne paketic :) ovdje nikad nema nista sto zelim. ako i ima onda je to uvezeni prevod od, obicno, hrvatskog izadavaca s trostrukom cijenom.

    kad sam kod druge kuce onda ovdje: http://www.flickr.com/photos/parafrasi/2265035433/
    cinjenica da mogu popiti i prosecco izmedju dvije police ne odmaze, kako bih rekla... :)

    ReplyDelete
  6. Jel' ovo pod uticajem "Noći knjige", ili kako li se već ta manifestacija zove? :)
    Ima još (par) dobrih knjižara, situacija nija alarmantna.

    ReplyDelete
  7. "(...) ali kao što nema miris knjižare, tako nema ni zaposlenog koji se neće zbuniti ukoliko ispalim neki naslov, ime autora ili izdavača - već će morati da proveri u kompjuteru da li je ima na policama, ukoliko mu ponovim naslov knjige. Dva puta."

    Tokom studija najviše sam volela odlazak u knjižaru i prelistavanje knjiga, knjiga i... knjiga. Tad sam tačno znala šta tražim, ali mi je najveće zadovoljstvo predstavljalo kad pronađem ono što nisam ni znala da sam u stvari tražila. U to vreme s prodavcima se razgovaralo o knjigama a ne o cenama. Više se čitao tekst nego što su se gledale fotke. Ako je za utehu, mada ne bi trebalo da bude, ni u regionu nije bolje.

    Svi krive izdavače, i možda su u pravu, ali samo delimično. Rak-rana su u stvari distributeri. Da li znate da 40-50 odsto cene knjige predstavlja distribucija? Zato bi izdavači koji imaju sopstvene knjižare mogli da spuste cene, ali im ne pada na pamet. Zašto da se odreknu para kad ne moraju? I zašto da ne favorizuju svoja izdanja? Takozvani "mali izdavači", koji jedini i imaju muda da izdaju književno delo a ne "književno" (između ostalog, jedini i prepoznaju razliku), u startu nemaju nikakve šanse da se izbore s konkurencijom zato što nemaju svoje knjižare.

    Moju knjigu naći ćeš u Evro-Giuntijevim knjižarama. Ako su i obavezni da je (zbog razmene) prodaju i u knjižarama drugih izdavača, ćušnuće je u neki ugao ili je neće ni vaditi iz magacina.

    Mene je ovaj post mnogo rastužio, ali znam da ima nade dokle god postoje ljudi koji čitaju.

    ReplyDelete
  8. Čitaoci koji iz sentimentalnih razloga odbacuju Kindle u korist papira su isto što i pisci koji iz istih tih razloga odbacuju laptop u korist pisaće mašine.

    ReplyDelete
  9. @virgo: priznajem, ja nemam problem sa kindlom i ostalim "cokocalima" - dokle god se na taj način može poneti i više "knjiga" u manjem formatu te ima mnogih naslova koji ovde prosto nisu prevedeni, te ih čitam u originalu... Ovde se knjižare ne zatvaraju - štaviše - ima ih sve više ali se postavlja pitanje šta se u njima nudi, šta knjižari (ne)znaju i da li je to knjižara ili je book-hiper-market?... U centru Beograda se otvorilo barem 3-4 nove u proteklih godinu dana, ali u njima dominira kvalitet X-100 romana sada upakovan kao "knjiga"...

    Što se objavljivanja tiče, još malo strpljenja ;) A leto me neće tako brzo odneti ove godine...

    @izmedju: svidja mi se ova ideja sa otkrivanjem oaza! :) A nedavno sam čuo i glasinu o nekoj maloj knjižari/antikvarnici na Vračaru u kojoj ima neverovatnih čuda i ljubaznih ljudi... Saznaću, pa otkrivam... ;)

    @fantasticna: i taj koncept sa proseccom je sasvim ok!
    to sa hrvatskim prevodima, što se cena tiče, u Beogradu postaje besmisleno... Ima paperback izdanja nekih prevoda koji zaista koštaju previše... I onda se pitaju zašto ponekad posegnemo ka nalaženju piratskih PDF-ova...;)

    @Dzoni: Šta je to "noć knjige"? Ono kad dele kremu za telo ako kupiš 1 izdanje neke od ovih novih "književnica"? ;)
    Ima tih dobrih mesta, naravno, ali mi nije svejedno koliko ce jos postojati... Zato pokusavam da uticem na ekonomiju ciljanim kupovinama na ciljanim mestima :)

    Ostajem duzan odgovore Milji i Maxividi, ima da se radi...

    ReplyDelete
  10. problem zamiranja nezavisnih knjižara je mnogo veći nego što laici pretpostavljaju... veliki izdavači su istovremeno veliki knjižari, jasno je kuda to vodi... nisam optimističan, biće lamentiranja kad sve propadne, a sada, kada još uvek ima vremena, koliko vas zapravo svraća u jedan Beopolis? U centru je, nikad veći, ima sve što od knjiga na tržištu vredi...i 98% vremena zvrji prazan...i zamire...

    ReplyDelete
  11. @milja lukic: u nastavku ove male prepiske je sada i Ivan, koji ima iskustva i kao izdavač ;), i koji nam je otkrio deo problema. Ja sam takođe silne sate proveo po raznim knjižarama - najviše verovatno u (nekadašnjoj) SANU knjižari, zatim kod Bate u JDP-u u kojoj sam proveo dosta zimskih večernjih sati, te i u Platou u vreme kada je počinjao, ima li su impresivno veliki deo sa starim izdanjima. Ok, to vreme je prošlo, sada najviše vremena provedem u Beopolisu u kojem su me valjda već "provalili" i zaista umeju da mi otkriju nešto o čemu ne znam ništa, a već nakon par stranica pregledanih u samoj knjižari shvatim da su bili u pravu za preporuku.

    @maxivida: iako ja nisam generacija tzv. "digital natives", ne smeta mi čitanje ni sa ekrana raznih sprava - štaviše, tako knjige zauzimaju mnogo manje mesta "u našem malom stanu". Volim, naravno, papir i obeleživače stranica i sve to, ali volim i kada spakujem gomilu naslova na jednu malu ploču ;)

    @ivan bevc: kažem ti, u Beopolisu sam čest, poslednji put kada sam bio su mi čak otkrili i prvi roman Andžeja Stasjuka, kojeg se spremam da čitam ovih dana, jer si mi njegovu knjigu "Devet" preporučio... A da u Beopolisu nikada ne zatičem više od 1 kupca, to je istina.
    I nadam se da će se taj trend zaustaviti, tj. da će uvek postojati mesta u kojima je prijatno kupovati i pričati sa ekipom koja tamo radi...

    Svojevremeno, kada se pojavio McDonalds, sve pljeskavičarnice su postale "Hamburgerdžinice"... Ali se trend vratio u našu korist, jer je bilo dovoljno nas koji smo i dalje kupovali kod Leskovčanina i ostalih. Valjda možemo da utičemo i na ovo...

    ReplyDelete