Thursday, 31 January 2013

Vesna odlazi na sever [ekspedicija]

Za ovu priču je najmanje važno što Vesnu poznajem "od malena".
Važnije je da se nismo videli... predugo, zapravo od kako je napustila Beograd i otišla preko bare, da bi na drugom kontinentu započela i ostvarila sjajnu karijeru.

Važnije je zato mi je Vesna tek nedavnom prepiskom najpre otkrila deo onoga čime se trenutno bavi (fenomenalno! Link >>), a zatim i da planira da krene u pravcu Severnog pola, sama.

Ovo je priča kojom najavljuje planiranu avanturu i traži podršku za ostvaranje ideje koja zaslužuje pažnju.

Nekadašnja devojčica sa Karaburme, nakon što je osvojila mnoge litice i vrhove po raznim delovima sveta kreće ka Severu, tragajući za mnogim odgovorima.


Želim da se njen plan ostvari, kao što želim da taj njen put vidim, kao film, fotografije i priču koju će napisati po povratku.

Vesna kaže:

"Uvod ili o sredovečnoj ženi i njenoj solo alpinističkoj ekspediciji usred ledene nedođije

Film koji planiram da snimim - "Odoh na sever" ("Gone North") - biće dokumentarac o jednoj takvoj ženi, ali i više od toga.  

Zašto bi žena iz dobre kuće odlučila da se smrzava u šatoru, bez tuša i hrani isklučivo instant supama za večeru tokom pet nedelja, severno od arktičkog kruga? Šta je toliko privlači divljini, ili samoći?  
Zašto alpinizam ima više smisla od karijerizma?  
Zašto je penjanje po vrletima vrednije od uspinjanja uz lestvice karijere u kompaniji?

Nisam sigurna da znam odgovore na sva ova pitanja - ali sam rešila da snimim moj put do tamo, dok pokušavam da formulišem odgovore, u arktičkoj Norveškoj.

Dve decenije sam skoro sve radila po prinicpu: "red je".
Onda sam priznala sebi da mi taj 'red' jednostavno - nije logičan.  To je loša preporuka za 'red', s obzirom da sam bila debelo plaćena za primenu mojih analitičkih sposobnosti na najkompleksnije zakone prirode, i bila sam uspešna u tome. 

Trenutno tragam za nekim alternativnim redom, živim vrlo jednostavan život i bavim se istraživanjem svega što može da inspiriše i mene i druge.  
Jedna od inspiracija dolazi iz planina.

Lofotens u Norveškoj je dom poslednjih devičanskih planina u Evropi i mesto koje sam žudela da istražujem odavno - zapravo od kako sam u sedmom razredu osnovne škole pročitala prvi roman Knuta Hamsuna.  
Sada, konačno, imam dovoljno vremena - iako ne i para - da to ostvarim i podelim sa svima kroz dokumentarac "Odoh na sever" koji ći snimati za vreme puta.



Ekspedicija ili gde sam pošla

Početkom marta ove godine poći ću na dug put do stena Austvagoja (najvećeg Lofotenskog ostrva) preko Osla, Trondhajma i Bodoa avionom, zatim u selo Svolvaer brodom.  Provešću nekoliko noći u selu nabavljajući hranu i učeći o lokalnim putevima od samih lokalaca.  Onda tovarim alpinističku i filmsku opremu na sanke i na skijama ih odvlačim u belu pustinju.  Neće mi biti prvi put da tako nešto radim, ali ću ovaj put ići bez mape poznatih staza, naoružana isključivo sopstvenom veštinom orijentacije uz pomoć staromodne mape i kompasa. I staromodnom procenom vremenskih uslova.

Zatim idem iza granitnih rogova koji se vide na fotografijama, što dalje od direktnog zagrevajućeg uticaja Golfske struje, u potrazi za debelim ledenim smerima ususkanim u usecima narezanim po granitnim stranama širom ostrva.  Podižem kamp (i najverovatnije ga pomeram nekoliko puta) blizu stena, što dalje od mogućih lavina.  I tako ću živeti oko 4 nedelje. Verovatno ću jednom morati u selo po namirnice.

U zavisnosti od stanja leda, u nekom trenutku ću se prebaciti na ostrvo Senja, s istom namerom.  Pošto je Senja jos dalje na severu, biće hladnije, i sa više leda, no i dalje dovoljno topla u martu za mršavu južnjakinju.

Zašto idem solo, tj. sama? 
Pogledajte moju internet stranicu http://gonenorth.weebly.com, tamo ćete saznati kako je sve počelo.

Pošto sam amater-zemljoradnik i pobornik male poljoprivrede, pokušaću da volontiram na lokalnoj farmi par nedelja posle moje ekspedicije. Želim da iz prve ruke naučim kako su ljudi vekovima preživljavali i hranili se, tako daleko, na severu.

Dokumentarac "Odoh ka severu", ili šta snimam

Snimaću sve: uspešne uspone (od kojih će neki verovatno biti prvi, ikada napravljeni), propale pokušaje, rutinu kampovanja, verovatno će biti i pomalo kenjakanja i kukanja, kao i razmišljanja i sumnji, inspirisanih životom u potpunoj izolaciji usred predivne prirode koja je tako blizu civilizacije - ali je uspela da izbegne iskorišćavanje ljudi.  Kada se budem vratila u civilizaciju, svakako ću imati materijala za priču o potrazi za smislom i lepotom, van konvencija zadatog života.

Sada znate deo razloga zašto me ovaj projekat ispunjava i unapred oduševljava na mnogo načina. Ovo su dodatni, važni:

Volim kad mogu da ispičam zanimljivu priču i oduvek sam volela film, naročito dokumentarce.  Izrežirala sam hiljade njih u prošlosti, no samo u mislima.  Ovim dokumentarcem konačno ću moći da ispričam priču za koju verujem da je važna: priču o sredovečnoj ženi u potpuno subjektivnoj misiji, kojom testiram granice sopstvene veštine i iskustva, potpuno van ograničenja koje su život i društvo pokušavali da mi nametnu do sada.  Ovo nije priča o uspehu, nito o porazu - već priča o pokušaju da se nađe razumevanje i ravnoteža sa sobom, društvom i prirodom - a da se u isto vreme održi ono najbolje u sva tri.  

Zapravo, idem na sever da bih ispricala priču o odlasku na sever, i sviđa mi se ta cirkularnost.

Volim tehnički izazov, a snimanje ovog dokumentarca će to biti. Na većinu smeri ću se penjati više puta - da bih pričvrstila potpore za kameru na sred litice - želim da snimim sebe iz ptičje perspektive, dok napredujem uz glavice ledenih karfiola.  Zašto verujem da ću moći da se nosim sa tehničkom stranom snimanja filma?  Sticajem okolnosti, većinu moje naučne karijere provela sam snimajući mikroskopske pojave u metalima, polimerima i živim ćelijama, sve u visokoj rezoluciji. Koristila sam kompleksnije kamere, scenarije snimanja i video programe, konstruisala video sisteme,  pisala programe za video obradu i nosila se sa mnogo gorim alama (na primer: dekani i šefovi katedre) nego malo mećave.  Ovaj film će, zapravo, biti lakše napraviti. Jedini izazov je u drugačijem uglu napada i u tome što ću snimati sebe, kako pokušavam da drzim moj poveći nos van kadra...  
I ne mogu da dočekam - da počnem!

Koliko me sve to košta?

Ovaj projekat zavisi od donacija. Vaša donacija biće racionalno iskorišćena na plaćanje velikog broja troškova snimanja dokumentarca i dela troškova ekspedicije.  
Kao alpinista i svetski putnik, budite sigurni da sam apsolvirala umetnost škrtarenja. Na listi troškova su, recimo, bolja kamera i tripodi, dodatne baterije i digitalna memorija, solarni punjač baterija, kao i dodatni troškovi povećanog prtljaga, dodatna alpinistička oprema za montiranje kamere na litici, novi hard drajv, ali i nove trake za penjanje (koje se lepe za donji deo skija, da mogu da se krećem uzbrdo dok vučem teške sanke sa opremom)... 

Bez Vaše pomoći - ja ću moći da ostvarim ekspediciju po planu - ali ne i da snimim dokumentarac.  A ovaj dokumentarac mi je važniji od prvih uspona koje ću prijaviti na kraju.

Podrška je važna

Indiegogo na kojem sam pokrenula projekat sakupljanja donacija je odlična internet platforma koja pomaže običnim ljudima da ostvare neobične projekte, koji inače ne bi mogli da napreduju dalje od maštarije.

Svaki $1 doprinosi uspehu moje akcije: što se više ljudi uključi, to će moj projekat imati veću vidljivost na Mreži, među potencijalnim donorima koji su van mog ličnog kruga.  

Ukoliko verujete da je ovo dobra ideja, razmislite, na primer, o doniranju iznosa koji je cena bioskopske ulaznice (i grickalica)!

Možete mi pomoći i tako što ćete proslediti adresu moje Indiegogo akcije prijateljima, ali i tako što ćete me 'lajkovati' na Facebooku - naročito moje obaveštenje o akciji koju planiram.

Facebook stranica akcije je: http://www.facebook.com/GoneNorth2013

A kada akcija bude uspešno finansirana i dokumentarac završen, postoji i sistem nagrada, odnosno znakova zahvalnosti, u zavisnosti od iznosa donacije. Sve informacije dostupne su na http://www.indiegogo.com/GoneNorth2013

Ipak, još o znacima zahvalnosti

Prvo i najvažnije, bićete deo ove priče, odnosno filma, jer priče neće biti bez Vaše podrske.
Tu su 'nagrade' za svaku donaciju i svaka je izraz zahvalnosti na podršci. A jedna od nagrada je inspirisana raspravom sa prijateljima muškog roda na temu provokativnih kalendara i alpinističke fotografije. Videćete već.


Po povratku iz Norveške, selekciju najboljih fotografija biće dostupna na http://gonenorth.weebly.com, moći ćete da birate koje želite.

Ukratko, to je moja priča i moj plan.
Iskreno zahvaljujem svima koji su posvetili vreme čitanju ove priče.

Vesna."

Da li će sve uspeti kako je Vesna planirala, zavisi i od nje i od Vas.

Na dan objavljivanja ove priče, Vesna je na Indiegogo platformi sakupila oko 25% planiranih sredstava. .
.

Wednesday, 30 January 2013

O oblutku i službeniku (parabola)

I

Na početku procesa, još ga ne možemo zvati oblutkom: to je samo nazubljeni grubi kamen-komad, tek odlomljen od veće stene.
Uobličavaće ga poslednji trzaji podvodnih vulkana, tektonske promene i talasi.

Podvodne struje i plime će ga lagano, po metar, pomerati ka obali.
Podvodne struje i oseke će ga isto tako odvlačiti od površine okeana.

No, ipak se kreće: talasi ga bacaju napred-natrag, bruseći mu liniju.
I kako se približava obali, tako postaje sve savršeniji oblutak, beli.

Nakon desetina hiljada godina, od neuglednog parčeta kvrgave stene dospeva na obalu, kao savršeni beli oblutak, bez šare, izbačen plimom i velikim talasom.

Okružen je stotinama hiljada sličnih komada.
Suši se na suncu, upija toplotu, put je bio dug.

II

Tog popodneva službenik N.N, u času izmišljene dokolice izlazi iz pisarnice i odlučuje da prošeta obalom, ramena pritisnutih brojem predmeta koje je tog prepodneva morao, a nije obradio.

Dok šeta pustom obalom zagledan u iskrzane špiceve sopstvenih cipela, saginje se i od stotina hiljada oblutaka na obali bira jedan, koji mu se učini savršenim.

Zagleda ga sa svih strana.
"Nema šaru. Šteta."

Zatim savija ruku u laktu, napinje tetivu desne ruke i baca oblutak iz ramena, daleko, natrag u okean.

Te večeri službenika od tog izbačaja boli rame, ali je onaj oblutak on već zaboravio i bol u ramenu pripisuje velikom broju sati provedenih u pisarnici.
Službenik umotava rame šalom, proklinjući posao koji radi.

Sutra ujutro, sve počinje iznova.


Saturday, 26 January 2013

"Searching for Sugar Man" [život, film, preslušavanje]

Početkom sedamdesetih godina Sixto Rodriguez snima dva odlična albuma u nizu - "Cold Fact" i "Coming From Reality".
Bez obzira na hvalospeve kritike, sjajan glas i odlične tekstove - iz nepoznatih razloga, nijedan od albuma nije došao do šire publike. 
Njegov producent u šali kaže da je njegov prvi album u Americi kupilo šest ljudi.
Izdavačka kuća sa njim raskida ugovor dve nedelje pre božićnih praznika, kao u njegovoj pesmi "Cause" ("Cause I lost my job two weeks before Christmas/And I talked to Jesus at the sewer/And the Pope said it was none of his God-damned business/While the rain drank champagne")
Rodriguez, potomak emigranata iz Meksika, dete sa periferije radničkog Detroita nestaje.

Ali, dobra muzika, poput vode, uvek pronađe put.
Hiljadama milja dalje, Rodriguez postaje zvezda "veća od Elvisa i Stounsa" u Južnoj Africi, koja je tih godina pod žestokim sankcijama. Sankcije čine da južnoafrički obožavaoci nemaju priliku da saznaju ništa o njemu (sve što imaju je njegovo ime, dve fotografije na omotu i tekstovi pesama), dok do njega, pak, ne stiže vest da su se njegovi albumi prodali u gotovo pola miliona primeraka.

Fanovi u Kejp Taunu čak veruju u priču-glasinu da je Rodrigez na poslednjem koncertu izvršio samoubistvo.

Ipak, gladni informacija i željni kompletiranja priče (iako, za njih, kraj nije happy end), počinju potragu za njim: telefonskim pozivima, pismima, te na kraju - preko Mreže.

"Searhing for the Sugar Man" je izuzetna priča: o zaljubljenicima u muziku, "muzičkim detektivima" ali i karijeri čoveka čiji je talenat prepoznat, iako on to nije znao, noseći šut i pesak, radeći na građevini, podižući porodicu u rodnom Detroitu.

Dok mu jednog dana nije zazvonio telefon.



Priču o Sixto Rodriguezu pronašao sam na Ivaninom blogu >> pre nekoliko meseci. 
Filma još uvek nije bilo, ali su njegovi albumi, na sreću, bili dostupni ("Cold Fact" >>; "Coming From Reality" >>) i otkrili mi izgubljeno blago. 


("I've played every kind of gig there is to play now/I've played faggot bars, hooker bars, motorcycle funerals/ In opera houses, concert halls, halfway houses/Well I found that in all these places that I've played/All the people that I've played for are the same people/So if you'll listen, maybe you'll see someone you know in this song."

Konačno, stigao je i film, a ko želi imaće priliku da ga pogleda i tokom festivala "Sedam veličanstvenih" sledeće nedelje u Beogradu >>.

Dobra muzika, poput vode, uvek pronađe put.

P.S. I onda ova vest, objavljena nekoliko dana nakon što sam pogledao film i dan nakon što je isti premijerno emitovan u Beogradu! Nakon 40 godina pauze, Rodrigez snima novi album :) 
http://www.uncut.co.uk/searching-for-sugar-man-star-rodriguez-to-record-third-album-in-june-news .
.