Da li u teškim danima slušate muziku koja u vama pojačava
osećaj bespomoćnosti; onu koja hrabri na borbu protiv zla i razotkriva srce
tame problema, ili pesme koje će vas zagrliti i odvesti do mesta na kojem nema
gneva?
Muzika ima moć da učini sve to. Ili da sve to radi istovremeno.
Setite se „Luke“ Suzan Vega. Neke od najlepših pesama pop-muzike iza
naizgled poletne ili zviždukave melodije kriju gorke priče o nasilju koje se
dešava iza zida. Ili su napisane tako da između iz molova probije zrak svetla i
nade, kao u „Everybody Hurts“ R.E.M.
I ovi albumi su takvi.
Marvin
Gaye: „What’s going on“ (Tamla, 1971)
Po mnogim listama najbolji album svih vremena u svega
trideset i pet minuta objedinjuje tugu i nevericu, nepravdu i nasilje, ali i
pitanja ekologije i zagađenja sveta u kojem živimo. Ovaj album je predstavljao
i veliku prekretnicu za čoveka koji se pre početka rada na ovom albumu zapitao „Kako
da nastavim da pevam ljubavne pesme, dok se svet oko nas raspada?“ i
shvatio da je muzika njegovo jedino oružje u borbi za svet bez nasilja.
Stvari koje su se dešavale tada – na žalost se dešavaju i sada. Svet i dalje
nije bolje mesto, ali ova muzika nam i dalje daje razlog, i snagu da od te
borbe ne odustajemo.
“You
know we've got to find a way/To bring some lovin' here today.”
Sinead O’Connor: „The Lion and the Cobra“ (EMI,
1987)
Nedavno emitovani dokumentarac o životu i muzici Šinejd („Nothing
Compares“, 2022) potvrdio je mnoge stvari koje smo do sada samo
naslućivali, ili osećali. Šinejd je u mnogim stvarima bila prva. Ali, svet nije
uvek raspoložen da sluša glasove onih koje su rešile da ga menjaju. A Šinejd je
to činila od prve pesme i prve slike koju je podelila sa nama.
Mnogi su mislili da je na omotu „The Lion and the Cobra“ Šinejd koja
vrišti. Ona je, zapravo, pevala.
Ovaj album je zbirka pesama kakvu može napisati samo osoba koja je odista
spoznala bol i odbacivanje u detinjstvu. Odatle potiču „Mandinka“, njen
prvi singl i pesma o devojci koja odbija „tradicionalne vrednosti“, „Just
Like You Said It Would Be“ u kojoj peva o odnosu sa majkom, i „Troy“
koja nije samo omaž Jejtsu, već i poruka Ocu. Ovo je potresan, ali neophodan
album.
Fred
Again & Brian Eno: „Secret Life“ (Text
Records, 2023)
Malo ko je očekivao da će Frederik Gibson nakon bučnog i
ludog zatvaranja Coachella festivala u društvu Skrillexa i Four
Tet ekipe ući u studio sa rodonačelnikom ambijentalne muzike i svetu
ponuditi ovako mirnu i melanholičnu muziku.
Fred i Brajen su, sticajem okolnosti i bez obzira na veliku razliku u godinama,
već dugo bliski prijatelji. To prijateljstvo i iskustvo iz dosadašnjih
sporadičnih saradnji sada su pretočili u niz instrumentalnih i pevanih muzičkih
komada poput „Chest“, „I Saw You“, ili „Come on Home“ u
kojem nas podseća da nismo, i ne moramo biti sami. Važnije od toga – podseća
nas da ne odustajemo ili - „Don’t you say you had enough“.
Više o junskom broju magazina
Liceulice >>
