Pesme otpora i nade [#guerillaradio]

“Izboriti (se): znači borbom što postići, uspeti u nečemu vatrenim zalaganjem, trudom, naporima; izboriti slobodu.” (iz rečnika sinonima)U ovom miksu rame uz rame koračaju Ljubivoje Ršumović, Nina Simone, Joe Strummer, Aesop Rock, Del Arno Band, Bob Marley, Alberto Mangel, Dub Pistols, Curtis Harding, The Coup, Aleksandar Genis, Johnny Cash, Danijel Kovač i Boris Mladenović, Manic Street Preachers, Darko Rundek, Ljubičice, Radomir Lazović i The Specials.

Koračaju ka slobodi, i vremenu kada ćemo ponovo imati svoj radio! ;)

Ovde Radio Pingvin... (Audio vremeplov)

Davno sam zahvaljujući “Zabavniku” Vajte i Rusa koji se emitovao nedeljom prepodne naučio važnu lekciju iz fizike: ako bismo imali svemirski brod koji leti brže od svetla – kroz moćan teleskop bismo mogli da gledamo šta se u istoriji dešavalo na planeti Zemlji.

Meni je potreban svemirski brod koji leti brže od zvuka.

Usmerio bih sve njegove antene ka Planeti, i slušao (i snimao!) program koji se u Beogradu emitovao sa frekvencije 90.9 mHz, od 22. novembra 1991. do 15. maja 1995. godine. Ti snimci bi dokazali da su čuda uvek moguća.

Kako se udaljavamo od početka emitovanja programa Radio Pingvina, sve je teže prepričati kakav je to radio bio.

Na sreću - jedan deo više ne moramo da prepričavamo, zato što je nešto, ipak, sačuvano.

U ovom miksu se prepliću džinglovi, kao-reklame, “prave” reklame i neke od pesama koje su obeležile program Pingvina u prve tri i po godine njegovog postojanja. Od pesme kojom je počelo zvanično emitovanje programa, preko onih koje smo najčešće puštali, do malih omaža osmesima, glasovima i ljudima zahvaljujući kojima godine provedene na tom radiju pamtim kao najlepši posao na svetu, ikada i zauvek.

Da, tridesetogodišnjica je sutra.

Ali, nisam više mogao da čekam.

Hvala svima koji su mi pomogli da sakupim ovo blago.

(Roberte, pojačao sam bas.)

O Radio Pingvinu >>

"Achtung Baby" (ili od ljubavi do ravnodušnosti i natrag)

Odavno nije lako razgrnuti slojeve koji su prekrili nekadašnju ljubav prema tom bendu (o, da, bilo je vreme kada je ta ljubav bila zaslužena, i uzvraćana).

Ako to uspemo, a zatim na čas zaboravimo da nas njihove nove pesme već godinama ostavljaju uglavnom ravnodušnim, onda više nije teško priznati:
„Achtung Baby“ je (bio) veličanstven album.

Ovaj album je zvučna slika zime u kojoj su neki od najboljih prijatelja tek skinuli uniforme, ali su još neko vreme čekali da im se kući vrate i duše i glave. Ovo je zvuk dana u kojem su i meni tražili potpis na „pristanak na produženje vojnog roka po potrebi“ što me nateralo da tražim drugi izlaz. "Achtung Baby" je zvuk vremena u kojem se zamrzlo sve - država, Beograd, normalnost, budućnost, mi, ti, ja.

(Nešto je ostalo zauvek sleđeno, nešto je teška arteljerija pretvorila u prah.)

Ipak - ništa, pa ni silna pseudomudrovanja, gluposti i pozeraj jedne četvrtine U2 ne mogu anulirati pesme koje su nam te zime pumpale krv u obraze i srca.

Uprkos svemu, ovaj album ipak zavređuje ljubav do kraja sveta.

I normalno je da ti u trenutku kada se slušalicama razlije krešendo ove pesme >> opet klecne koleno dok hodaš gradom, isto ti se događalo i u zimu 1991.

„Achtung Baby“ je objavljen na današnji dan, pre 30 godina.