Po deficiniji iz rečnika - “obrađivati” znači “dorađivati nešto što nije završeno, doterivati ga kako treba za određeni cilj”. Na listi sinonima su i: uzgajati, paziti, gajiti, sejati, čuvati.
Danas Black Pumas, Khruangbin, Allison Russel, Helado Negro, Patti Smith, Rhiannon Giddens, The Black Keys, Tindersticks, James Blake, Cowboy Junkies, Dr. Lonnie Smith & Iggy Pop, Marianne Faithful, Neko Case & Nick Cave... pokazuju kako čuvaju i paze pesme koje su pisali David Bowie, New Order, Donovan, Bob Dylan, Sixto Rodriguez, Joy Division, The Breeders, Neil Young i Neutral Milk Hotel... Na kraju je jedan dragoceni, zvanično nepostojeći snimak do kojeg sam došao... neobičnim putevima... a zbog kojeg emisija možda neće dugo ostati na mreži. Zato - požuri sa preslušavanjem ;)
The
Antlers: „Green to Gold“ (2021,
Transgressive Records)
Mučen tinitusom, problemima sa glasom i fizičkom iscrpljenošću
Piter Silberman, vođa The Antlers, je pre nekoliko godina odložio gitaru i
posvetio se potrazi za sopstvenim mirom i srećom. Ono što je pronašao, baveći
se u međuvremenu meditacijom i baštovanstvom,
postalo je jedan od najlepših prolećno-letnjih albuma u poslednjih
nekoliko godina.
„Green To Gold“ je zvuk sunčanog
nedeljnog dana; komad muzike koje će vas grejati i oslobađati; muzika uz koju
se može plesati, ljubiti, sanjariti ili jednostavno gledati u strop, dok sunce
probija kroz membranu zvučnika i pravi ostrvca svetlosti na parketu i zidovima.
Obavezno preslušajte barem „Just One Sec“, „Wheels Roll Home“, „Solstice“
ili odjavni instrumental „Equinox“, a kada shvatite koliko je ta muzika
lekovita – možete uživati i u nedavno objavljenom video-klipu koji funkcioniše
kao film-uz-album.
David Walters: „Nocturne“ (2021,
Heavenly Sweetness/Six Degrees Records)
Novi album Davida Voltersa dokazuje da nema granica koje
muzika ne može da izbriše, i da postoji muzika kojom je moguće obgrliti celu
planetu Zemlju.
Rođen u Parizu, egzotičnog karipskog porekla, ovaj
gitarista i pevač je do sada radio kao DJ, objavljivao za izdavačku kuću ¡Ya
Basta! (Gotan Project), osnovao hip-hop
bend Zimpala, švrćkao se Afrikom i učio muziku od velikana poput
Ali Farka Tura, radio sa Subinom starom saradnicom Sibel... I sve to se čuje
u njegovoj muzici.
Ovoga puta okružen fantastičnim muzičarima (čelista Vinsent Segal, korista Balake
Sisoko, Rožer Raspejl na udaraljkama), David je snimio album koji zvuči prisno
čak i kada ne znate jezik na kojem vam upravo peva, koji podseća na važnost
borbe, i mesto koje muzika u toj borbi ima (to će vam otpevati na engleskom: “Music
is the Freedom, Music is the Weapon...”) i koji je krcat posvetama
velikanima poput Manu Dibanga ili Sema Kuka. Pozivi na borbu nikada nisu
zvučali nežnije.
Album je dostupan za
preslušavanje ili preuzimanje uz doplatu dostupan ovde >>
p.s. “Heavenly Sweetness”
ulazi u uži izbor najboljih imena izdavačkih kuća ikada.
David
Byrne: „American Utopia on Broadway“ (2019,
Nonesuch)
Dejvid Birn odavno nije samo „bivši član/vođa Talking
Heads“ i bilo bi nepravedno tako ga predstavljati u 2021. U proteklih
trideset godina pravio je kuće-koje-sviraju povezujući delove napuštenih zgrada
sa klavirom; objavljivao (odlične) knjige koje su prevedene i kod nas, pokrenuo
„Reasons To be Cheerful“ – portal koji promoviše pozitivne priče
o promenama na planeti... I sve vreme stvarao novu muziku! „American Utopia
on Broadway“ je audio-zapis sa njegove poslednje turneje (dokumentovane i u
odličnom „koncertnom filmu“ Spajka Lija) na kojoj je praćen fenomenalnim
plesačko-sviračkim bendom ponovo svirao pesme poput „I Zimbra“, „Burning
Down The House“, „Once in A Lifetime“, „The Great Curve“ ali
i „Everybody’s Coming to My House“, raspoložen i razigran kao da nema 69
godina.
Preslušavanje ovog albuma učiniće da se osećate pametnije, a
noge i kukovi će biti zadovoljni.
Bob Dilan su tetka i teča, akustične gitare, davno.
Bob Dilan je sva muzika koju sam počeo da razumem posle 30. godine života.
Bob Dilan su prevodi Dragoslava Andrića koje volim možda i više od originala. (I neke pesme koje su mi donedavno zvučale bolje u tuđim verzijama.)
Bob Dilan je dokaz da je reč moćnija sila od Arhimedove poluge.
Bob Dilan je tip koji je zaljubljen u radio više od mene (“... Kao zvuk voza u daljini, ili zvona sa crkve, radio je bio soundtrack mog života."), i najbolji radio voditelj kojeg sam slušao u životu.
Sve tvrdnje iz ovog iskaza su sećanje, ili subjektivni osećaji, izuzev poslednje za koju imam pregršt dokaza.
