Postoje, naravno, pesme koje su mi te godine bile važnije; uz koje se više skakalo, duvalo, ljubilo, plakalo, nadalo i šta se sve već radi kada imaš sedamnaest godina - ali, vremenom sam sve više siguran da je ova pesma najbrži vremeplov, pravi zvuk poslednjeg leta u kojem još uvek imamo šansu da nam životi budu fantastični, u kojem verujemo da su neke veze zauvek, da neće biti razloga da se odlazi, da će konture užasa koji se nazire uskoro nestati.
Kao i u ovoj pesmi, tog leta je sve eterično i lelujavo, taj bas te gura gura gura napred da se kotrljaš, zvuk gitare je širi nego naši zvučnici mogu da podnesu ali ti to ne smeta, reči su nam dobrim delom nejasne ali smo sigurni da ih sve razumemo, jer taj glas je pun topline i obećanja, ništa loše ne može da se dogodi.
"I'm happy again, caught, caught in time."
"Iceblink Luck", najbrži put do izgubljene bezbrižnosti, objavljena je na današnji dan, 1990.
No comments:
Post a Comment