Ovaj Noćurak je procvetao
iz jedne, nove pesme, u koju je stalo sve što tražim od proleća.
Onda joj se
pridružilo još nekoliko, i sve je počelo miriše na proleće - uprkos vazduhu,
nervozi, netrpeljivosti i gluposti.
Tu je, iza ugla.
Jedno drvo u Vlajkovićevoj je već procvetalo!
U ovom Noćurku te čekaju: Alex Maas, Annette Peacock, Belle & Sebastian, Ben Watt, Cassandra Jenkins, Destroyer, dEUS, J.J. Cale, Júníus Meyvant, K.D. Lang, Kat Edmonson (Tom Waits cover), Mark Eitzel, Matt And Kim, Matt Berninger (novo!), Motel Radio, Nick Cave & Warren Ellis (novo), Nick Waterhouse (i ovo je novo), Norah Jones, Paul Weller, Rilo Kiley, Saint Etienne, Sivert Høyem, Stone Foundation, Tanya Donelli & Dylan In The Movies (The Cure cover), The Antlers (od nje je sve počelo), The Avett Brothers, The Saxophones, The Shins, The Weather Station, Thomas Dybdahl & Beharie (uh!)
Kada su u XIX veku putujuće pozorišne trupe igrale po Srbiji predstave o boju na Kosovu glumac koji je igrao Murata spavao je u štali, dok bi Miloša Obilića ugostio najbogatiji domaćin u selu.
Bilo je takvih nesporazuma i u Jugoslaviji: Zvonku Lepetiću su prilazili ljudi i terali ga u materinu zbog uloge ustaše u Zafranovićevoj "Okupaciji u 26 slika".
Sinoć emitovani film nas podseća da se istorijske činjenice i autorsko, to jest umetničko delo i dalje gledaju kroz isti cviker i mere istim spravama.
Autor, kao i glavni finansijer ovog filma to dobro znaju.
Zato je važno ponavljati: stav o filmu "Dara iz Jasenovca" ≠ stav o Jasenovcu.
Dodatno, stav o filmu je vrednosni, i ovaj film je, jednostavno, loš.
*
Pre podizanja zavese: (tekstovi pisani pre premijere filma)
"Lose My Religion" is a southern phrase. If you
lost your religion, it means something was incredibly frustrating to you.“
(Michael Stipe)
Mali je broj pesama koje su odavno postale „opšte mesto“ a
koje me i dalje izudaraju, jače ili slabije kada god se sretnemo, čak i na
benzinskoj pumpi ili u hipermarketu. Za ovih trideset godina su se od
prevelikog broja emitovanja izlizale i neke pesme koje su me na prva slušanja
snažnije udarale i lakše sastavljale sa patosom.
I R.E.M. su pre i posle ove pesme snimili neke možda i veće pesme, ali sa ovom sam oduvek u rezonanci, od prvog slušanja i od prvog takta.
Znam kada sam je prvi put čuo i šta mi se dogodilo nakon
toga.
Sećam se prvog gledanja spota, i teške frustracije nakon
smešnih pokušaja imitiranja Stajpovog... plesa. (Ok, u tim godinama misliš da
sve možeš, i da je sve lako.)
Sećam se koncerta u Beogradu petnaestak godina kasnije i
ushićenja dok Piter Bak odlaže gitaru i uzima mandolinu u ruke. Znao sam šta
sledi, ali se nisam branio. Puštanje ove pesme kroz uši i grlo te večeri
mi je dokazala da je ovo „svačija najličnija“ pesma velikog broja ljudi, i da se
to nikada neće promeniti.
To je čini velikom i važnom.
*
Dugo sam verovao da znam sve o tih 4 minuta i 28
sekundi muzike i pokretnim slikama koje je Tarsem Sing složio u spot;
Karavađu kao inspiraciji i Stajpovim dilemama oko teksta („... that’s me in the
kitchen...“ je pevao u prvoj verziji). Ali, onda sam nedavno otkrio nit koja povezuje taj spot sa delom
koje je nastalo na tlu naše bivše domovine, a gledanje fenomenalne epizode serijala
„SongExploder“ (Netflix, 2020) mi je otkrilo i zašto sam slab na tu
melodiju na mandolini i koliko je bliska Sakamotovoj temi za „Merry Christmas
Mr. Lawrence“ (dobro, ja to nisam primetio trideset godina, Piter Bak koji je
odsvirao je shvatio tu istinu tek nakon godinu dana sviranja i pravljenja te
melodije).
Prepričavanje ostalih detalja i trenutaka iz te epizode je
nepotrebno, i nemoguće.
Zato moraš da je pronađeš i pogledaš.
Nakon te, nežne vivisekcije pesma će te na kraju ponovo izudarati,
još snažnije.
Udara trideset godina, a ti i dalje tražiš još.
„Losing my Religion“ je objavljena na današnji dan 1991.
godine.