Kako čuvaš zdravu glavu ovih dana?
Kako prepoznaješ lažnu vest u ovoj infodemiji?
Ovaj Noćurak će pokušati da ti pomogne u jačanju imuniteta na gluposti.
U pomoć pozvani:
Andrew Bird, Bright Eyes, Curtis Harding, Curtis Mayfield, David Bowie, Depeche Mode, Father John Misty, Iggy Pop, inje, Iron And Wine, Jarvis Cocker, Johnny Cash, Julia Stone, Kate Tempest, Lou Reed, Mark Lanegan, Matt Berninger, Radiohead, Regina Spektor, Roger Waters, Son Lux, The National, Violent Femmes, Vojislav Voki Kostić, Wilco... kao i Selin, Eduardo Galeano, Elvin Bruks Vajt, Olja Savičević Ivančević i Žoze Saramago.
'Vesti' o 'divljanju migranata', Greti Tunberg i kineskim štapićima; teorije o poreklu i širenju COVID19 virusa; teze o vakcinama... čitajte to i prihvatajte kao male testove inteligencije, zdravog razuma i plemenitosti vašeg srca.
Ukoliko Vam je stalo do istine - proverajte izvore. (Ukoliko Vam je stalo do privlačenja pažnje, možete da prekinete čitanje već sada.)
Tri puta proverite, jednom delite.
Tražite "druga mišljenja", čitajte medije koji ne pišu samo ono što nežno miluje Vaš čvrsti Stav. Upoređujte, ako je potrebno zamolite prijatelje za prevod originala, ako ga i kada ga ima.
Ukoliko se zagledate u te 'vesti', shvatićete da amateri i zlikovci koji ih generišu uvek previde neki detalj ili podatak u konstruisanju poluistina. Pozivaju se na nepostojeći izvor ili sopstvene tekstove ili već prokazane generatore laži. Uvale Vam jednu tačnu činjenicu pa tri trule jabuke, to im je stil. Ili vam uvale sve četiri trule, zato što ne gledate pažljivo, a iza njihove ponude se najčešće kriju zla namera, mržnja, pohlepa ili jednostavna želja za pažnjom.
Pogrešno interpretirane činjenice – raspaljene neznanjem, neobaveštenošću i zlim namerama već su napravile dosta štete ovoj sluđenoj civilizaciji i dosta pomora u ovom zatrovanom društvu.
Dvadeset i prvi vek je: svako je odgovaran za sebe, svako-je-Medij, post-truth društvo, ovo-ono.
Širenjem lažnih vesti ugrožavate nečiji život, nečije zdravlje, često šutirate empatiju u stomak, i još dodatno hranite uobrazilje budala, jbmmmumiša.
Hajde malo koristite jedan važan organ smešten između ušiju, evolucija ga je baš dugo usavršavala da bismo mogli da spoznamo, analiziramo, zaključujemo i delamo u skladu sa zaključkom. A možda se osetite i nadmoćno kada sami uhvatite laž sa mreže u mrežu i gledate kako se koprca i kopni, ne može da ide dalje, jer je razotkrivena.
Pre četrdeset godina, možda baš ovih dana, Brajen Ino i Dejvid Birn zagledani su u papir sa naslovom "Right Start" ispod kojeg je tekst podeljen u dve kolone. Dejvid ih je napisao tako što se uživeo u lik radio-propovednika kojeg je slušao.
"U to vreme, američki radio je bio veliki kotao prepun strastvenih glasova – propovednika, domaćina govornih emisija, i prodavaca. Radio je vikao na vas, ubeđivao vas, i zavodio. Mogli ste čuti i salsa pevače, kao i gospel prenošen direktno iz crkava (...) Fraza i ponavljanje "Možda ćeš o sebi otkriti" bila je direktno ukradena od radio-propovednika, ali bih odatle nadalje improvizovao i menjao fokus od hrišćanske poruke ka, pa, isprva nisam bio siguran čemu sam težio. Sveštenik je bio usredsređen na nedostatak spiritualnosti u hrljenju ka materijalom. Bacio bih se na posao, šetao tamo-amo, disao sinhronizovano s propovednikom, rečenice mi bi navirale u svest, a ja sam ih beležio što sam brže mogao." (*)
Vraćamo se u studio.
Brajen, Dejvid, čitav bend i gostujući muzičari su već neko vreme u procesu stvaranja muzike na specifičan način. Ušli su u studio bez skica, ideja, demo-snimaka, već su snimali jedni drugima deliće melodija, čekali "odgovor" kolege iz benda na ono što su im ostavili prethodnog dana na traci. U tom metežu, Brajen i Dejvid utapaju rifove iz dve različite skice za pesme i sviraju nekoliko taktova jedne, a zatim nekoliko taktova druge.
U nekom trenutku, počinje pevušenje "ba-ba-bam-bam", koje postaje kičma pesma koju danas znamo kao "Once in a Lifetime", jedan od najvećih hitova Talking Heads i Birnove karijere.
"Once in a Lifetime" je u početku potpuno ignorisana od strane radio stanica. No, MTV, koji je tek počeo sa radom bio je u dramatičnom manjku sadržaja i "spreman da emituje svaki čestit materijal koji bi im dopao šaka". Dejvid radi sa koreografkinjom Toni Basil na plesu "spazmatičnog robota" i snima video koji će uskoro postati i deo postavke muzeja MOMA.
Sada idemo četrdeset godina u budućnost.
Dejvid nikada nije prestajao da svira ovu pesmu. Kako je vreme proticalo, tako su se oboje menjali. Četrdeset godina kasnije, sinoć, odsvirao je (i bosonog odigrao) u Saturday Night Live u društvu njegove nove vesele škvadre, i kanonizovao je za doživotno slušanje (i gledanje) nedeljom prepodne, ako je to termin u kojem bi trebalo da se čuje propoved i da čovek, barem na tren, bude u miru sa sobom i svojim životom.
"Time isn't holding up,
Time isn't after us,
Same as it ever was."
* - citirano iz "Kako radi muzika", Dejvid Birn, objavila Geopoetika.
