Margaret Atvud: "Naš mačak odlazi u raj"

Aleksandra >>

.
Naš mačak se uzneo na nebo. Kako nikada nije voleo visinu, pokušao je zarije kandže u tu nevidljivu zmiju, džinovsku ruku, orla ili štagod da ga je već dizalo u visine, no ne imade sreće.

Kada je stigao u raj, vide da je to jedno prostrano polje.
Mnoštvo malenih, ružičastih stvorenja trčkaralo je tuda, te on isprva pomisli da su to miševi. Zatim ugleda Boga kako sedi na drvetu. Anđeli su se razleteli okolo, lepršajući krilima; gugutali su poput golubova. Povremeno, Bog bi načinio brz pokret svojom velikom, krznastom šapom, ćapio jednoga od njih u letu i skrckao ga među zubima. Na tlu pod drvetom posvuda behu odgrižena anđeoska krila.

Naš mačak učtivo priđe drvetu.
Mjau, reče naš mačak.
Mjau, reče Bog. Zapravo, više je ličilo na riku.
Oduvek sam i mislio da si mačka, ali nisam bio siguran.
U raju se sve razotkriva, reče Bog. U ovom obličju biram da ti se ukažem.
Drago mi je što nisi pas, reče naš mačak. Da li bih mogao da dobijem natrag svoje testise?
Naravno, reče Bog. Tamo su, iza onog žbuna.
Naš mačak je oduvek znao da njegovi testisi moraju biti tu negde. Jednog dana probudio se iz prilično ružnog sna i otkrio da su nestali. Tražio ih je svuda - pod kaučevima, ispod kreveta, u ormanima - a sve to vreme, bili su ovde, u raju!

Otišao je do žbuna i, dakako, tamo ih i našao. Odmah su se vratili na svoje mesto.

Naš mačak beše veoma zadovoljan. Hvala ti, reče Bogu.

Da li bih mogao da ti pomognem da loviš te anđelčiće? reče naš mačak.
Nikada nisi voleo visinu, reče Bog, prućivši se koliko je dug preko jedne grane, na suncu. Zaboravih da kažem, sijalo je sunce.

Istina, reče naš mačak. Nisam. (Najradije bi zaboravio epizodu sa vatrogascem i merdevinama.)

A da lovim neke od ovih miševa?
Nisu to miševi, reče Bog. Ali možeš ih loviti do mile volje. Nemoj baš odmah da ih usmrtiš. Namuči ih.
Misliš, da se igram sa njima? reče naš mačak. Zbog toga sam ranije imao neprilika.
To je pitanje semantike, reče Bog. Ovde zbog toga nećeš imati neprilika.
Naš mačak je odabrao da ignoriše tu primedbu, pošto nije znao šta je to "semantika". Nije želeo da se bruka. Ako nisu miševi, šta su? reče. Tek što je to izgovorio, na jednog već naskoči. Pričvrljio ga je šapom uza zemlju. Stvorenjce se batrgalo, cijučući tankim glasom.

To su duše ljudskih stvorenja koja su na zemlji bila zla, reče Bog, napola sklopivši svoje žućkastozelene oči. A sad, ako nemaš ništa protiv, meni je vreme da odremam.
Pa šta će onda u raju? reče naš mačak.
Naš raj je za njih pakao, reče Bog. Volim ravnotažu u kosmosu.

* * *

(Prekucano iz "Skrati priču" (Moderna svetska fleš fikcija) >>, priredio Srđan V. Tešin; izdavač Arhipelag, 2015. Još ćemo se vraćati ovaj knjizi.)

Noćurak #11 :: Nightporter [playlist]

Studio 2, a.k.a Kuhinja

Možda je pitanje vremena, možda pitanje veštine, možda oba: ali doći će noć kada ću uspeti da napravim Noćurak u kojem će poslednja otpevana reč u jednoj pesmi biti prva u drugoj i taj spoj biće Kičma noći, da se poslužim rečima Karla Segana.

Dok ne dosegnem taj nivo veštine, večeras prvi put iz Studija 2, koji neki u našem malom stanu zovu i kuhinja – Noćurak nastao od pesama u čijem su srcu ili nazivu – noć, mesec, zvezde ili tama.

Noćas će se pod strejom, među ostalima naći i Leonard Cohen, Tom Waits, Gil Scott Heron, J.J. Cale, Credence Clearwater Revival, David Bowie, Bryan Ferry, Suede, Moby & Mark Lanegan, Jamie Woon, Julia Holter, Beck, David Sylvian, Bill Frissel, The Doors, The Heads, kao i Jane Siberry sa tek objavljenog albuma. 

U takvom društvu, nema potrebe da ja mnogo pričam.
(Mogu kišobran da im držim.)
Oni bolje poznaju noć od mene, 

brže će te odvesti do jutra.

09.03.91

Izvor >>

U alternativnoj stvarnosti u noći između osmog i devetog marta pre dvadeset i pet godina – generali su odlučili da neće isterati tenkove na ulice.

U drugoj stvarnosti, odmah pored navedene, generali su odlučili da će to učiniti, ali su tenkisti ostali ukopani nakon naređenja. 

(Odjek šamara koji je komandir u besu opalio tenkisti do sebe nije pokrenuo zvuk brundanja motora. Svi ostaju u stavu mirno.
Niko se ne kreće ka kupoli tenka. )

U trećoj... 
Nije ni važno. 

U svakoj opciji – sve je počelo da se odvija drugim tokom, koji ne mogu, ne umem da sagledam, a to beskorisno teoretisanje ionako ne bi bilo dobro po živce i stomak. 

(I u najoptimističnijim procenama - kao što se mogao pojaviti čovek čiji će napor promeniti stvari na bolje - tako se uvek pojavljuje jedan koji stvari čini još gorim.)

No - u svakoj drugoj opciji tog dana nisu poginula dva čoveka. 

Jedan od njih se vratio kući i stavlja na gramofon ploču omiljenog benda  (*) i naglas peva ovu stvar, 
srećan.

*

U svakoj drugoj opciji - ja od tog dana ne bih živeo sa osećanjem da više nemam domovinu.

Ali to je, sigurno, najmanji od svih belaja koji su usledili i koji traju i dalje.

*