 |
| Izvor >> |
U alternativnoj stvarnosti u noći između osmog i devetog marta pre dvadeset i pet godina – generali su odlučili da neće isterati tenkove na ulice.
U drugoj stvarnosti, odmah pored navedene, generali su odlučili da će to učiniti, ali su tenkisti ostali ukopani nakon naređenja.
(Odjek šamara koji je komandir u besu opalio tenkisti do sebe nije pokrenuo zvuk brundanja motora. Svi ostaju u stavu mirno.
Niko se ne kreće ka kupoli tenka. )
(Odjek šamara koji je komandir u besu opalio tenkisti do sebe nije pokrenuo zvuk brundanja motora. Svi ostaju u stavu mirno.
Niko se ne kreće ka kupoli tenka. )
U trećoj...
Nije ni važno.
U svakoj opciji – sve je počelo da se odvija drugim tokom, koji ne mogu, ne umem da sagledam, a to beskorisno teoretisanje ionako ne bi bilo dobro po živce i stomak.
(I u najoptimističnijim procenama - kao što se mogao pojaviti čovek čiji će napor promeniti stvari na bolje - tako se uvek pojavljuje jedan koji stvari čini još gorim.)
No - u svakoj drugoj opciji tog dana nisu poginula dva čoveka.
Jedan od njih se vratio kući i stavlja na gramofon ploču omiljenog benda (*) i naglas peva ovu stvar,
srećan.
Jedan od njih se vratio kući i stavlja na gramofon ploču omiljenog benda (*) i naglas peva ovu stvar,
srećan.
*
U svakoj drugoj opciji - ja od tog dana ne bih živeo sa osećanjem da više nemam domovinu.
Ali to je, sigurno, najmanji od svih belaja koji su usledili i koji traju i dalje.
*
*
Huh... UbiVaš! ��
ReplyDeleteŠ.
Ma ja samo beležim šta jeste, drugi režiraju...
DeleteDirty Old Town (https://www.youtube.com/watch?v=s11BuatTuXk) - How I loved Thee ! .... sve je isto samo poslednji pasos u mojo dusi ima jedno "NE" manje , ovde : "U svakoj drugoj opciji - ja od tog dana ne živim sa osećanjem da više nemam domovinu" ... dakle moja stvarnost je bez tog "NE" u "ja od tog dana NE zivim sa osecajem da vise nemamo domovinu" ... ja je nemam. I zivim sa tim osecajem. I ponekad sam mislim da je blessings, a ponekad cak odem tolko daleko da duboko verujem da je to cist futurizam i da ce uskoro svi morati da se neaviknu na taj osecaj. Tada to vidim kao Blessings of Being Yugoslav - pioniri u teskim zadacima koji su neminovna lekcija za covencanstvo u ovoj fazi .
ReplyDeleteMožda je trebalo da stavim "Young Ned of The Hill", pesmu koja mi je odmenila himnu još pre mnogo godina, ali to priči dalo sasvim drugačiji ton i možda nekog zbunilo...
DeleteŠto se tiče domovine... ne znam ja da artikulišem taj osećaj do kraja, učen nekim drugačijim principima, čak ni nakon čuvanja straže, odnosno čuvanja te domovine :) - verovatno zato što do tog stanja nisam došao svojom voljom ili odlukom, već zato što je domovina izvela na mene tenk... i još neke druge razne sprave i mehanizme koji ti suštinski kažu: ova zajednica te ne želi takvog kakav si... i što stalno postavljaš pitanja.
No, razumemo se, verujem.
Upravo - zato i kazem da zivim sa osecajem da nemam domovinu :) Taj ceo koncept nacion state-a kao nekakve "domvine nashih " (vs naravno neke tamo komshijske "domovine njihovih") u kojoj ne smesh da shtrcis mi je jako stran ... a postaje i vrlo outdated . Mozda sam te pogresno procitala - to "ja od tada ne zivim sa osecajem da nemam domovinu" znaci da sad imas osecaj da je imas, jel tako ? sa tim nisam mogla da se poistovetim bas ... ali ovaj gore odgovor osecam potpuno rezonantno ... a razumemo se uvek :)
DeleteVerovatno sam se ja loše odrazio - od toga dana imam osećaj da nemam domovinu, i taj osećaj traje već 25 godina... Idem da vidim da li mogu da opravim tu rečenicu... da bude jasnije...
Deleteaha ! e pa onda se skorz razumemo :)
ReplyDelete