 |
| Fotografisano u Beogradu, 2015. |
(najkraća naučno-fantastična priča o Beogradu)
Hodajući u žurbi čovek cepa omotnicu čokoladice, baca je ka kanti za otpatke,
ali je promašuje.
Čovek se vraća, podiže papirić sa asfalta i spušta ga u kantu.
**
(varijacija teme, potpuna fantastika)
Hodajući ulicom čovek cepa omotnicu čokoladice, baca je ka kanti za otpatke,
ali ne primećuje da je promašio.
- Gospodine, izvinite... niste ubacili papir u kantu!
- O, izvinjavam se!
Čovek se vraća, podiže papirić sa asfalta i spušta ga u kantu.
- Hvala lepo!
- Ne, hvala Vama! Prijatan dan!
Vrapci nadleću travnjak parkića.
***
(realistična verzija/jedan od mogućih krajeva)
Čovek na klupi odmotava parče praznog bureka, baca masan papir ka kanti za otpatke, ali taj papir završava daleko od kante.
Jede prazan burek.
Umašćeni papir je tek još jedan na gomili đubreta razbacanoj po nekada uređenom travnjaku parkića.
Najviše đubreta je u napukloj betonskoj stazi i razlokanim rupama na kolovozu.
Čovek koji sedi na susednoj klupi ga podozrivo gleda.
Poslednji par beogradskih vrabaca se tuče oko mrvica sa dve vrane.
U daljini, ka reci, nazire se zjapeći kostur postavljene armature nikad dovršene građevine.
