[nove godine zato dolaze]

Da li zbog pucanja svetskih berzi, prebijanja kućnih budžeta, džeparca – izgleda da je na snazi štednja municije i pirotehnike sve do momenta u kojem ćemo 2009. "ugledati beonjače" i onda osuti paljbu po vazduhu.

Tiho je u našoj ulici, gluvi barut, iznenađujuće.

U šta se, zapravo, puca trideset prvog?

Staroj godini u leđa?

Čisto da ne bi išla naokolo i ogovarala nas?

Novoj pravo u čelo, želeći da joj tako saopštimo da je bolje da ne dolazi?

Ne znam iz koje daleke zemlje je bio onaj čovek koji se čudio običajima belaca koji svako malo slave protok, odlazak vremena?

Za kraj, opet kratki spot koji rado ponovim u ovo vreme.

Ove godine sam, između ostalog, ucmekao ne malu nagradu za spot čiji smo "demo" snimili veoma, veoma davno a 2008. ga konačno i realizovali. Možda se naredne i ovim "Jelkama" posreći.

Nadam se da će nam u narednoj godini malo toga zavisiti od sreće, a mnogo više od nas samih.

"Language is A Virus"

Akcija!

Transparetno.
Tranzicija.
Koalicija.

Dividi.
Plivajući kurs.
Tajkun.
Ememes.
Džipiares.
Cimni me.
Po difoltu.
Šeruj to.
Blog.

Nijednu od ovih reči/kovanica nisam znao pre manje od deset godina.
Ili su imale drugačija značenja. Lagano su se ušunjale u jezik. Nemam ništa protiv, jezik je živa forma.

Kabeza.
Ljubim ruke (a može i "rukoljub")
Boza.
Frtalj.
Trakaš.
Lezilebović.
Suklata.
Vagabund.
Gospodin čovek.
Kućni red.
(Zvižduk pod prozorom)
Pismo.

(i tišina ugla Ivan Begove i Gračaničke subotom popodne)

Ništa od ovoga nisam čuo, veoma dugo. Nedostaje mi.
Ukoliko usporim, setiću ih se još, svakako.

Darkwood Dub: Jedinstvo

Pokušaću ovako,
koristeći strukturu stare pesme:

"Zamisli da,
darkwood dub
žmure ceo dan

i ipak ne skitaju
poznatim putem

još samo nešto:
seti se, dečko
šta ti je bilo
kada si ih otkrio?

ja to potpuno razumem.

pogrešno ja
mislim da znam
gde će stići
ako krenu pravo
gde će stati
ako stanu naglo

još samo nešto, seti se, dečko
šta je bilo kada si čuo "jedinstvo"

ja to potpuno razumem."


Ako se nismo razumeli: bilo je sumnjičavosti na prvo slušanje.
Mesec dana kasnije - Last Fm tvrdi da sam najviše slušao upravo ovaj album.

U svim pravcima.


korisni linkovi:
popboks recenzija
citymagazin recenzija
bolje od svega toga, prešlicajte sami:
B92 fm, kompletan album za slušanjedarkwood dub myspace (postoji bonus pesma koje nema na albumu)

Filter Happier

U trenu, bez najave, uhvatiš misao da već užasno dugo nisi napravio nijedan plan čiji je rok trajanja duži od onog jogurta u frižideru, daleko si od pasterizovanog mleka, za to je potrebno vežbe & kondicije, zašto uopšte govoriti o konzerviranom voću kupljenom u diskontu (dakle, mora stradati u blagoutrobiju u narednih mesec dana) - i ono će nadživeti devedeset i sedam procenata onoga što čini moj plan za budućnost.

Šta, zapravo, planirati u sistemu o kojem si pre 20 godina čitao u "Jeseni Patrijarha", a sada ga živiš u blažoj modifikaciji, siguran sam da bih i ja sad mogao rafalno ispaliti više od šezdeset stranica u jednoj rečenici poput G.G. u poslednjem poglavlju te knjige, ne bi bile kvalitetne poput njegovih, ali siguran sam da bih mogao i kako kaže Uglješa – "ako sada počnem, možda ću sve i zapisati" no sada je kasno, trebalo je ranije to sve zapisati - i sve se verovatno događa samo zato što nisam dovoljno napora uložio na vreme - da jesam, ne bih sada živeo tu sekvencu: u "Jeseni" su more, pučinu, horizont, galebove, miris, vetar, so - sve lepo isparcelisali,
natovarili
i odneli.
I gotovo.

I sad ti pravi plan.
I planiraj kako ćeš izaći iz zemlje za šesnaest dana, koliko nam još važe pasoši, oni iz pra-bivše države.
I opet vežbaj unutrašnje emigracije.

Radiohead:

Izgubljene trake [vol.1]

.
Prvo stiže sećanje na Scotch C60 kasete, TDK chrome, loše Maxell normalke (najpre su bile crveno-sivo-crne, onda zeleno-providne) i danas potpuno nenormalnog mirisa omotnica; od snimanja izlizana mat plastika sa tastera record; razvlačenje antene od zida do zida i psovanje ukoliko komšija u vreme "Ventilatora" uključuje bušilicu jer se u celoj zgradi čuje pucketanje na radio aparatima; vrebanje pesama na listama; radost početka špice za "Vibracije"; iskrena nervoza i neprekidno procenjivanje da li će pesma stati do kraja trake - kasetofon koji je imao "recording level" je došao tek kasnije, ništa fade-out ako ponestaje mesta na kaseti; tuga u slučaju nenamernog kačenja tastera za snimanje kad mu vreme nije – ostaju "rupe" u pesmama – ali i sećanju – u nekim pesmama i danas, 10 godina nakon njihove "digitalizacije", očekujem "prekide"; tuga ako se nešto mora prebrisati da bi se snimilo nešto novo, lagani prelazak na bilo kakve kasete samo neka ima mesta na njima, "letra-set" slova (zapravo – letterset?) koja su se kupovala u "Papiru" na uglu Kneza i (tada) Sedmog jula; rezervni šrafciger kraj kasetofona u slučaju da je nečija kaseta snimana sa drugačijim azimutom glave; sećanje na kasete pokojnog Miće Ćorića – posle nekoliko igara za ZX Spectrum bio je snimljen "Primitivni ples" od Du-Du-A što je za dete od desetak godina ne mali zalogaj; muka povezivanja dekova kablovima, faza – kontrafaza, dve crte na činču za stereo, jedna crta za mono i nikako preko ulaza za mikrofon jer stvara dodatnu distorziju; zapisivanje početaka pesama na counteru; prvi "dupli-dekovi" (radosti!!!) i sećanje na vreme kada sam gledao u radio aparat slušajući ga, totalna magija i mnoge, mnoge pesme koje sam čuo uglavnom na domaćem delu "Diskomera", u "Ventilatoru", ponekad u "Hitu meseca" i - nikada više, vreme je razmagnetisalo snimke, kasete, trake.

.
Nije sećanje.
Ne sve.
Ne moje.
.
Kada je muzika tema, odvratno sam uporan da je pronađem.
Zahtevalo je vremena, ali je uspeh skoro potpun! Gotovi svi poznati i polupoznati snimci - svi iz žanra temeljno zaboravljenih ili skrajnutih u prašnjavo krckavo ili lošim azimutom modulirano sećanje, sada složeni bez nekog preterano pažljivog sistema, pronalaženi na neverovatnim adresama, zaboravljenim folderima; serverima punih fajlova od osam slova punih binarne prašine – ali i na starim kasetama sa kojih datiraju barem 2 od dole navedenih pesama.
.
Deo snimaka zvanično nikada nije objavljen. Koliko znam, nijedan od snimaka ne može se pronaći u prodaji. Zato ih činim dostupnim, u nadi da se autori koji budu zalutali do ovog bloga neće osetiti oštećenim; kao informaciju o šarolikom bogatstvu jugoslovenske scene osamdesetih godina i bendovima koji su nepravedno zapostavljeni ili potpuno izbrisani iz sećanja – čak i temeljnije no fenomenalne "Zastave" Parafa o kojima Vrabac sjajno piše. Istovremeno, iskreno se nadam da će se svi ovi snimci zaista naći na nakim zvaničnim digitalnim izdanjima. Zaslužuju.
.
Poslednji snimak u nizu je mnogo mlađi od ostalih – ali kako je u pitanju sjajna obrada "Ljubavi" (EKV), koja se zaista teško nalazi - nekako je logično došla na kraj ovog spiska, kao kraj dekade, detinjstva.
.
Naravno, svaki od bendova i snimaka zaslužuje posebnu priču.
Ali, za to imamo vremena, sada kad su ponovo došli do membrana zvučnika.

Download link> (updated, decembar 2010)
1. Rex Ilusivii i Milan Mladenović - Nabor na postelji (4:12)

2. Karlowy Vary - Dječja pesma (3:18)
3. Fleke - Slatka Mala (4:02)
4. S.T.R.A.H. - Noćas (2:52)

5. Le Cinema i Vlada Divljan – Maršal/poslednji dani (uživo) (3:16)

6. Psihomodo Pop - Zauvijek [demo] (2:59)

7. La Strada - Došla su tako neka vremena [demo] (2:40)

8.Grupa I - Složena procedura opstanka (3:18)
9.Du Du A - Ja ne bi ne bi ne bi (3:29)
10.Max & Intro - Loš je dan (3:32)
11.ZZ Up - Ko nekad u 8 (4:04)
12.Automobili – Dugo toplo leto (3:09)

13.Du Du A - Romance (4:05)

14.Gustaph y njegovi dobri duhovi - Upotreba majmuna (3:28)
15.Rex Ilusivii i Milan Mladenović - Courage pt. I (4:24)
16.Black Light feat. Julee - Ljubav (4:12)
.
Ukupno: gotovo sat vremena.
Ukoliko je fabričkom greškom na kaseti ostao koji sekund više (što se na TDK hromkama dešavalo) – taman do poslednjeg okreta trake.

(Lista je sa servisa Grooveshark, koji je zatvoren 1. maja 2015 prebačena na soundcloud.)

p.p.s nastavak kompilacije dostupan je ovde.
.

[working class zero]

Dokotrljaš se nekako do kraja radne nedelje, izubijan, prepune teške glave i mutnog pogleda, trljaš rane od petka predveče, peku i bole, lečiš sve to voljenim bićem, dugo neviđenim prijateljima, muzikom, filmom, muzikom, onda nekom novom muzikom, možda te ona povuče napred, onda poznatim komadima i knjigama, nepročitani tekstovi razbacani po hardu i fleš-memorijama i plejerima i diskovima kao nekada davno po podu sobe; sanjaš kratko ali loše, kako slatko sanjati kada se toliko soli od znoja nakupilo u glavi i neuronima i sinapsama, subotom prepodne si nakratko čak i sjajan, pomalo zbunjen većom količinom sna i činjenicom da ti se uopšte ne pali cigareta, tek onda se zagledaš u neke navike, bezbedno daleko od ponedeljka ujutro, prvi put u sedam dana zažmuriš siguran da nećeš u sekundi zaspati ali pogled unutra te dovoljno uplaši da ponovo otvoriš oči, jer nemaš plan čoveče, „gde sebe vidiš za pet godina“ a da nije beg na daleka mora, ostrva pod Južnim krstom ili ona Sandrarova zgrbljena kao jaguari ili Mediteran koji hoću peške da pređem, Melkijadesova rečenica koja je dugo spavala i onda se ponovo rodila kao stih u pesmi, elem Ostrva, možda to i nije tako loš plan, pomisliš u nedelju uveče, nakon čitanja intervjua sa čovekom u čije rasuđivanje nisi sumnjao ni kada ste imali 11 godina, a zašto bi sada, kada je jednom rečenicom najpre uradio freeze frame a onda te naterao da sve svoje planove ostvariš što pre, dok ih uopšte i imaš, možda će uskoro biti bogatstvo imati plan (a još veće - dozvoliti sebi da spavaš sedam sati dnevno, kažu fanki biznismeni), ma sve to je postalo nevažno pred jednom rečenicom - Smatram da se pravi totalitarizam ne nalazi u činjenici da si nadgledan, već ignorisan.
[tišina, fina, tajac nakon kanonade reči. baš lep momenat.]

Ok, ponedeljak, novi dan.
Za dan ću biti bliži početku zime, što je jedan od najlepših dana u godini – jer se od te noći dani ponovo, nezaustavljivo - produžavaju.

Pametno iskoristiti proleće koje dolazi.

Veliki korak! [One Giant Leap, film]

Horace Andy, Asha Bhosle, Neneh Cherry, Michael Franti, Dana Gillespie, Denis Hopper, Baaba Maal, Maxi Jazz, Eddi Reader, Tim Robbins, Michael Stipe, Kurt Vonnegut, Robbie Williams...; 7 kontinenata; 9 tema u 12 klipova - vreme, maske, novac, bog, vera, seks, inspiracija, smrt, rat, sreća. Sve to, ujedinjen lutanjima i snom dva čoveka (Duncan Bridgeman, Jamie Catto - primer dva čoveka sa planom - jedan je bio član Faithless, drugi producirao Take That, nakon čega su počeli ovu avanturu!) da pronađu, pokažu i dokažu da je moguće dobrim ritmovima i jasnom idejom smešno lako umrežiti celu planetu kroz poluvirtualni video-jam-session u kojem se, svi gore navedeni, sedeći na obali svog kontinenta dovikuje sa ostalima, kreirajući muziku koja prevazilazi veliki deo onoga što znam, a čuo sam do sada zaista mnogo.
Ne znam kako mi je ovaj film do sada izmicao. Ali će se sada često vraćati u plejer.
Obavezno nabaviti DVD verziju sa pratećim bonusima. Gledati ga u trenucima kada je potrebno doneti važnu odluku i napraviti veliki korak napred. 
Gledati ga što glasnije.
.

.
Ekipa je nastavila da radi. Nastavak je pripremljen, delovi su dostupni – ovde.

Sajt projekta: http://www.1giantleap.tv/

Muzika iz filma: koga zanima, zna gde i ko može da se pita :)
..

Kuća puna pukotina

Čitaj u jednom danu i jednom dahu, nikako na male gutljaje - čak iako je ta kaša ponekad previše vruća ili ljuta, valja zadržati suze i čitati dalje, proviriti kroz svaku pukotinu, opipati.

Čvrsto se veži, prati isključivo zapisano, ne dozvoli sebi lutanje, ramblin' može biti opasan, jer ako na tren zastaneš tokom čitanja –> stići će te sopstveni rep, otežao, načičkan pitanjima koja izbegavaš tolike godine, jer ne smeš ili te mrzi, već toliko godina, sada je možda i prekasno a koga i briga što se samoignorišeš.

Pri drugom čitanju prihvati da u gotovo svakoj rečenici spava nerođeni pasus, ponekad i kratka priča, ponegde i čitav život sveden na punchline. Tek onda, prati sve te meandre, svađaj se sa autorkom u sebi ili naglas, ne slaži se, preziri je, obožavaj ili joj se smej, kako ti drago [šta zapravo raditi sa knjigom osobe koja poseduje dva ista prezimena]

Pročitaj i drugačije impresije o knjizi. Ili ovakve.

Ipak, prvo pročitaj knjigu, osećaj će biti čistiji, pogled bistriji.
Ukoliko ti je stalo do čistog-bistrog pogleda u "roman piroman".

U hladnim noćima ti pojedi sećanje na topao dan

[Etna, leto 2008.]

.

.

.

.

.

.

.

Toplije je.

[o zabrani/nama]

[u vezi sa slučajem mirror be92 i reakciji drugara sa mojblog.rs]


Nikakva samozatvaranja, autocenzure, protesti ćutanjem, uvređenost. Ako je ćutanje zlato, zašto smo sve siromašniji (u ovom slučaju - virtualnim prostorom).

Imamo pod prstima savršen medij koji omogućava beskonačni broj kombinacija prenošenja poruke, ideje, stava, protesta, parodije, zafrkancije, montaže, promene adrese, identiteta, kontinenta. Možemo da radimo mnogo toga što je ne tako davno delovalo kao najluđa fikcija F.K. Dika.

Upravo nas je ta medijska kuća toliko puta inspirisala na razne oblike nepodobština koje su nas učinile živ(lj)im u najintertnijim godinama, sa mnogo opasnijim konsekvencama.

podsećanje >>


"Let-enjem protiv let-argije."

"Što pre stanite ispred ogledala. Još nije kasno da pružite maksimum. Mislite o tome!"

"Poštovana gospodo, otprilike vam je pola sata prošlo od punog sata, vreme je da stenete u živi zid, da stavite ruke između nogu..."

I to je bilo i korisno i sjajno.

Sve, naravno, mora biti odmereno, inače si dvoboj izgubio. Pokušaj sa kao-Veranovim blogom je jeftin, smešan trik, vreća za iživljavanje.

I za kraj, ne mogu a da se ne setim rečenice Jaše Hajfeca (poznatijeg u ulozi violiniste a ne govornika)...

"Ma za koju stranu da se opredelite u nekoj svađi, uvek ćete ustanoviti da su na vašoj strani neki ljude za koje biste više voleli da su na drugoj."

Ukoliko u ovom slučaju dve strane uopšte postoje.

Šta moramo učiniti [Rasel]

"Treba da stanemo na svoje noge i pogledamo svetu u lice - u njegove dobre i loše strane, njegovu lepotu, njegovu ružnoću; da vidimo svet kakvim on jeste i da ga se ne bojimo. Svet treba osvojiti inteligencijom, a ne samo sedeti u njemu u ropskoj pokornosti pred svojim strahom. Čitava zamisao o bogu je proizašla iz drevnih istočnjačkih despotija. To je zamisao koja nije vredna slobodnog čoveka.

Kada čujete kako se ljudi u crkvi ponižavaju i govore za sebe da su bedni grešnici i ostalo, to je vredno prezira i nedostojno ljudskih bića koja imaju samopoštovanje. Treba da se dignemo i svetu otvoreno pogledamo u lice. Treba da uradimo sve što možemo, i to će uvek biti bolje od onoga što su ovi drugi napravili kroz sve ove vekove.

Za dobar svet su potrebni znanje, dobrota i hrabrost; nije potrebno da sa žaljenjem čeznemo za prošlošću i sputavamo svoju inteligenciju rečima koje su davno izrekli neupućeni ljudi. Potreban je neustrašiv pogled na svet i slobodna inteligencija. Potrebna je nada u budućnost, a ne osvrtanje na prošlost koja je mrtva i koja će biti daleko prevaziđena budućnošću koju će stvoriti naš um."

(Iz predavanja "Zašto nisam hrišćanin" Bertranda Rasela, 1927.

Celokupan tekst dostupan je ovde >>. Radost i uživanje u čitanju može se porediti sa onim koje donosi čitanje sjajnog Borhesovog predavanja o Svedenborgu. Kako se crveno "Radovo" izdanje ne može pronaći u knjižarama odavno - nije me mrzelo, prekucano je i dostupno ovde ili ovde >>)
.