[u vezi sa slučajem mirror be92 i reakciji drugara sa mojblog.rs]
Nikakva samozatvaranja, autocenzure, protesti ćutanjem, uvređenost. Ako je ćutanje zlato, zašto smo sve siromašniji (u ovom slučaju - virtualnim prostorom).
Imamo pod prstima savršen medij koji omogućava beskonačni broj kombinacija prenošenja poruke, ideje, stava, protesta, parodije, zafrkancije, montaže, promene adrese, identiteta, kontinenta. Možemo da radimo mnogo toga što je ne tako davno delovalo kao najluđa fikcija F.K. Dika.
Upravo nas je ta medijska kuća toliko puta inspirisala na razne oblike nepodobština koje su nas učinile živ(lj)im u najintertnijim godinama, sa mnogo opasnijim konsekvencama.
podsećanje >>
"Let-enjem protiv let-argije."
"Što pre stanite ispred ogledala. Još nije kasno da pružite maksimum. Mislite o tome!"
"Poštovana gospodo, otprilike vam je pola sata prošlo od punog sata, vreme je da stenete u živi zid, da stavite ruke između nogu..."
I to je bilo i korisno i sjajno.
Sve, naravno, mora biti odmereno, inače si dvoboj izgubio. Pokušaj sa kao-Veranovim blogom je jeftin, smešan trik, vreća za iživljavanje.
I za kraj, ne mogu a da se ne setim rečenice Jaše Hajfeca (poznatijeg u ulozi violiniste a ne govornika)...
"Ma za koju stranu da se opredelite u nekoj svađi, uvek ćete ustanoviti da su na vašoj strani neki ljude za koje biste više voleli da su na drugoj."
Ukoliko u ovom slučaju dve strane uopšte postoje.
No comments:
Post a Comment