Saturday 7 January 2023

Dejvid Bouvi kao hipertekst

"Moram neprekidno da preispitujem svoj život,
da bih bio siguran da sam u stalnim promenama.”
(Dejvid Bouvi)


Nik Stivenson u knjizi "Dejvid Bouvi: slava, zvuk i vizija" tvrdi:
„Bouvi ima ulogu hiperteksta. Obožavaoci iščitavaju intervjue, slušaju muziku, gledaju slike i traže novu informaciju i inspiraciju (...) Bouvija vide kao zastupnika promene i prolaznosti života.”

Promene su ono što čini da izučavanje Bouvijeve karijere bude poput putovanja kroz ogromni, dobro ozvučeni kaleidoskop.

Zvuk tog kaleidoskopa je šarenolik - od opskurne “Please, Mr. Gravedigger” iz 1967. u kojoj peva pesmu grobara na kiši; preko najboljih rifova u istoriji rokenrola ("Rebel Rebel") i najlepših soul-pop oda Svevišnjem (“Word on A Wing”) i mega-hitova do kriptičnog džeza koji je ostavio za kraj (“Black Star”). Ako se zagledate pažljivije u te muzičke forme - shvatićete da je sve to jedan čovek i niz audio-refleksija osobe koja duboko promišlja trenutak u kojem živi, i kako taj trenutak utiče na njegov zvuk i sledeću promenu.

U koji god delić kelaidoskopa da se zagledate - u Bouvijev scenski pokret, pantomimu, mimiku, kostime, ideološka lutanja, finansijske ideje (svojevremeno je pominjan i kao izazivač ekonomske krize 2008), izbor ljudi sa kojima je sarađivao, ili znakove koje nam je ostavljao u intervjuima, tekstovima pesama, kriptičnim zapisima (“Bowie 42 criptic words >>” iz 2013, pojavljuje se i reč “Balkan”, odmah pre reči “Burial”) – svaki delić tog kaleidoskopa je prelep po sebi, ali su susedni delići ono što ih definiše, objašnjava, i poziva na dalje istraživanje.

Ukoliko podignete pogled od tog kaleidoskopa i zagledate se u zvezdano nebo nad nama, otkrićete ga i tamo. Patuljasta planeta, zavedena pod brojem 342843 iz asteroidnog pojasa između Jupitera i Marsa dobila je ime po njemu. 

Bouvi nikada nije bio samo muzika, već i traganje.

Iako u toj muzici možete neopterećeno uživati i bez bilo kakvih dodatnih znanja.

Ja se trudim da radim i jedno i drugo već četrdeset godina.

*

Pre četrdeset godina audio-video eksplozija tek osnovanog MTV-a poremetila je i programe Jugoslovenske radio televizije. Uz malo sreće i pažljivog čitanja TV programa imali ste šansu da vidite Bouvijeve spotove čak i nekoliko puta mesečno (!!!), a pojavile su se i prve specijalizovane emisije (poput "Kva kva top", RTV Skopje)

Na talasu popularnosti tada najnovijeg albuma “Let’s Dance”, koji se (tvrde neki, nema dokaza) u Jugoslaviji bolje prodavao nego u Italiji - tinejdžerski magazin ITD je objavio “specijalni broj" posvećen Bouviju.

Imao sam jedva jedanaest godina, i ušao sam u svet o kojem ništa nisam znao.

Priča o Bouviju je bila krcata putokazima:
Džez, Džon Koltrejn, bitnici, Džek Kerouak, Lindzi Kemp, Zigi Stardast, Fridrih Niče, Džordž Orvel, soul, Lu Rid, The Velvet Underground, Endi Vorhol, Igi Pop, Brajen Ino, Robert Frip, Berlinski zid, Nikolas Reg, Toni Skot, “Čovek-slon”, Najl Rodžers, ideje, pristupi, zaobilazne strategije, put do slave.

To je bio moj početak.

Četrdeset godina kasnije ta muzika je uveliko deo mene.

Hronologija i faktografija su odavno usvojene, ali je i dalje zanimljivo čitati nova tumačenja kako je njegova ruka na ramenu Mika Ronsona dugotrajno promenila čitavu Britaniju, zašto je bilo neophodno ubiti Zigija, šta se dešava kada počneš da ispunjavaš očekivanja publike, odakle inspiracija da se eksperimentiše do bukvalno poslednjeg daha; kako se osvaja besmrtnost. 
  


Bouvi je rođen na današnji dan pre 76 godina.
U utorak će biti sedam godina kako ga nema.

Ali, Zemljani Bouvija i dalje otkrivaju.

Spektakularni film Breta Morgena “Moonage Daydream” o Bouviju je u 2022. godini bio globalno najgledaniji bioskopski dokumentarac, i zaradio je osam puta više novca na blagajnama od drugoplasiranog.

Na listi najprodavanijih vinila u 2022. godini Bouvi je jedini koji ima dva naslova:
Hunky Dory” i “The Rise and Fall of The Ziggy Stardust and The Spiders From Mars”,
oba objavljena pre više od pedeset godina.

Spotify je nedavno objavio da Bouvi svakog meseca ima preko petnaest miliona slušalaca, više od Elvisa, Prinsa i Džona Lenona.

U njegovom zvuku, rečima i delima i dalje tragamo za značenjima, inspiracijom, i lepotom.
I pronalazimo ih.

*

Sve ovo je počelo “Bouvijem kao hipertekstom”, tako ćemo i završiti.

U nastavku sledi kratki spisak knjiga, tekstova, audio-zapisa ili putokaza koje vredi pogledati, pročitati ili preslušati - prvi put, ili ponovo - zato što će sada imati drugačije značenje, boju ili ton.
Vredi podeliti ih i sa mlađima, ili onima koji Bouvija još uvek nisu otkrili, a koji će u njemu možda pronaći inspiraciju i okuražiti se da probaju da pronađu svoj glas,
ili kreiraju svoj lik.

I Dejvid Bouvi je bio kreacija,
izmišljena priča.

A kreacije ne mogu nestati, 
+ "100 knjiga koje bi trebalo pročitati", Bouvijev izbor >>

Filmovi:

Bret Morgen: “Moonage Daydream” (2022), o filmu >>
“Finding Fame” (Showtime, 2019), trailer>>
“Five Years” (BBC, 2013), trailer >> 
“The Last Five Years” (BBC, 2017), trailer >>

+ filmovi u kojima je glumio Pontija Pilata, Teslu i vampira ;)

Vizije:

Vilijem Barouz i Bouvi pričaju o hologramima, 1973 >>
Intervju iz 1999, Džeremi Paksman BBC >>

Zvuci:

Izbor albuma na Consequence of Sound >>

“Now it's time to
leave the capsule,
If you dare.”



No comments:

Post a Comment