Neki biografi beleže da su prvi koncerti The Police počinjali Stingovim rečima: "Sada ćemo vam svirati pank, što znači da će reči biti banalne, a muzika grozna."
Negde u to vreme, dok je ovaj bend još uvek bio kvartet (Henri Padovani je ubrzo otišao iz benda), nastala je i ova pesma. Sirova, jednostavnog teksta za koji je polovina benda tvrdila da "nije dovoljno pank" (a Samersovo inače genijalno soliranje na slajd-gitari - "staromodno", tvrdila je druga polovina), dobila je čast da bude prva na debi albumu "Outlandos D'Amour".
(Pre no što se igla spusti vinil, važno je znati jednu stvar.)
Pored toga što su u jednom trenutku bili "popularniji i od The Beatles" (prodali su koncert na Shea stadionu brže od 'buba' i do sada prodali cirka 75 miliona albuma), The Police su bili jedan od retkih bendova čiju ste čitavu diskografiju mogli da pronađete i u prodavnicama diljem Jugoslavije, a zato što je tadašnji PGP RTB imao ugovor sa njihovom "A&M Records". Ta prisutnost The Police u prodavnicama nije bila beznačajna (ko zna kada bih otkrio Džoa Džeksona da ga nije onoliko bilo u tim istim prodavnicama), a sasvim pristojno rezan vinil (ili užasno šuštava kaseta) mogao je da se kupi odricanjem od jednonedeljne užine. Zahvaljujući tome sam prestao da budem "bucmast", a ceo opus The Police se u roku od mesec dana našao kraj mog gramofona. Imao sam nekih trinaest godina, bend više nije postojao, a moje otkrivanje je počelo od tog, prvog albuma.
Pored toga što su u jednom trenutku bili "popularniji i od The Beatles" (prodali su koncert na Shea stadionu brže od 'buba' i do sada prodali cirka 75 miliona albuma), The Police su bili jedan od retkih bendova čiju ste čitavu diskografiju mogli da pronađete i u prodavnicama diljem Jugoslavije, a zato što je tadašnji PGP RTB imao ugovor sa njihovom "A&M Records". Ta prisutnost The Police u prodavnicama nije bila beznačajna (ko zna kada bih otkrio Džoa Džeksona da ga nije onoliko bilo u tim istim prodavnicama), a sasvim pristojno rezan vinil (ili užasno šuštava kaseta) mogao je da se kupi odricanjem od jednonedeljne užine. Zahvaljujući tome sam prestao da budem "bucmast", a ceo opus The Police se u roku od mesec dana našao kraj mog gramofona. Imao sam nekih trinaest godina, bend više nije postojao, a moje otkrivanje je počelo od tog, prvog albuma.
"Next To You" je imala nezahvalnu ulogu. Nalazila se na albumu kao uvod u dva savršena komada – "So Lonely" i "Roxanne", tako da od prvog dana nije imala neke šanse da bude previše omiljena. Mislim, ta dva šota su brisala sve oko sebe i zato sam najčešće pomerao ručicu gramofona pravo na početak "So Lonely", te bih eventualno čuo odjavni refren "Next To You" koji odlazi "u fejd".
Vremenom, postajala mi je sve draža, upravo zbog svoje jednostavnosti.
Izgleda da je vremenom postajala sve draža i Stingu, ali su njegovi pokušaji da je ponovo svira uglavnom završavali prosečnim samo-obradama, u kojima nije bilo previše ni krvi ni suza ni znoja. Svirao je i sa marijačima isimfonijskim orkestrom, sve pogrešno.
The Police su je na oproštajnoj turneji 2007. svirali ponovo. Štaviše "Next To You" je poslednja pesma koju je bend odsvirao na poslednjem koncertu turneje, sa sve Padovanijem koji im se priključio samo na toj pesmi. No, iako u bendu sviraju "najdraži bubnjar svih vremena", "najbolje sklopljeni trio svih vremena" i "jedan od najdražih gitarista svih vremena", to nije bilo "to".
Prerasli su pesmu.
Tačnije, nikada nisu ni bili dovoljno nezreli za njenu jednostavnost, a to se sada najviše videlo.
Prerasli su pesmu.
Tačnije, nikada nisu ni bili dovoljno nezreli za njenu jednostavnost, a to se sada najviše videlo.
Odjednom, više ruku čisti prašinu sa nje.
Pre nekoliko nedelja pesmu je obradila i Džulijana Hetfild (zanimljivo, ali ipak nije za drugo slušanje), a onda su se, pre nekoliko dana, pojavili ponovo rođeni Supergrass (!!!) i isprašili je taman kako treba.
Pre nekoliko nedelja pesmu je obradila i Džulijana Hetfild (zanimljivo, ali ipak nije za drugo slušanje), a onda su se, pre nekoliko dana, pojavili ponovo rođeni Supergrass (!!!) i isprašili je taman kako treba.
Izgleda da neke pesme moraju da se, barem na kratko, pozajme drugima da bi zasijale punim sjajem i učinile da stopala ponovo rade a ruke sviraju air guitar, ponedeljkom uveče.
No comments:
Post a Comment