Kao što Andriću pripisuju onu rečenicu o vremenima, fukari i pametnima iako je on nije zapisao - tako se godinama iz Pavlove rečenice, čiji tonski zapis nije lako dostupan, sve češće izostavlja njen drugi deo - "... iako smo Srbi."
Taj zaborav nije slučajan. Drugi deo rečenice može biti i tumačen kao mala neprijatnost, koju bi valjalo što pre dovesti na nivo štosa, na Mreži trenutno dostupnog kao skeč iz "Crnog Gruje".
Integralna verzija pak ostavlja prostor i za kratku stilsku vežbu koju želim da izvedem - a radi podsećanja da je u originalu rečenica zaista glasila:
"Budimo ljudi, iako smo Srbi".
Ako drugi mogu da skraćuju, mogu i ja da variram, ne menjajući dramatično njeno značenje.
Stilska vežba, dakle:
.Taj zaborav nije slučajan. Drugi deo rečenice može biti i tumačen kao mala neprijatnost, koju bi valjalo što pre dovesti na nivo štosa, na Mreži trenutno dostupnog kao skeč iz "Crnog Gruje".
Integralna verzija pak ostavlja prostor i za kratku stilsku vežbu koju želim da izvedem - a radi podsećanja da je u originalu rečenica zaista glasila:
"Budimo ljudi, iako smo Srbi".
Ako drugi mogu da skraćuju, mogu i ja da variram, ne menjajući dramatično njeno značenje.
Stilska vežba, dakle:
 |
| "Budimo ljudi, iako smo u Srbiji." |
 |
| "Budimo ljudi, i kad nas sve srdi." |
 |
| "Budimo ljudi, iako sve smrdi." |
 |
| "Budimo ljudi, iako nas svrbi." |
 |
| "Budimo ljudi, i kad smo u srdžbi." |
Izostavlja se i činjenica da je reč o citatu. Mislim da integralna verzita glasi "Budimo ljudi, što reče neko, iako smo Srbi"
ReplyDeleteMožda će nas ova stilska vežba odvesti do originalnog tonskog zapisa: ja rečenicu pamtim po snimku koji se godinama koristio u špici za jutarnji dnevnik B92, gde je stajalo: "Budimo ljudi, iako smo Srbi".
ReplyDelete(u istoj špici je bilo i čuveno: "Svako informacija koliko hoće")
Ako je citat druge osobe, još bolje!
Hvala na dojavi!
Pa da, mislim da je upravo u toj spici i izgovorio "što reče neko". Provericu
ReplyDeleteUkoliko postoji negde tonski zapis, molim za link! :)
ReplyDeleteDa, bilo je svojevremeno u špici za jutarnji dnevnik "devedezdvojke". kompletna rečenica glasi: "Budimo ljudi, što reče neko, iako smo Srbi". Rekao Patrijarh na studentskim demontracijama. Ovo "što reče neko" mi je zanimljivo i liči kao da je i sam Pavle hteo da napravi distancu.
ReplyDeleteGotovo sam bio siguran da je snimak sa studentskih demonstracija (Terazijska česma, 1991, kada su ga dočekali i zvižduci), ovo sa "što reče neko" nisam upamtio, distanca je sasvim moguća... Snimak će nam otkriti sve, nadam se.
ReplyDeletekoliko se i ja sećam, bilo je samo "Budimo ljudi, iako smo Srbi" ali mislim da nije sa studentskih demonstracija već sa otvaranja neke crkve negde po Srbiji.
ReplyDeleteU svakom slučaju izvlačenje iz konteksta te rečenice (a kontekst je bio u vezi sa ratom u Bosni i poziv da se i u najgorim okolnostima mora sačuvati ljudskost) je podjednaka svinjarija kao i skračivanje rečenice amputacijom drugog dela. Tu i takvu svinjariju smo imali priliku da slušamo svakog jutra u toj špici.
Inače, da doprinesem malo, doduše nezgrapno "stilskoj vežbi":
Budimo ljudi i kad moramo nedeljom na posao.
Aj odo.
e da pre nego što odem da se još malo poigram, naime uzmajuči u obzir da je popovima nedelja "udarni" radni dan, možemo od onog gore doći do :
Delete"Budimo ljudi iako smo popovi"
P.S.
Za one koji ne znaju, da ne budu u nedoumici, ne, nisam pop :)
sad stvarno moram da krenem
Saznaćemo da li su demonstracije, ta rečenica se u poslednjih par godina pominje kao deo Pavlovog obraćanja na temu našeg "ponašanja" prema komšijama tokom devedesetih.
DeleteČupanje iz konteksta je, zaista verujem, nameran poduhvat, čak je i jedna od knjiga o njemu imala naslov samo "Budimo ljudi", bez ostatka...
Nadam se da si stigao... I ne brini, nisi jedini koji je danas radio.
"Budimo ljudi, iako je nedelja!"
Ne.
DeleteJoš devedesetih se znalo odakle je izvučen taj citat, ovo što sam rekao nije ništa novo. Prilično je otužno kako time manipulišete. Snimak obraćanja studentima:
http://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&ved=0CCsQtwIwAA&url=http%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D3I6s3kRtO3Y&ei=Jcm7UNqZCoKp4gS1yICYBA&usg=AFQjCNH7XOBvmnZd6KCd4Kcn5-NtrG-SBg
Inače, nije to jedini put da je on na taj način govorio o tadašnjim ratnim zbivanjama, ja sam samo dva puta bio prisutan i čuo svojim ušima.
greška, ovo je link
Deletehttp://www.youtube.com/watch?v=3I6s3kRtO3Y
Više je ovo zaborav, nego manipulacija.
DeleteKoliki je zaborav ti govori činjenica da sam i ja stajao na Terazijama kada se obraćao okupljenima, i nisam mogao da se setim da li je tada to izjavio ili ne...
Hvala na linku, ja ću i ovo sačuvati u arhivi, za slučaj da snimak odnose bujica bajtova, u međuvremenu tragam za tačnim mestom i vremenom.
"Budimo ljudi i kada smo Srbi!!- to mi je prvo palo na pamet kad sam pročitala ove tvoje "vežbice" ili varijacije. Baš, sam danas razmišljala o tome, šta je to što nas u svakodnevnom životu podseća na nacionalnu pripadnost, šta je to okidač za dnevno buđenje svesti o nacionalnoj pripadnosti. Da li bi naši životi bili lepši i lakši, kada bi se jednog jutra probudili s osećajem da smo Liliputanci. Ustvari kao Liliputanci imali bi tog Gulivera koji bi mogao da predstavlja neku vrstu potencijalne pretnje, pa onda da izmislim: Dbudabuanci.. Sve u svemu, pitanje je zašto smo toliko ljuti na svet,a potišteni u svojoj zemlji...Sviđa mi se tvoj blog!
ReplyDeleteAnkice, dobrodošla na prešlicavanje!
DeleteDobra varijacija! ;) Verujem da je nevažno da li smo Liliputanci, stanovnici Butana (inače države kojoj je "nacionalna sreća" važan aspekt zakona i ponašanja, mada su u isterivanju sreće otišli i preko granice) ili Srbi. Ja sam svakog dana zaista svestan toga kome pripadam, ali to koristim ne da bih bio ljut na druge, već da bih video šta od sebe i onih oko mene mogu da uradim, a budemo bolji... i sebi i drugima.
Hvala na pohvali! :)
"Sve u svemu, pitanje je zašto smo toliko ljuti na svet,a potišteni u svojoj zemlji"
ReplyDeletena prvi deo pitanja odgovor je zaista izlišan. drugo je zanimljivije, a verujem da se ova misterija razrešava u postojanom utisku da prosto ne volimo sami sebe. ponekad je to neutemeljena samo-mržnja (ovo cenim da je pleonazam), ređe samo-prezir manjeg ili većeg intelektualnog naboja i kvaliteta, ali ponajviše osećanje stida ili sramote, što nas, verujem, i čini ljudima. o "pozitivnim" emo-ekstremima ne bih ovom prilikom, mada i tu ima zanimljivih pojava.
"Verujem da je nevažno da li smo Liliputanci, stanovnici Butana (inače države kojoj je "nacionalna sreća" važan aspekt zakona i ponašanja, mada su u isterivanju sreće otišli i preko granice) ili Srbi."
očigledno jeste važno čim se baviš/mo time. dakle činjenično nisi u pravu. mada bih voleo da jesi.
moj doprinos temi:
budimo ludi, iako smo srbi.
Nevažno je utoliko što samo ime nije važno, to sam ciljao.
DeleteBudimo ludi, iako smo srbi, odlično!