Friday, 3 October 2014

Sad bi Niče plakao (o knjigama i staroj hartiji)


Mrežom i dalje kruži navodna Čerčilova izjava iz dana kada se Britanija užurbano pripremala za odbranu od nemačke invazije. Desmond Morton, lični asistent tadašnjeg Premijera postavio je pitanje da li da prekine ulaganja države u kulturu i da preusmeri taj novac na odbranu države - na šta mu je Čerčil navodno odgovorio: 
"Naravno da ne. Za šta bismo se inače borili?"

* * * 

U godini u kojoj je Ministarstvo kulture Srbije proglasilo "Godinu knjige i jezika", pre svega četiri godine, našim medijima je prostrujala priča o kafiću čiji je enterijer obogaćen presečenim knjigama >>, koje tako naseckane nisu štrčale van dubine isuviše plitkih polica. O toj plitkoj ideji nije se previše raspravljalo: vandalski čin je već bio učinjen, lokal je bio vlasništvo nekoga kome taj čin upolovljavanja knjiga nije, očigledno, smetao - štaviše - tako naređane knjige pružale su privid kulturnog okruženja, forma je bila važnija od suštine, a nama je bilo preostalo da dotično mesto zaobilazimo, odnosno ne povećavamo profit vlasniku istog.

Za svega četiri godine ta vandalska ideja stigla je, konačno i do jedne od pretkomora srca državne kulturne politike - "Službenog glasnika" - ugledne izdavačke kuće u čijem katalogu su, pored ostalih i Niče, Šopenhauer, Hana Arent, Franc Kafka, Pol Sezan, Slobodan Šijan, Svetislav Basara, kao i (po svemu sudeći svi) prevodi Jovice Aćina. Vršilac dužnosti direktora ove institucije, mračni tip kojem ime ne pominjem zato što je, zapravo, nevažan (iako nije isključeno da su baš ovi autori na spisku zato što nisu po njegovom ukusu) - objavio je da će knjige gorenavedenih i mnogih drugih autora biti ponuđene na prodaju po ceni stare hartije - što prema računici jednog medija znači da za 200 dinara možete otkupiti 200 knjiga - i što ukazuje na njihovu potencijalu sudbinu - odnosno konačno uništenje.

Iz analize tekstova koji obrađuju ovu temu ne može se zaključiti previše dobrog: od zaklanjanja iza "evropskih procedura" (ovoga puta je zgodno pozivati se na iste), do nedorečenih objašnjenja na temu isteka autorskih, vremenskih i drugih prava, koja se podmeću kao izgovori za ovaj čin, sve do prebacivanja odgovornosti na državu koja, eto, naplaćuje porez na knjige koje bi Glasnik inače drage volje, velikodušno poklonio bibliotekama, školama i drugim institucijama.

Imam snage da pretpostavim da izbor autora i naslova nije lični izbor v.d. direktora "Službenog glasnika".

No, u tom slučaju nemam snage da svarim preostale moguće odgovore. 
Ili je u pitanju suštinska nezainteresovanost, koja ne bi trebalo da bude odlika osobe na toj funkciji i koja je odavno mogla da učini da se, na primer, porez na knjige koje su poklon ukine; ili potpuno nerazumevanje šta je knjiga; ili je ovo izvorni varvarizam. 

(Opciju bahatog cenzoraja ostavljam po strani, iako ne mogu a da se ne setim pasusa iz "Povijesti čitanja" Alberta Mangela - "Kao što su diktatori stoljećima znali, najlakše je vladati nepismenom gomilom. Budući da se umijeće čitanja, kad se jednom postigne, ne može opozvati, drugi je najbolji način ograničiti njegov doseg. Stoga su knjige, kao nijedan ljudski izum, bile prokletstvo diktatorskih režima.")

I kako bi svaka temeljnija analiza ideje da se knjige liferuju u staru hartiju i tako izbrišu samo uvećala stepen ozlojeđenosti sistemom koji, pored ostalog, oporezuje knjige koje se poklanjaju - neću se baviti analizom, već prostim pitanjem - šta možemo učiniti? 

Kojim i kakvim dobrim delom zaustaviti varvare?

Možda se odgovor nalazi u pravom Čerčilovom odgovoru iz dana pre nemačke invazije na Britaniju (onaj gore navedeni - "Zašto se onda borimo" je urbana legenda).
Direktor Nacionalne galerije Kenet Klark predložio da se dragocena dela iz galerije prebace iz Londona u Kanadu.
Čerčil se okrenuo ka njemu i odgovorio: 
"Ne! Sklonite ih. U pećine i na tavane. 
Nijedna ne sme da napusti Englesku. 
Mi ćemo pobediti."

Šta nas tačno sprečava da za početak - ti, ja, mi, zajedno - otkupimo te knjige kada budu ponuđene za otpis i podelimo ih tamo gde verujemo da su potrebne.
Aukcija će, valjda, biti javna?

Dve stotine dinara za dve stotine knjiga?

Niče nikada nije bio na nižoj ceni u Srbiji.

To je ujedno i sjajna prilika da za male pare i on i svi drugi autori planirani za reciklažu i pretvaranje u neku žutu štampu ili neku sličnu gadost dođu neoštećeni do glava koje će čitati, učiti i na kraju razumeti da "varvari nisu nikakvo rešenje", kako bi rekao pokojni profesor Vava Hristić.

Ili nam nije stalo?

* * *

(Ukoliko tekst deluje rastrzano i kao da je "u rezancima", oprostite.
Zamišljanje te scene - u kojoj na tlu jedva pismene države, na kraju 2014. godine državna ustanova knjige šalje na pretvaranje istih u rezance remeti tok misli i izaziva mučninu.)
.

32 comments:

  1. O Radošu Ljušiću sve najgore. Bivši DSS-ovac, koji se posle nabio u guzicu Aleksandra Vučića. Samo, meni i dalje nije jasno zašto želi te knjige da iseče, odnosno proda kao staru hartiju. Koji je problem?

    ReplyDelete
  2. A ja namerno izbegavao da ga imenujem, jer njegovo ime ionako nije zaslužilo i neće odzvanjati u večnosti.
    Basara je objavio nekoliko tekstova na temu, poslednji pre nekoliko dana u "Danasu".

    ReplyDelete
  3. bogami, kad sam radio maturski o balkanskim savezima, od čitave literature njegova knjiga mi je bila najbolja, zaboravio sam joj ime, ali sam je pročitao za dan. za sve te dubravke stojanović i latinke perović - ljušić je ćorović lično što se tiče kvaliteta napisanog.

    zato, evo čisto da damo šansu i drugoj strani, pošto ovaj tekst opasno podseća na tradiciju izveštavanja cnn-a o ratu u bosni http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Ljusic-Politicka-hajka-netacni-svi-podaci-u-medijima.sr.html

    a najjače mi je što i za bivšu ekselenciju, književnika i kolumnistu u pokušaju isto može da se kaže "bivši dssovac", ali ga niko na taj način ne diskvalifikuje. bar da je napisao išta vredno čitanja...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Maare, Basara je pokajnik DSSovac pa mu se sve prašta. :) A što se tiče njegovog pisanija, ima tu mnogo dobrih stvari. Možda ti samo nije po ukusu? Zato "nemoj da kuvaš jare u mleku majke njegove!" ;)

      Delete
    2. nije toliko ukus koliko ne volim ideološke konvertite & ljude koji se uvlače u dupe moćnicima, da ne pričam o "omiljenim opozicionarima". čitalački, probao "famu o biciklistima", nepojamno smeće :) šta da probam sledeće: fundamentalizem debiliteta ili mein kampf? ova dilema je retorička, šalim se. ima u laguninom katalogu poštenijih naslova koji kriju identičnu prazninu. kolumne neću ni da komentarišem, poželim da čitam informer: jeste da nema arhaizama, ali je umivena suština identična. vučić, takođe kolega pokajnik, je dobar, jadan, baš kao što je tadić, dežurni pokajnik u regionu, bio pre njega. bljaaak, jebeš pokajnike & cirkuzante.

      Delete
  4. Njegove knjige nisam čitao, te ih nisam ni poredio sa radovima drugih istoričara. No, osoba koja je za Obrazovce i Justinovce tvrdila da su "pristojni momci" i koji se upajtavao sa raznim zlikovcima jeste i ostaće mračni tip, koje god stranke član bio.

    Čitao sam, naravno, i njegove razloge. Uzfred, u "Politici" ne vidim na listi knjige koje su objavljene 2013, a koje je isti već povukao? No, kao što rekoh gore, čak i da ovo nije lični obračun mračnog tipa sa drugarima koji su ga isterali iz igre ili pokupili sve klikere na rupi - šta je tačno mračni tip uradio za 2 godine koliko je v.d. direktora na temu tog poreza na poklon-knjige, šta je učinio na temu toga da te knjige stignu tamo gde bi možda bile dobrodošle - ovaj podatak kojim barata - a to je da u magacinu ima knjiga u vrednosti od 590 miliona dinara je dovoljno za smenu odmah, 2 godine je čovek na toj poziciji - a na ovu temu je počeo rat sa, otkud baš njom, Aidom Ćorović još u leto 2013. godine.

    ReplyDelete
  5. ne sumnjam da je to rekao, i ima pravo na svoje mišljenje i slobodan je da bira svoje društvo, bar nije od onih koji su pokojnom nikoli miloševiću pisali na vratima "idiot", kao što je to ne tako davno radila "pristojna" i nadasve tolerantna proevropska omladina ili se malo-malo vraćali iz segedina sa podgojenim kovertama. stoga, zlikovci i mračni tipovi su relativne kategorije i nešto mi očigledno promiče pa da na drugoj strani prepoznam ratnike svetla i emanacije dobra uključujući i njegovu raspisanu ekselenciju koji je očigledno nova merna jedinica književne svetlosti (mada su u svakodnevnoj upotrebi mikro i nanobasare). no, i on i njegovi kritičari su jajare, ljušić je nacionalna, drugi kosmopolitske. tako da "nemamo konja u ovoj trci", što bi rekao džejms bejker.
    takođe, složićeš se da postoji velika razlika između povući i seći jer ako je prvo i nije drugo onda je tvoj tekst bespredmetan. ako je i jedna reč koju ljušić govori tačna o slučaju radić (vrstan i retko pošten intelektualac za koga očekujem da se oglasi) jasno je da pričamo o još jednoj neveseloj palanačkoj atrakciji u koju su uključeni oni koji decenijama za sebe polažu pravo na progresivni monopol. neko im se izgleda, da prostiš, usrao u računicu i to neko ko se preko noći umio i govorio mnogo gore stvari od ovih koje spočitavaš ljušiću.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ovome se nema šta dodati.

      Stvrano bre, prešlicavanje, šta ti je trebalo da ovim putem daš i ti svoj mali doprinos ovoj besprizornoj hajci?
      Da, i Ljušić je umeo da učestvuje u hajkama protiv drugih ljudi, pa šta onda? Jesi li ti, nedajbože, Ljušić?
      Bezveze.

      Delete
    2. Izgleda da se ne razumemo oko jedne suštinske stvari: uopšte ne verujem da ima svetlih primera sa druge strane, kao što i ne očekujem da će se u danu kada knjige budu stavljene na aukciju za stari papir pojaviti bilo ko izuzev "običnog sveta", tj. ljudi koji će otkupiti koliko mogu i odneti kome smatraju da bi trebalo. To je jedna od suština koja je u mom tekstu možda ostala nedorečenom, ali, evo, sada je podvlačim. Nema ratnika svetlosti sa druge strane, kao što ima previše mračnih tipova sa ove prve.

      I uopšte se ne priključujem hajci, već ukazujem na ono šta se dešava i pozivam drugare na veoma prostu akciju otkupa knjiga za male novce, te i dalje smatram da je neprihvatljivo za državu u kojoj živimo da se naplaćuje PDV na knjige koje se poklanjaju. Nikakva hajka, već jednostavna akcija i jednostavan zaključak.

      Delete
    3. razumemo se, ali izgleda da kao da tebi promiče da kada nekoga kritikuješ a da ta tvoja kritika ima ideološko utemeljenje, to automatski znači i aboliranje one druge strane per se, samim tim što taj vid kritike sam po sebi teži jednodimenzionalnosti,

      posebno što ovde upadljivo izostaju tekstovi o toj "drugostranoj" svetlosti,

      btw, "obični svet" odavno nema para za knjige, samo "neobični". to je nama naša borba dala.

      Delete
    4. "već ukazujem na ono šta se dešava i pozivam drugare na veoma prostu akciju otkupa knjiga za male novce, "

      nećeš verovati, pre jedno nedelju dana valjda, idem na posao a u busu čitao baš nešto o ovoj frci, i od stanice do firme razmišljam kako ćeš ti sigurno napisati nešto poput ovog, i to mi je bila prva pomisao da u komentaru predložim da se lepo organizujemo i kupimo gomilu knjiga za sitne pare :)

      s tim, što ne verujem da će se običan svet pojaviti na aukciji i mislim da je to onaj deo kojim Ljušić manipuliše, mislim da bi se potrudio da se i ne zna za aukciju. ja uopšte ne mislim da on želi da secka knjige, već hoće da se pravno obezbedi prema autorima.

      a da te pitam nešto, ako autori neće da obnove ugovor, šta on treba da radi, ne on nego bilo ko drugi na njegovom mestu?

      Delete
  6. ''a to je da u magacinu ima knjiga u vrednosti od 590 miliona dinara je dovoljno za smenu odmah, 2 godine je čovek na toj poziciji''

    па пише у линкованом тексту да је још пре годину и 7 месеци предложио министарству да се те књиге поклоне... ваљда је елементарна логика да је 5М€ залиха морао неко пре њега годинама да прави.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Najpre, nije pre godinu i 7 meseci, već godinu i 3 meseca, jula 2013. Nastavak rečenice kaže: "A pre nekoliko dana i Vladi..."
      Šta smo radili u međuvremenu?
      I šta je u međuvremenu učinio da bi:
      a) prodao knjige koje ima u magacinu? (sad sam proverio - manipuliše gotovo istovetnom cifrom od jula 2013. godine)
      b) učinio da se taj porez ukine?

      Konačno, čovek koji misli da su knjige koje ima u magacinu bezvredna roba ne razume suštinu izdavačkog biznisa. Neke knjige se prodaju za 2 meseca, neke se prodaju za 25 godina.
      Cela zavrzlama je nastala zato što mračni kao štiti autore, odnosno stvara sebi prostor da knjige šalje u staru hartiju, to je barem očigledno.
      Uzgred, postoji nekoliko naslova koje je Glasnik objavio do 2012. koje tražim po knjižarama već mesecima - i ne pronalazim nijedan.

      Rasprodato ili skuplja prašinu u magacinu?

      Delete
    2. koliko sam razumeo, sve to međuvreme, čekao je autore da potpišu ugovore u skladu sa zakonom kako ne bi bio prinuđen da plaća odštetu usled povrede autorskih prava.

      inače jeste pre godinu i sedam meseci: " Због овако великих залиха, предложили су још у марту прошле године, Министарству културе, а пре неколико дана и Влади Србије, да део тих књига поклоне у хуманитарне сврхе"

      jasno je dakle i da je ljušić nasledio zalihe. znači neko je megalomanisao državnim parama. i - nikom ništa.

      Delete
    3. Što se tiče marta i jula, na sajtu SG nema nigde tragova ove inicijative, a neki tekstovi iz jula mapiraju 1. juli kao datum u kojem je ta inicijativa stigla do Ministarstva kulture. Ukoliko se sam SG nije podičio tom inicijativom na vreme, neka porazgovaraju sa sopstvenom PR službom.

      Što se tiče čekanja autora, autori koji su to odbili su to odbili poodavno, pronašao sam tekst Aide Ćorović iz leta prošle godine.

      To oko povrede autorskog prava je malo complicated: jer sve što je promenio u ugovorima je da SG preuzima na sebe procenu da li će neke knjige prešaltati u staru hartiju, te se u ugovorima obavezuje da će te knjige najpre ponuditi za otkup autorima istih, sve ostalo je magla i dim, koliko sam ispratio - nije ni bilo povreda autorskih prava - dobiješ honorar za izdanje, ono se proda, kada izdavač reši da uradi drugo, doplati autoru i to je to...

      Što se tiče zaliha - da, nasledio ih je, to je nesporno.

      Delete
    4. pročitao ćorovićkin tekst u blicu, pa tekst sa peščanika i sve je to as usual nategnuto rekla-kazala ideološko učitavanje koje postoji i u tvom tekstu.

      s druge strane, ljušić teško da je imao na umu svesrBski front sa sve albaharijem, igorom mandićem, užarevićem, danojlićem i čavoškim i stvarno mi nije jasno zbog čega svima njima (+ ćosićevi i pekićevi nosioci autorskih prava) nije smetao taj dodatni potpis koji ostalima smeta.

      očigledno je da je priča complicated više nego što su na to dežurne savesti društva navikle, pa se sad sve, na nivou koji je velikoj većini i plafon, kafanski pojednostavljuje i uteruje u prevaziđene kalupe, praveći nešto kao ventil za davanje oduška "prosvećenima" u ovom "varvarskom" neizdržu.

      Delete
    5. Ja mu svesrBski front spočitavao nisam.

      Komplikovano je sigurno - aideja slanja knjiga u reciklažu je varvarizam, sa koje god strane dolazio.

      I da ponovim, ne verujem ni u jednu od strana, ako nam je stalo moramo sami.

      Delete
    6. pa da ali on ni nema nameru da šalje knjige u reciklažu, to su mu očigledno prilepili.

      Delete
    7. "...na ovu temu je počeo rat sa, otkud baš njom, Aidom Ćorović..."

      istina, nije iz teksta ali jeste iz komentara. dovoljno jasna aluzija.


      Delete
    8. @vrabac: da nije imao nameru, zašto je to ubacivao u ugovore autora?

      @maare: Gđa Ćorović bi imala mnogo više tačaka za raspravu sa Mračnim.

      Delete
    9. pa stoji u onom tekstu iz politike zašto je to ubačeno. e sad, da li on time manipuliše ili ne, je druga stvar, ali izdavač mora pravno da se obezbedi.
      ako je takav zakon, da je iole nekog pravnog reda i pameti i u ranijim ugovorima bi ta odredba zakona stajala.

      ja da sam na njegovom mestu (hipotetički, uopšte nemam takve ambicije),
      po automatizmu bih je stavljao u svaki ugovor. dakle, ostavimo sad priču o varvarzimu i kulturi koja je ovde samo da zarad sluđivanja, ugovor je ozbiljna stvar koja mora do tančina da definiše prava i obaveze ugovornih strana u skladu sa važećim zakonima.

      a ostaje i ono pitanje koje je postavio mare, zašto svima ostalima ta odredba nije smetala?


      Delete
    10. Ok, tek sad vidim da je i ranije postojala ta odredba, pogledati objašnjenje Tihomira Brajovića:

      http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:512980-Knjige-gore-u-polemikama

      e sad, "uobičajeni i razumni napori" i "razuman rok" su vrlo rastegljive kategorije, mada takve formulacije nisu neuobičajene.



      Delete
  7. Iščitah ovu silnu prepisku, i tu negde isto ni meni Radoš Lj. nije drag kao ni sadašnja produkcija službenog glasnika. Ali da se vratimo na stanje pre Radoša kada je počela hiperprodukcija dela o čijem kvalitetu što štampe. što izbora bi se itekako dalo diskutovati, sa trošenjem budžetskih para i nabijanjem nerazumnih cena. Sve je mirisalo na to kao da neko namerno tera taj glasnik u inflaciju izdanja za koju je sigurno da ih neće rasprodati u bedi siromašne zemlje kao što je Srbija, a sa evropskim cenama. Moja potajna želja je bila da će glasnik prsnuti što zbog arčenja para što zbog gušenja drugih izdavača koji nemaju direktno sisanje budžeta, a onda je došao Radoš. Ostaje velika nada da će r. lj. staviti neki veliki popust na ono što vredi kupiti i čitati.

    No da ja malo potkrepim svoju priču. Uzimam za primer par dela:

    Sela - Hristos protiv Arizone, pre toga štampano u Radovoj ediciji Reč i misao, i koštala je negde oko 400 - 500 dinara, još uvek može po negde da se nađe.

    Istu knjigu štampa slglasnik i prodaje je po ceni 880 dinara. Ne kapiram odakle takva drastična razlika u ceni?

    Da ne spominjem i druga izdanja koja su preštampavana gde je urednik npr u oba slučaja bio Jovica Aćin (npr. D. H. Lorens - Apokalipsa) koje glasnik prodaje za 500 dinara, a isti prevod koji je Aćin radio nekada davno za grafos čini mi se, još uvek može da se nadje za 100 - 200 dinara.

    Ergo, ovo mi deluje kao hajka bez razloga, niti će Radoš spaliti sve te knjige, niti iseckati, prosto očekujem neku rasprodaju sada u oktobru gde će davati budzašto, a onda nastaviti sa štampanjem patriotskih naslova. Na radost čitalaca neki dobri naslovi će biti dostupni po realnoj ceni.

    Onakakav kakav jeste bio, službeni glasnik ne treba da postoji. Ne vidim logiku da državna kuća štampa knjige i prodaje ih po basnoslovnim cenama, i to od para ovog istog naroda, i ne snose nikakav rizik za svoje poslovne poteze za razliku od ostalih izdavača koji su naterani na kalkulisanje.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala na ovom komentaru.

      Ukoliko je suština svega:
      "...Na radost čitalaca neki dobri naslovi će biti dostupni po realnoj ceni.", nemam ništa protiv.
      Bojim se da to nije sve, no, videćemo.


      Delete
  8. Ups, baš ste se raspisali. Sada mi je, skoro pa jasno, u čemu je problem.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma ne, ovih uvodnih 20 komentara je samo bilo definisanje mogućih problema i zapleta, tek smo počeli :)

      Delete
  9. ...U pećine i na tavane.
    Čitam vaše komentare i kako se raspravljate, a onda mi padne na pamet kako to izgleda napolju u realnom svetu i realnom vremenu.
    Jedina literarna dostignuća ovog doba, a koja naša deca razumeju su stihovi Elitnih odreda (nemoj to Bojšane da gledaš, biće ti zlo). Kakav bre Niče i ko je taj tebra Šopenhauer? O Hani Arent nemoj da sanjate.

    Šta konkretno da uradimo?
    Nije rešenje da istovarim u stan 200 knjiga, jer ne znam gde da smestim i ove postojeće. I da li je kriv Kurta ili Murta, a u vezi "stare hartije". Suštinski - mislim da je nebitno.
    Kako, na koju foru da vratimo kulturu, da kultivišemo ovu našu retardiranu decu, da se izvučemo iz hiljadugodišnjeg brloga?
    Ima li predloga?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Insinuacija da bi oni što razumeju samo stihove Elitnih odreda trebalo da čitaju Ničea, je stvarno nešto nad čime bi Niče plakao.

      Delete
    2. Obrt se postiže najprostijim mogućim zahvatom, kojem mora da prethodi jedan malo kompleksniji.
      Jednostavni deo: skrenuti klincima pažnju na to da vredi skočiti u more znanja i plivati istim.
      Kompleksniji deo: stvoriti sistem koji će one koji su spremni na to valjano i nagraditi za uloženi trud.

      Delete
    3. hehe, a najjača ironija sudbine je ta što sam upoznao članove elitnih odreda zahvaljujući reklamnoj kampanji tvojih mladih pr kolega :)

      prejudice is a bitch, skroz su deca na mestu, samo što stariji vole više od svega da im sude aršinima kojima ne sude ni sebi. kol'ko mogu da primetim i stari i mladi vole uspeh, a elitni odredi su uspešni, inače ne bi bili nosioci materijalno gledano "široke" pr kampanje.

      i kad se realno pogleda, malo ko je blesav da pliva u moru znanja sam, kad je društvena moć, ekipa, zezanje i piće na splavu, na suvom ;)

      Delete
    4. Moraću da otkrijem šta su to E.O...

      Poslednjom rečenicom si me ostavio nasukanog na sprudu, da nastavim sa morsko-vodenim metaforama... :)

      Delete
    5. sunčanje čisto tek da se prikupi snaga. do sad si već otplivao kilometre, video sam te iz daljine :)

      Delete