Wednesday, 25 April 2012

"Žvaka za ludaka", Radovan Hiršl

(...) ‎"Pre neki dan otišao sam popodne malo da se ispružim i pre no što sam zaista zaspao, dok sam još tonuo u san, u stvari sam bio u polusnu, odjednom mi je na unutrašnjem ekranu iskrsla slika iz ranog detinjstva, ništa značajno, nikakav poseban doživljaj, samo slika.
.
Bio sam petogodišnjak i sa čitavom ekipom vršnjaka sam sedeo ispred radnje za opravku najlon čarapa. Radnja je bila na kraju ulice Džordža Vašingtona, kod Takovske, do kafane 'Morava'. Ispod platana, preko puta Osnovne škole Vuk Karadžić. Sedeli smo na ispustu ispod izloga i gledali tramvaje kako dolaze i staju na stanicu, ljudi izlaze iz tramvaja, ljudi ulaze u tramvaj, vrata se zatvaraju i tramvaj odlazi. Leto je, toplo, sunce se probija kroz krošnje i ja potpuno ufuran u sebe, petogodišnje dete i onaj osećaj vremena kao nečeg ogromnog, kad je dan bio mala večnost. 
.
Tada sam osetio bol u grudima koji je počeo da me snažno guši. Slika je bila tako živa i moje osećanje samog sebe kao petogodišnjeg deteta bilo je više nego stvarno. Ja sam ponovo bio mali, a svet ogroman i nezamisliv. Bol koji je gušio bila je svest da je to samo san, da je to odavno prošlo i, eto, smatrao si da je nestalo iz sećanja, a onda u nekom polusnu to izleti, ukapiraš kako je sve upisano do najsitnijeg detalja, tako blizu i sveže kao da se desilo pre pet minuta, a znaš kako je otfuralo daleko, bestraga. Žalost zbog te prolaznosti je bila tako jaka, usrao sam se od straha, jake emocije počele su mi stežu grlo i da me guše, iskočio sam iz kreveta, otrčao u kujnu, seo za sto, smotao jedan, upalio radio i izbacio taj osećaj iz sebe. Gušenje je prestalo. Onda sam se čuo sa sestrom od tetke i ona mi je rekla da je sećanje kao tigar u kavezu s tankim rešetkama i zato ne treba čačkati jer tigar može da provali napolje, onda je stani-pani (...) To je to, žal za mladošću, jedno jutro se probudiš i ukapiraš da si pobeleo, ukapiraš da je to što si proživeo mnogo duže trajalo od onoga što sledi, da se ima još malo, da to što dolazi neće trajati ni u bunilu tako dugo. Godine su se prelile iz budućnosti preko ovog sada u prošlost." (iz priče „Nostalgija“)
.
Drugi blogeri su već pisali o ovoj knjizi - tako da meni preostaje da toplo preporučim njihova viđenja stvari. Ovo je izvrstan prikaz >> Đorđa Kalijadisa (Jorgoslovlje), dok je Milja Lukić ovim tekstom >> sjajno povezala nekoliko zanimljivih likova. Na njihove priče mogao bih samo da dodam jedan podatak: u knjižari "Geca Kon" na Knezu ova knjiga se može pronaći u najdaljem levom uglu od ulaznih vrata, po ceni od svega 200 dinara.
Iskrenost i dalje nije na ceni.
.
Radovan, likom i rečima:
.


.
Intervju sa Radovanom Hiršlom, blog Kicošarenje >>
.

8 comments:

  1. nisam kalidijas već kalijadis :)

    drago mi je da ti se dopala knjiga, a i post. ;)

    ReplyDelete
  2. U ime čoveka koji je u mnogim papirima češće Krivokapić nego Krivokuća, izvinjenje ;) Ispravljeno.

    Sjajno si sve sročio, zaista nisam imao šta da dodam u mom pokušaju skretanja pažnje na knjigu.

    ReplyDelete
  3. Sve ste mi oteli, pa sam morala da se igram detektiva. :)
    Knjiga je stvarno sjajna.

    ReplyDelete
  4. pročitao za dan. i ne, nije samo iskrenost već i ono kontra od kalkulacije (predlozi za pravu reč dobrodošli :)) nije na ceni. bilo bi apsurdno da je drugačije :)

    ReplyDelete
  5. Bilo bi apsurdno da je drugačije, u pravu si.
    Ali, ja volim apsurde! ;)

    ReplyDelete
  6. Knjiga i dalje 200 dinara u pomentoj knjizari
    danas sam je uzeo :)

    tako da hvala na informaciji koja i dalje vazi posle godinu i po

    ReplyDelete