Monday, 23 April 2012

"Rečnik zaljubljenika u mačke" (Frederik Vitu)

Svetski dan knjige je idealna prilika da se lokalnim novokomponovanim knjižarima skrene pažnja na nekoliko činjenica koje bi svaki prodavac knjiga trebalo da zna. Najpre, valjalo bi spomenuti da Vladimir Vojinovič nije domaći pisac, a njegovi briljantni "Doživljaji vojnika Ivana Čonkina" najčešće su u toj sekciji, leđa uz leđa sa našima. Zatim, valjalo biti potpunim ignorantom te staviti "Slobodnu decu Samerhila" u sekciju dečije knjige (ili neko zaista ima sjajan smisao za subverziju); te bi, za kraj, valjalo spomenuti da je odvajanje Gorana Tribusona među strane pisce, odnosno van sekcije u kojoj su već Baretić, Sejranović i drugi regionalni pisci takođe glupost, do koje najćešće dolazi zbog naslova njegove poslednje knjige - a to je "Made in U.S.A"
.
Zašto priču o jednoj od najzabavnijih knjiga koje sam čitao u proteklih nekoliko meseci ovako počinjem? Zato što se briljantno delo Frederika Vitua - "Rečnik zaljubljenika u mačke" najčešće klasifikuje pod "kućni ljubimci", odmah uz knjige o hranjenju pasa i vrstama zrnevlja koju jede kućna perad, a to je, zaista, nepravedno prema ovom remek-delu. Na sreću, postoje i knjižari koji znaju o čemu se zapravo radi i izlažu ovo izdanje u drugim sekcijama, a postoje i oni koji oduševljenje knjigama dele sa drugima - da mi Lea nije skrenula pažnju na naslov, te posudila isti na prvo čitanje, ne bih je sada ni ja preporučivao dalje.
.
A Frederik Vitu u predgovoru knjige kaže: 
.
“Voleo bih da čitalac, ako to želi, otvara ovu knjigu nasumice i da u njoj stalno nalazi nova iznenađenja, da prati slike i anegdote, da, u suštini, postane saputnik u ovoj šetnji 

kroz oblast u kojoj se odslikavaju najviše tekovine jedne civilizacije – jer čovek se, u izvesnom smislu, doista civilizovao tek kada je prihvatio mačku kraj sebe, kao slobodnog pratioca, kao sadruga, a ne kao domaću ili pripitomljenu životinju, što ova nikada nije želela 
da bude. Ona se radije opredelila za ulogu partnera, znalca otmenosti, posrednika lepote, 
a možda i mudrosti, budući da raspolaže neiskazanim uvidima u vaseljenske tajne.”

Valjalo bi znati da je Frederik Vitu ozbiljan čovek, član Francuske Akademije (ona u koju ne ulazi svako). Njegov doktorat bilo je delo pod naslovom: "Beber, mačak Luj Ferdinana Selina" u kojoj se Vitu bavi Selinom kroz prizmu njegovog mačka, bićem koje je bilo na ti sa kremom tadašnje francuske generacije intelektualaca a koja se muvala po Selinovoj kući, te je sa Selinom i njegovom suprugom proživeo godine izbeglištva po Evropi za vreme II rata, te bio svedokom pisanja poslednjih Selinovih dela. No, Vitu je zapravo više pisao o mačku, držeći se istorijskih izvora - Beberovih fotografija, priča Selinove udovice, čak i nekih drugih dama koje su bile svedocima dramatičnih momenata iz života porodice Selin. 
Uspeh tog dela inspirisao je Vitua da napiše ovu knjigu.
.
Šta, zapravo, krije "Rečnik zaljubljenika u mačke"? Najpre - ne bi trebalo očekivati ni reč na temu češkanja, čišćenja, hranjenja ili lečenja mačaka. Ovaj rečnik ne sadrži nijednu upotrebljivu rečenicu niti savet na takve teme. No, ova knjiga otkriva više od stotinu kratkih eseja ili priča i o Selinovom mačku, ali i Čerčilovom, Malroovom, Njutnovom i Rišeljeveom odnosu prema mačkama (istorijska epizoda: Čerčil na kolenima puzi za svojim mačkom Nelsonom po kabinetu i ubeđuje ga da bude hrabriji - dok po Londonu padaju nemački projektili); o odnosu mačke i čoveka kroz vekove, od vremena Egipta preko Renesanse do današnjih dana; o sudiji Rišaru koji je još 1865. godine osudio na kaznu čoveka koji je optužen za ubistvo mačke (... "pogrešno je mačku izjednačavati sa domaćim životinjima poput peradi, jer jer peradi ionako suđeno da pre ili kasnije bude ubijena... dok za mačku to ne važi, jer se ona ne sme zatvarati ako želimo da sluša svoju prirodu (...) mačka je pokretna imovina koju štiti zakon (...)"; a tu su i fantastično napisane epizode o Kerolovom mačku u "Alisi" koji, nimalo slučajno, nestaje u vidu osmeha; kao i mačku Feliksu, Silvesteru, te Tomu i Džeriju. Svi su tu, čitav mačkarijum.
.
"Rečnik zaljubljenika u mačke" donosi potpuno uživanje u čitanju, jer je delo pisca fascinantne erudicije i naracije, čiji stil ponekad podseti na najveće majstore eseja, a koji na više od 500 strana dokazuje kako se i o naizgled nevažnim stvarima (mačke, jasno je, uopšte nisu nevažne, te nikako nisu stvar) može napisati čudesno delo. Na ovom mestu bi valjalo dodati i činjenicu da je Miodrag Marković nagrađen za najbolji prevod sa francuskog na srpski jezik prošle godine, da je knjigu objavio Službenik glasnik, a da sam ja primerak iste pronašao za vikend u "Zepter Books" na Knezu, tj. u jednoj od realno tri valjane knjižare u Beogradu. Ne košta malo, ali vredi. A ukoliko se ikada bude radila audio verzija knjige, voleo bih da ove priče čita Vlastimir Đuza Stojiljković, kao što je to nekada činio u njegovom "Zabavniku" na Radio Beogradu. Ove priče su od te sorte. Naizgled suvišne, a zapravo suštinski važne, a iz njih se dosta može i naučiti: 
.
"Mačka je oličenje čestitosti: ljudska bića, iz ovog ili onog razloga, kriju svoja osećanja, a mačke - ne." (Ernest Hemingvej)
.

9 comments:

  1. haha, super t je početak teksta, i ja nekad popizdim pa mi dođe da izvučem neku knjigu s nepropisne police i stavim je na pravo mesto :D A ova zbirka zvuči zanimljivo skroz! potražiću čim pre - tj kad legnu parice :D

    ReplyDelete
  2. Zato najčešće ulazim u "Beopolis" ili "Zepter" - na svako pitanje imaju valjani odgovor ili barem preporuku gde potražiti (ponekad me upute i na malu knjižaru pored Kolarca, tamo ima svakojakih poslastica)... I više volim da kupujem kod njih nego u ovim novim megamarketastim knjižarama...

    Kad smo kod knjižara, prijateljica je pre neki dan na FB ostavila ovaj komentar:
    "Knjizara "Magelan" u Koce Kapetana. Nisam mogla da se odlucim da li da kupim knjigu, pa su mi je ponudili na pozamicu, da je procitam, pa onda odlucim. I nisu mi uzeli nikakve podatke, jednostavno su mi dali knjigu vrednu 2 000 din i ja sam s isetala s njom, osmehom i odlukom da o ovome moram da svima ispricam."

    Tamo još nisam ušao...

    Ovo je zaista sjajna knjiga, izdao je Sl. glasnik i "Rečnik zaljubljenika u Grčku", isto to za Latinsku Ameriku i hedonizam, no sve zajedno nije malo novca... I zahteva dosta vremena :(

    ReplyDelete
  3. Mačke i ja se ne podnosimo, ali ovo je knjiga koju bih sa uživanjem čitala.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Možda čitanje ove knjige pomogne u postizanju miroljubive koegzistencije :)

      Delete
    2. Haha, možda. Do sad su susreti proticali vrlo napeto i uz medijaciju neutralne treće strane.:)

      Delete
  4. Ja sam "cat people" skroz. Svašta sam od njih naučila,
    Najviše volim to što im nisam potrebna, osim ako mi one to dozvole.
    Ili narede:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja jos uvek ucim :)
      Vitu ima tu teoriju koju ponavlja na vise mesta - da je zapravo macka ta koja bira ciji ce zivot promeniti, da ne biramo mi njih :)

      Delete
  5. Knjiga je odlicna! Dovoljno ozbiljna literatura, pregrst interesantnih informacija, sa finom dozom humora. Steta sto kod nas nema prevoda "Beber - Selinov macak". Imam dve macke (crazy cat lady u nastajanju) i obozavam da citam kvalitetne autore koji su pisali o mackama, ili su ih gajili. Ince, do pre par godina macke su me uzasavale! Onda je jedna spontano usetala u moj zivot, a onda i druga...sada ne mogu da zamislim dan bez njih. Pozdrav!

    ReplyDelete
    Replies
    1. :)
      Topla preporuka.

      "O mačkinom biću", sjajan tekst! :)

      http://www.vreme.com/cms/view.php?id=894024

      Pozdrav!

      Delete