Tuesday, 1 September 2009

Ogledalo [revisited]



[pritisni play pre čitanja, onda repeat, repeat, repeat,
dok ne izađeš]



Najpre taj silazni, usna harmonika bluz - uvod koji će smeniti ritam razbijen od prvog takta raspasovanim pratećim udaraljkama i ehom, odmah definiše
dvojinu, nagoveštava razdor u onome koji se nađe zatečen pred prostim pitanjem koje nije ni dilema već stanje, "ko si ti, ko sam ja/kojem gradu pripadam/koju šizmu nastavljam/zašto pričam sa sobom sam...", suočen sa tolikim ogledalima poput onih Velsovih, od kojih valjda nijedno nije ono koje će dati željeni odgovor, zato sledi lagana solo gitarska igrarija svojstvena nekom drugom muzičkom žanru, ali njih dvojica su znali muziku, nijedan detalj nije tu slučajno, zato se i ta gitara umotava u eho i obuzima prostor, dok prvi tamni tonovi ranjenog Borhesovog tigra skrivenog u tami izbijaju iz pozadine, onda jednostavan rif, repeticija električne gitare valjda rešene da tim hipnotičkim ponavljanjima istog akorda reskog i jasnog možda barem ogrebotinu ostavi na površini ogledala, ali kako je sve počelo silaznom lestvicom tako i sve ovo vodi ka tom kratkom, ali najstrašnijem vrtlog-pasažu - srcu tame u kojem razigrane o—ho-ho-o-ho-o-ho-o-ho-ho glasove i daire u poskoku ne smeni krik čoveka koji glasom pokušava da razbije krug iz kojeg za sada ne može van – > jedan od najsnažnijih glasova čitavog Balkana koji, zapravo, slabo ko čuje, ali čak i tada – hej kakav borac - tu je jasan poziv "..smiri se, saberi se/budi isti kao pre, takav kakvog dobro znam/bistar, jak i siguran" i ako ne prvi, onda će drugi ili treći ili četvrti vrisak već napraviti naprslinu na staklu, dovoljno široku da tama konačno iščili, pre samog sumraka – puta kojim će obojica uskoro krenuti, ka mestu u kojem ni vreme ni zvuk nisu linearni, o čemu su oduvek obojica sanjali.
Sve to čujem u ova četiri, a još uvek ne umem da pišem o ostalih 38 minuta Angel's Breath albuma, ne umem.


6 comments:

  1. Ono što može da se čuje u ova 4 minuta je savršeno, a savršenstvo pretočiti u reči, ne da nije lako, nego zahteva još jedno savršenstvo. Meni se dopada oduševljenje s kojim slušaš, zanos time što si čuo i umeće da to preneseš dalje. Odlično to radiš,samo napred!

    ReplyDelete
  2. Svaka pohvala za pokušaj pretakanja u reči osećaja koji muzika umotana u toliko slojeva izaziva - mnogo znači.

    Hvala!

    ReplyDelete
  3. btw znaš da je taj album čekao 10 godina na izdavača? hteli su da ga objave za nekog stranog izdavača, ali niko nije bio zainteresovan...nemam smisleni komentar na to

    ReplyDelete
  4. Ovaj podatak mi je nepoznat?...

    Znam da su prvi put nastupali kao Angel's Breath u Parizu dosta godina pre objave albuma, ali - koliko znam - ovi snimci jesu iz perioda 1993/4, kada je Milan isao kod Sube u Brazil. I zaista - nemam podatak da je ikada iko osim Imago Records iz Beograda ovo objavio... da li zbog jezicke barijere ili neceg drugog - i ne cudi me, zapravo.

    ReplyDelete
  5. Hvala ti na ovako iznenadnim posleponocnim krilima. Za samo nekoliko dana pa eto mi rodjusa.... iako ne znam ko si ti tamo...hvala na Poklonu:) Ivana

    ReplyDelete
  6. Nema na cemu, iako ne znam ni ja "ko si ti tamo" :)
    Imas mail na temu albuma.

    ReplyDelete