„Heroes“ (David Bowie, 39 pesama, #25)

I

Imam dvanaest godina, desetak kaseta, sedam-osam albuma na polici, nemam još uvek moj gramofon, ali je zato tu kasetofon, moj, dva zvučnika + opcija „wide stereo“.

Dva od 7-8 albuma su Bouvijevi, kao i dve od desetak kaseta.

Specijalno izdanje magazina „ITD“, objavljeno pred novu godinu 1985, posvećeno Bouviju, znam (verovatno i danas) - napamet. (Posmatrano sa distance – ta „romansirana biografija“ je itekako uticala na moj dalji razvoj - u tom izdanju sam prvi put čuo/saznao za: Čarlija Parkera, Džeka Kerouaka, Endija Vorhola, Lu Rida, Igija Popa i Brajena Ina. Sasvim dovoljno za višedecenijsku indoktrinaciju.)

Pominjani kasetofon povezan je kablom za TV (mono izlaz), spreman za snimanje „Live Aid“ koncerta. Trinaesti juli 1985. godine: sedeo sam ispred TV ekrana nekih 14 sati, nisam imao snage za više. Ali, bilo je sasvim dovoljno: pored svih čuda koje sam uspeo da vidim tog dana, u 19 Bouvijevih minuta – prvi put sam čuo „Heroes“.

Na prvo slušanje nisam shvatio sve.

Ali refren – plutajuća gitara i epska širina – bili su sasvim dovoljni za drugo slušanje i spoznaju da je verovatno važnije znati napamet tekst te pesme nego na primer „Pesme o majci“, koja je bila obavezna lektira za šesti razred.
Premotavao sam traku sa snimkom mnogo puta: treće, peto, petnaesto preslušavanje – sve snimljeno mono, s televizora.
Mali zvučnici i mono-tehnologija ne mogu zaustaviti velike pesme.

Zato i jesu velike.

.

II (opšti nivoi, množina)

.
„Heroes“ je zapravo  dokaz da su u rok muzici priča o pesmi, sama pesma i kontekst - podjednako važni. Iako tehnički "Heroes" nije bila ni blizu hita po objavi (1977; jedva Top 25 u Britaniji, ni Top 100 u Americi), njena veličina postajala je jasnija iz godine u godinu.

.

Njena epska širina dolazi najpre iz zvuka - i nema boljeg dokaza za tvrdnju od nemačke i francuske verzija iste pesme. Naravno da bi bilo bolje da ih Bouvi nikada nije otpevao, ali - da nije – možda bi bilo potrebno još više vremena da se nađe na panteonu važnih stvari odrastanja.
Ali, njen zvuk je nastao greškom - i to Tonyja Viscontia, koji će se u ovoj priči pojaviti još jednom: nakon što je Robert Fripp i treći put odsvirao gitarsku deonicu, Viskonti je čitavoj ekipi greškom pustio sva tri kanala, jedan preko drugog. 

I to je bilo - to!

"Svima su nam pale vilice. Danas je to trenutno prepoznatljiv zvuk, sačuvan u našoj kolektivnoj psihi" - zapisaće Viskonti u svojoj autobiografiji.
.
A kolektivna psiha je kodirala pesmu na različite načine.

"Heroes" smo najpre čitali kao pesmu o hrabosti, nastalu tokom berlinskih dana ekipe koja je snimala jedan od najvećih albuma rok muzike u Hansa studiju - u prostoru koji je bio sala za balove SS divizija i čiji su prozori zaista bili na puškomet od vojnika Istočne Nemačke; otvaranje pesme stihom „I will be King/And You, You'll be my queen“; sastanci pod zidom, nepoznati ljubavnici, podeljeni grad, tenzija, prkos; "We can beat them/just for one day.“ - sve je, nekako, tu.

Takvom berlinskom shvatanju pomogla su i „Deca sa kolodvora Zoo“, ali i Bouvijev koncert održan pored Zida („Da je to bila poslednja velika stvar koju sam uradio u životu, to bi bilo potpuno u redu") - nakon kojeg je tvrdio da je čuo glasove ljudi sa druge strane Zida kako pevaju, hiljade glasova.

.

Postoji frakcija obožavalaca koji tvrde da je pesma dobila najblistaviju formu kada je zasvirao na Live Aid koncertu – jer je dobila drugačiji kontekst. No, uprkos tome što je to bio i moj prvi susret sa pesmom, ta verzija i kontekst nisu mi najomiljeniji. 

Petnaest godina kasnije - Zida više nije bilo, ali više nije bilo ni Kula World Trade Centra. Na koncertu održanom nakon katastrofe u Njujorku - u gradu u kojem je praktično živeo već godinama – otpevao je svega dve pesme: „America“ Simona & Garfunkela i – „Heroes“, ponovo. I sve je dobilo novo značenje.

.

Kada je, konačno - i za sada poslednji put svirao uživo, tokom „Reality“ turneje, pesma je dobila je i tu oduvek željenu dimenziju - himne koja te uverava da je pobeda moguća. 
Snimak iz Berlina iz 2002 - to i dokazuje.

.

I onda dolazi - do obrta.
.

Nakon svih tumačenja i momenata veličanstvenosti koje smo proživljavali uz nju, Bouvi je konačno razotkrio deo mita - i učinio ga, zapravo, još većim: prava inspiracija za pesmu bio je već pominjani grešni Viskonti - koji se u to vreme zaista sastajao sa Antoniom Maas, pratećim vokalom u bendu, pod zidom, tako da su ga Dejvid i ostali iz benda mogli i videti iz studija. Toni je u to vreme bio u braku. Dejvid je prećutkivao ovaj podatak sve do 2004, kada se Toni razveo od svoje žene.

.

Ljubavna pesma, ipak. I konačno razotkrivanje istine: sada smo znali zašto je ova pesma imala znake navoda u nazivu, svih ovih godina.

(„Heroes“, ne Heroes.)

.

III (privatni kontekst, jednina)

.

Bez obzira na izvođenja i mnoge verzije - oduvek mi je najdraža bila ona izvorna - treća pesma na albumu, šest minuta i deset sekundi, integralni ep.

.
Zanimljivo, iako je preslušavam više od dvadeset godina, ne mogu da izdvojim nijedan specijalni momenat u kojem sam je slušao i koji ću pamtiti po pesmi. "Heroes" se nalazila u svakoj verziji ručnog prtljaga na mnogim letovanjima, tokom služenja vojnog roka, u vokmenu, diskmenu, plejeru, svuda. 
Zapravo, samo slušanje ove pesme je taj momenat, u kojem ti nije važno gde si i kakav si i kuda si krenuo.

I to je, valjda, čini velikom pesmom.

.

IV

.

„Heroes“ nikada nisam čuo uživo.

Prvu šansu sam imao u septembru 1990.

No, verovatno sam bio premali da bih herojski, sam pokušao da odem u Zagreb u tom trenutku, te jeseni - zid je već počeo da se podiže, između njih i nas.

Drugi put, kada je ponovo svirao u Zagrebu aprila 1997. nisam imao pasoš, a nije mi se baš jurila potvrda vojnog odseka da sam odslužio rok, nije mi se kucalo na ta vrata, nakon svega.

.

Na oba koncerta je svirao tu pesmu.

.

Sad, sve je manje šansi da ću „Heroes“ ikada čuti uživo.

Bouvi ne nastupa uživo već osmu godinu.

Danas proslavlja 65. rođendan.

.

Nisam, jbga, na vreme bio „heroj, na jedan dan“.

Ali, dokle god postoji šansa da će se vratiti na scenu, preostaje mi da verujem da je taj dan - ipak moguć.

.
Hoću da bude - ovako.

Just for one day.

.

.
p.s. Nekoliko meseci nakon objavljivanja ovog teksta, Dejvid se vratio na scenu albumom "The Next Day". No, najave koncerata i dalje nema.

p.p.s. Šansa više ne postoji. Januar 2016.

[Ideja serijala “39 pesama”: do 39. rođendana nabrojati i objasniti samom sebi – koje pesme su obeležile prvih 39 godina života. Svi tekstovi iz serijala dostupni su > ovde.  Svi tekstovi iz serijala su naknadno prilagođeni za štampano izdanje knjige.].
.

“Habemus Papam!” [Nani Moreti, novi film]

Hrabro otvaranje: nakon smrti Svetog Oca, kardinali biraju novog Papu.

I još vetar nije beli dim razvejao nad dimnjakom, a novoizabrani Papa shvata i oglašava da nije spreman za tu dužnost.

Ne manjka mu vere u boga, već u sebe i sopstvene sposobnosti.

Zato je pozvan psihijatar - da pomogne.

.

Psihijatar – Savetniku: „Mislim da ne smem da pitam...?“

Savetnik: „Apsolutno ne.“

Psihijatar: „Naravno ništa o seksu... Da spomenem majku?“

Savetnik: „U ovom trenu to može da pokrene daleka sećanja.“

Psihijatar: „A suočavanje sa neispunjenim maštarijama i željama?“

Savetnik: „Ne.“

Psihijatar: „Nešto iz detinjstva?“

Savetnik: „Vrlo diskretno.“

Psihijatar: „A nešto o snovima?“

Savetnik: „Zavisi od snova.“

Psihijatar: „Pa onda... bolje ne.“

Savetnik: „Bolje ne.“

Psihijatar (vraća se Papi): „Da počnemo!...“

Papa: „Bog u meni vidi sposobnosti koje nemam.“

Psihijatar: „Gde su te sposobnosti?“

Papa: „Tražim ih, a ništa ne nalazim.“

Psihijatar: „Vi ste izabrani, da tako kažemo, od strane Boga zbog svojih kvaliteta i dobrote...“

Savetnik II: „Je li neko pitao doktora da li je vernik?“

Savetnik: „Jeste li?“

Psihijatar: „Nisam.“

Papa (uz osmeh): „To nije dobro.“

Sutradan, novoizabrani Papa beži iz Vatikana.

.

.

„Imamo Papu!“ Nanija Moretija sleteo je direktno na ničiju zemlju. Sa jedne strane - zvanični portparol Vatikana pozvao je na bojkot filma, dok je Radio Vatikan utvrdio (tačno) da film ne sadrži niti ironične niti karikaturalne elemente Svetog Oca, već isključivo – ljudske. Sa druge strane – deo kritičara je film unapred osuđivao zbog inicijalne ideje ulaska iza zidina Vatikana – dok je drugi deo, pak, očekivao oštriji film sa više čvrstine i verovatnosti, koja u nekim trenucima filmu zaista manjka. Ali - među svim tim očekivanjima, Moreti je uspeo nerešivo: da provokaciju ispriča bez vređanja i zadiranja u pitanja vere, već se posveti suštinskom pitanju – vere u sopstvene mogućnosti te preispitivanju sopstvenih želja, što je i težak i hrabar potez, ako se priča o željama Svetog Oca.
.

A jednom će ovakav film biti snimljen i ovde, u pravoslavnoj verziji.

I ma koliko to možda delovalo blasfemično - katarza koju će doneti učiniće dobro - i za Crkvu i za vernike.
Sa obe strane ove priče su, ipak, ljudi.

.

„Red Music” (odlomak) Jozef Škvorecki (1924-2012)

"U doba kada smo imali šesnaest, sedamnaest godina i kada je sve u životu bilo novo – svirao sam tenor-saksofon. I to bedno. Naša kapela zvala se Red Music, što je bilo pogrešno, jer to ime nije imalo nikakve političke konotacije. Ali u Pragu je postojao orkestar po imenu Blue Music a mi, budući da smo živeli u protektoratu Češka i Moravska, nismo ni slutili da u džezu blue ne znači ime boje i tako smo našu kapelu nazvali Red Music. Ali ako samo ime nije imalo nikakve političke konotacije, naša slatka, divlja muzika je takve konotacije imala; džez je, naime, oduvek bio trn u oku svih ultravladalaca koji su redom, od Hitlera do Brežnjeva, vladali u mojoj domovini.

.

Kakve političke konotacije? Levičarske? Desničarske? Rasne? Klasne? Nacionalne? Rečnik ideologa i šarlatana nema za to pogodan izraz. Na početku, neposredno pre drugog svetskog rata, kada je moja generacija doživela otkrovenje muzike, džez uopšte nije izražavao nekakav protest. Bez obzira na moguće nedostatke liberalne republike T.G. Masarika, beše to pravi raj kulturne tolerancije. I neka Le Roa Džons kaže šta hoće, ali suština ove muzike, ovog „načina da se pravi muzika“ nije samo protest. Njena suština je u nečem mnogo elementarnijem: elan vital, eksplozivna i stvaralačka energija, koja kao u svakoj pravoj umetnosti uzima čoveku dah i koju čovek oseća i u najtužnijem bluzu.

Njeno dejstvo je katarza.

. 

Ali, ako su životi pojedinaca i zajednica pod kontrolom vlasti, koja sama ostaje van domašaja kontrole, pod kontrolom robovlasnika, careva, firera, prvih sekretara i maršala, generala i generalisimusa, ideologa diktatura sa obe strane spektra – tada se stvaralačka energija zaista pretvara u protest.

.

(...)

.

Uprkos Hitleru i Gebelsu, slatki otrov judejsko-negroidne muzike (to su bili atributi koji su nacisti davali džezu) ne samo da je istrajao, nego je i pobedio – čak nakratko i u samom srcu pakla, u terezinskom getu. The Ghetto Swingers... postoji fotografija, amaterski snimak, napravljen unutar zidina ovog grada, one kratke sedmice u kojoj su im dozvolili da sviraju prilikom posete predstavnika švedskog Crvenog krsta, koji su došli da vide Potemkinovo selo nacizna. Na tom snimku su svi: svi do jednog osuđeni na smrt, u belim košuljama i crnim kravatama, pisak trombona ukoso štrči u nebo, simulira ili možda stvarno doživljava radost ritma, muzike, možda komadić očajničkog osećanja bekstva.

.

"The Ghetto Swingers" >>

Totalitarni ideolozi ne vole stvara život (drugih ljudi) jer ga ne mogu totalno kontrolisati; mrze umetnosti, proizvod želje za životom, jer i ona izmiče kontroli – ako umetnost stave pod kontrolu i zakon, ona umire. Ali pre nego što ugine – ili nađe utočište u nekakvom samizdatu – umetnost se, htela to ili ne, pretvara u protest. Popularna, masovna umetnost, džez, pretvara se u masovni protest. Zbog toga su ideološki, a ponekad i policijski pištolji upereni u ljude sa saksofonom.

.

Red Music je svirala (loše, ali sa oduševljenjem šesnaestogodišnjaka) za vreme vladavaine najarijevskijeg od svih arijevaca i njegovog kulturnog potrčka dr Gebelsa. I upravo je Gebels izjavio: „Govoriću sasvim otvoreno o tome da li nemački radio treba da emituje takozvanu džez-muziku. Ako pod džezom razumemo muziku zasnovanu na ritmu, koja sasvim ignoriše ili čak prezire melodiju, muziku u kojoj ritam određuju pre svega ružni zvuci urlajućih instrumenata, koji predstavljaju uvredu duše, onda na gore postavljeno pitanje možemo odgovoriti apsolutno negativno.“

.

(...)

.

Nekakav Gauleiter izdao je nečuveni spisak pravila koja su bila obavezna za sve plesne orkestre u domašaju njegove pravne moći. Škripeći zubima čitao sam ova pravila u nedeljniku Filmski glasnik, a petnaest godina kasnije sam ih parafrazirao – uveren sam, tačno, jer su mi se duboko urezala u sećanje – u priči Neću povući reč.

.

1. U repertoaru orkestara za zabavu i igru kompozicije u fokstrot-ritmu (tzv. sving) ne smeju da prekorače 20%
2. U repertoaru tzv. džeza mora se davati prednost durskim kompozicijama, a ne molskim, kao i tekstovima koji izražavaju radost života (Kraft durch Freude), a ne jevrejski sumornim tekstovima.
3. Što se tiče tempa, prednost treba dati bržim kompozicijama a ne sporim (tzv. bluz), ali tempo pri tome ne sme da prekorači određeni stepen alegra, određen arijevskim osećajem za disciplinu i umerenost. Ni pod kojim okolnostima ne sme se dozvoliti negroidna ekscentričnost u tempu (tzv. hot-džez) niti u solo izvođenju (tzv. brejks)
4. Tzv. džez-kompozicija može sadržati najviše 10% sinkopa, a ostatak mora činiti prirodno povezano muzičko kretanje, bez karakterističnih ritmičkih preokreta, karakterističnih za muziku varvarskih rasa što izaziva mračne nagone, strane nemačkom narodu (tzv. rifovi).
5. Najstrože se zabranjuje korišćenje nemačkom duhu stranih instrumenata (npr. tzv. kau-bels, fleks-a-ton, brašiz i sl.) kao i svih sordina, koje plemeniti ton duvačkih instrumenata pretvaraju u jevrejsko-masonsku dreku (tzv. va-va, in-het i sl.)
6. Zabranjuju se tzv. sola na bubnju (dram brejks) duža od ½ takta u ¾ ritmu (izuzetak čine vojni marševi).
7. Na kontrabasu se u tzv. džez-kompozicijama dopušta isključivo sviranje gudalom, zabranjeno je trzati strune. To muči instrument i arijevsko muzičko osećanje. Ako je za karakter kompozicije neophodan tzv. picikato, tada se strogo mora paziti da strune ne udaraju u telo instrumenta, što se zabranjuje sa trenutnim važenjem.
8. Zabranjuje se izazivačko ustajanje prilikom solo sviranja.
9. Zabranjuje se muzičarima da tokom izvođenja kompozicije uzvikuju (tzv. skat)
10. Preporučuje se svim zabavnim i plesnim orkestrima da ograniče upotrebu saksofona svih vrsta i zamene ih čelima i violama, ili eventualno, prigodnim narodnim instrumentima.

.

Kada se ovih neobičnih Deset zapovesti pojavilo u toj priči u prvom čehoslovačkom almanahu džeza godine 1958, cenzori jedne sasvim drugačije diktature zaplenili su ceo tiraž. Radnici u štampariji spasli su samo nekoliko primeraka, a jedan od njih došao je do ruku Miloša Formana, tada mladog apsolventa Akademije umetnosti muza, koji je tražio materijal za svoj prvi film. Posle nekoliko godina pisanja i svađa sa cenzorima scenario je konačno bio službeno odobren, ali ga je posle toga lično zabranio čovek koji je tada vladao Čehoslovačkom: predsednik Antonjin Novotni. Tako je naš film propao pre nego što smo počeli da ga snimamo. Zbog čega? Zbog toga što je naredba starog Gauleitera opet važila, ovoga puta u zemlji pobedničkog proletarijata."

.

(Jozef Škvorecki, iz knjige „Bas saksofon“, 1977;„Prosveta“, 1986, prevod Aleksandar Ilić)

.

Šesnaest godina je čekao na objavu "Oklopnog bataljona".

Dvadeset godina je čekao na mogućnost da se vrati u Češku. 

Nije prestajao da piše.

Umro je preksinoć, u svom domu u Kanadi.

.

Najbolje iz 2011! [muzika, preslušavanje]

Kroz zvučnike ovog rasklopivog Phillips radija sam prvi put čuo... mnogo toga.

.

Te liste najboljih oduvek su bile važan deo novogodišnjih raspusta.
Najčešće već od 2. ili 3. januara popodne, u zavisnosti od termina emisije, nizale su se godišnje liste - "Parada albuma" Slobe Konjovića, onda "Diskomer", zatim liste singlova na B92 te naravno najvažnija lista - "100 veličanstvenih" Studia B, 10-12 sati najbolje muzike ikada -  dobiješ ih u komadu i već tog dana tačno znaš na koje albume ćeš trošiti džeparac narednih nekoliko nedelja.

Nekad bilo.

.

Ne znam kada će biti ovogodišnja "Diskomer" (i dalje najbolji pregled nove muzike na FM skali >>) lista biti emitovana, B92 i dalje sakuplja glasove >> - zato koristim prednosti tehnologije i lagano ređam moju listu pesama po kojoj ću pamtiti 2011.

.

Širinu liste je možda najlakše objasniti i ovako:

Najstariji izvođač na listi je Leonard Cohen, zbog briljantne "Show me The Place".

A čika Leonard je već imao 52 godine kada je snimio jedan od najvećih hitova karijere - "I'm Your Man" - kada se rodila Lana Del Rey, najmlađa na listi. Najmlađi na listi - Ben Howard rođen je u godini u kojoj su R.E.M. svirali "Orange Crush".

.

Neka vas ne uplaše neka nepoznata imena. Ova godina ne bi bila tako dobra bez otkrića poput Bena Howarda, Ane Brun, Anne Calvi, The Vaccines ili Foster the People. Ima i anonimusa - Jason Bajada još uvek nije zvezda ni u krugu sopstvene mesne zajednice. Ali, - biće :) Tu su i povratnici poput Toma Waitsa, Kate Bush, Edie Brickell i ludi naučnik Thomas Dolby, koji nije snimao gotovo dvadeset godina. Tri  obrade - "This is the Day" od The The, obradili je Manic Street Preachers, druga je "She's not there" - Neko Case i Nick Cave, te na kraju James Blake, "Limit To Your Love".
.
Poslednja pesma na listi je pominjani Cohen. 
.
Zato što bolji kraj ne postoji.

Redosled pesama je podređen uživanju, ne poziciji na listi. S obzirom na to šta se sve na njoj nalazi - od dub-stepa do mainstream pop muzike, sve ovo ide pod žanr: dobra muzika.
.
Možete je preslušati u celini (69 pesama!), može i u malim dozama; u jutarnjim, dnevnim ili noćnim satima, ko kako voli (sredina liste je malo sporija, to može i sumrak ;)

Ukoliko vam se neka od pesama i ne dopadne, uvek imate opciju next. To su prednosti tehnologije.
Ukoliko vam, pak, barem jedna od ovih pesama skrene pažnju tako da morate da proverite ko to peva, ova lista je ispunila svoju svrhu.
.
Kako god je preslušavali i gdegod bili - uživajte.

* * *

UPDATE: 

Servis Grooveshark koji je omogućavao preslušavanje muzike zatvoren je 01. maja 2015, što je učinilo da su neke od lista, poput ove, nepovratno izgubljene.

Sačuvane i rekonstruisane liste dostupne su na ovom linku >>

* * * 

Beograd, jutro posle

(U nedostatku bolje pesme, dok hodam centrom i biram uglove, glavom odzvanja Kazalište - "Nedjeljom ujutro", nisam je slušao odavno. Kako jutro odmiče, pesma prepušta mesto tišini, uživam; nisam ovakav Beograd video godinama. Sve fotografije nastale su 01. januara 2012. ujutro, od 07.15 do 08.30h) 
.

(Uzgred: Knez Mihajlo je insistirao da spomenik bude "evropski", bez kape i oružja. Spomenik je podignut pre tačno 130 godina. )
.

2011, spakovana.

Odsjaj zalazećeg sunca na obroncima Alpa u daljini ostaje iza nas >>.
.
Jedno popodne u Zagrebu >>, nakon toliko godina.
.
Glas Amire Medunjanin, niotkuda >>.
.
Skidanje majice i skok u bazen nakon četvorosatnog DJ-isanja, u toploj junskoj noći.
.
Ovaj tekst >>, posvećen prvim pokušajima i drugim uspesima. 
.
Vožnja pod punim mesecom >> kroz crna brda Meteora, bez tabli i putokaza i sa neupotrebljivom mapom na kolenima, dok mlade lisice pretrčavaju drum uplašene farovima.
.
Magarci i koze skriveni od julske žege u tunelima grčkih brda, nasred trake, bez pokreta čak i dok ih zaobilaziš, u poslednji čas.
.
Otkrivanje skrivene puste plaže na zapadnoj strani Lefkade.
.
Napuštene kuće na Itaki.
.

Potraga za hotelom po Atini >>, noću, bez GPS-a.
.
Andrejev dolazak u Beograd i spašavanje snimaka Krakowa >>.
.
Zalazak sunca nad poljima suncokreta, dok se vraćamo ka Beogradu.
.
Konačno primerak "Pjesme uz koje ne plešem" Dragana Todorovića u rukama, pravo iz Rijeke >>.
.
Nadrealni dijalog u kojem nas troje, ničim izazvani kreiramo hipotetički nacionalni plan za period od 300 godina ;)
.
Brajan Feri >> na bini Arene peva "My only Love".
.
Knjiga o Margiti >>.
.
Dva gola koja sam dao Žiletu u jednoj tekmi - drugi čak u suprotni ugao, ni ja nisam očekivao.
.
Brada, osedela.
.
Nils Fram >>, njegova lampa i klavir u "Rexu".
.
"Pina" >>.
.
Ponovno postavljanje stranica posvećenih Subi >> na Mrežu.
.
Gudači Sv. Đorđa sviraju Piazzolu na Kolarcu. 2x.
.
Ovo veče, prešlicavanje čitave godine. 
.
Pakujem sve te sitnice u kutiju "2011".
Za narednu godinu pripremam veću, ojačanih ivica.
Toliko toga želim da vidim u njoj spakovanog, za tačno 366 dana.
.
I zato već večeras počinjem da tražim načine - kako sve to sakupiti?
.
"Nema ničeg boljeg od traženja, ako želite nešto da nađete."
(Dž.R.R. Tolkin - "Hobit"/Torin Hrastoštit).
.
Srećno i vama ;)
.

O ljudima sa krilima: Ištvan Erkenj + Santiago Graso

Prvo - Ištvan.
Ime priče:
.
"Profesionalni ponos"
.
Mene su od tvrdog materijala načinili!
Umem da kontrolišem sebe.
Ništa se na meni nije dalo primetiti, mada je u pitanju bio dugogodišnji naporan rad, priznavanje mog talenta, čitava moja budućnost.
- Ja sam umetnik u podražavanju životinja - rekao sam.
- Šta znate? - pitao je direktor.
- Podržavam ptičji cvrkut.
- Na žalost - odmahnuo je - to je već odavno demode.
- Kako, molim? Gukanje grlica? Dživžikanje riskog vrapca? Pućpurikanje prepelica? Kreštanje galebova? Pev ševe?
- Passe - rekao je direktor s izrazom beskrajne dosade na licu.
To je zabolelo. Ali mislim da se to na meni nije primetilo.
- Do viđenja - rekao sam učtivo i - 
izleteo kroz otvoreni prozor.
.
Ova priča objavljena je u knjizi "Jednominutne novele", 1985. godine.*

A ovaj video klip jedan je od radova animatora Santianga "Bou" Grassoa. 
Traži svega dva minuta vaše pažnje. 
Zove se "The Bird and the Man"
.

.
* - koristim i ovu priliku da zahvalim Kizi na primerku knjige koju nisam imao :)
.

Pravi izbor želja

Autor: Aleksandra >>

 “If you know how your life is going to turn out,

You just have to know where you’re heading.”

(Paul Arden)

Ajnštajn nije progovorio do 4. godine života.

Rod Stjuart je radio i kao grobar.

Mark Tven je (fizički) rastao do 34. godine.

Bukovski je prvu novelu objavio u 49. godini.

Rođeni Poljak, Džozef Konrad - nije u potpunosti savladao engleski sve do kasnih dvadesetih godina života. U 29. je promenio ime. U trideset i sedmoj godini je objavio prvu novelu.

Volt Dizni je na početku karijere dobio otkaz u novinskoj redakciji u kojoj je počeo karijeru zbog „nedostatka mašte i ideja“.

Iako je skok u vis olimpijska kategorija još od 1896 - niko pre Dika Fosburija 1968. godine nije pokušao da preskoči letvicu odrazom koji je podrazumevao prelet najpre glavom i ramenima, a zatim leđima.

Prvi proizvod Akita Morite, osnivača Sonyja, bio je nekakvo „kuvalo za pirinač“, koji nije prodao ni u 100 komada.

„Pukovniku Sandersu“, osnivaču Kentucky Fried Chicken su 1009 puta odbili „specijalni recept“. Prvu franšizu je prodao posle 60. rođendana.

Edison je, po sopstvenom priznanju, realizovao ideju zvana „sijalica“ nakon više od 1000 pokušaja.

Manoel De Oliveira ima 103 godine i snima filmove svake godine. Prvog „Zlatnog Lava“ osvojio je u 73.

Konačno, Isus je do 30. bio stolar.

Nije, dakle, pravo pitanje šta želite od Nove godine, već kako otplivati do tamo.

"Dance, dance! Otherwise, we are lost" / "Pina" (Vim Venders, 2011.)

"Postoje situacije, naravno,
koje te u potpunosti
ostave bez teksta.
Samo možeš da upireš u stvari.
Reči ne mogu više osim da prizivaju stvari.

Tada ples opet 

stupa na scenu."

.

Vim Venders sigurno nije planirao da će „Pina“ biti ovakav film.

Tokom priprema za snimanje - Pina Bauš je umrla.

Venders je želeo da otkaže snimanje.
Članovi njenog ansambla su ga ubedili da ipak snime film i odigraju sve još jednom,
pre no što nastave da istražuju dalje bez nje, prateći njene putokaze i ideje.

.

Korišćenje 3D tehnologije u ovom filmu nije samo dodatna atrakcija.
Zahvaljujući njoj, mi koji smo sinoć bili ispred platna bili smo tamo, sa njima i sa njom.

.
Požurite!
Pina će biti na repertoaru do srede, 21.decembra.

Ovakvi filmovi čiste srce, hrane glavu, i čine da drugačije razmišljamo o sopstvenom telu i šta drugima pokreti tog tela znače.
A neke će, verovatno, pokrenuti i na ples.

*
.

p.s. Ovo je i prilika da se zahvalim profesorki engleskog na FDU, Ljiljani Bogoevoj, koja nam je otkrila Pinu Bauš.
Ostali profesori, valjda, nisu smatrali da je važna. 
Ljiljana je znala da će nama biti.
.

... i "muzički dinar" za pojas zadeni

(Predlog dodatnih predmeta za oporezivanje „muzičkim dinarom“)

.

Nekad poštovana Državo,

u skladu sa najnovijim uredbama - od kojih jedna >> tvrdi da je fotokopiranje knjiga kažnjivo jer je to, zapravo, „ulaganje u sebe a zarad dobijanja boljeg posla i bolje plate“ a  druga >> tvrdi da se ima platiti dodatni namet na gotovo sve što radi na struju a u sebi sadrži opciju reprodukcije zvuka ili umnožavanja autorskih sadržaja – evo, dakle, još nekoliko predloga koji predmeti bi mogli biti dodatno oporezovani, te ćemo na taj način dodatno popuniti budžet i mirno prebroditi najnovije talase krize, koji će se razbiti o hridi naše stamene ekonomije.

.

Ovom prilikom navodim nekoliko primera, poređanih azbučnim redom, a kao dokaz da sve može. Ukoliko postoji interesovanje za dalji istraživački rad u smeru otkrivanja dodatnih mogućnosti, rado ću se prihvatiti tog izazova a potpuno besplatno, jer znam da je napor koji činim usmeren ka opštem dobru.

.

Babice. Pripadnice ove struke, te vredne žene koje su najčešče i prve osobe sa kojima dolazimo u kontakt u ovoj inkarnaciji mogle bi biti oporezovane jer pomažu u procesu umnožavanja ljudi. Sad, kako se ta činjenica i uz najbolju volju ne može baš najbolje pravno odbraniti, čak ni uz pomoć reformisanog pravosuđa, možda je zgodno reći da one učestvuju u procesu rođenja jedinki koje su, od rođenja – često izvor zvuka; Štaviše i još gore – te jedinke, a čim progovore postanu sklone reprodukciji, tj. pevanju tuđih melodija i tekstova, čiji autori nisu. Smatram da je objašnjenje više nego pravno odbranjivo, ako je fotokopiranje "ulaganje u sebe" zarad dobijanja boljeg posla, može i ovo.

.

Češalj. Za ovaj predmet postoje barem dva osnova po kojima bi se isti mogao dodatno oporezovati. Prvi razlog je indirektnije prirode, ali bi mogao poslužiti: Češalj je, suštinski, alat kojim osoba koja se priprema za reprodukciju zvuka unosi red i sklad u svoje vlasi, a poznate pod imenom kosa, što ga, normalno, čini privlačnijim izvorom reprodukovanog zvuka – što, pak, rezultira – većom publikom na koncertima ali i većim prodatim tiražima. Kauzalni odnos uređenih vlasi kose i popularnosti dokaziv je mnogim primerima iz pop-kulture, siguran sam da agencija koja se bavi zaštitom prava izvođača može u svojim redovima pronaći barem deset osoba koje svoju popularnost podjednako duguju kako svojoj kosi, tako i reproduktivnim sposobnostima.

.

Konac za zube – zbog zato.

Ovaj predmet spisak stavljam da bi izazvao raspravu u Skupštini, jer će se opozicija baviti njime, umesto suštinom stvari. Tako neke uredbe lakše dolaze do objave u „Službenom glasniku“ (Koristim ovu priliku da predložim oporezivanje i samog „Službenog Glasnika“ – zato što u svom nazivu sadrži reč „glas“, koja grešno inspiriše na korišćenje glasa, odnosno – reprodukciju zvuka.)

.

Krevet. Zgodan za oporezivanje - poseduje ga verovatno svako domaćinstvo, osim onih od kojih je Država davno digla ruke, te ni krevet nemaju. S obzirom na to da se krevet koristi za trenutke odmora, sanjanje i sakupljanje snage – naučno je lako dokazivo da te radnje – odmaranje i spavanje – indirektno takođe predstavljaju ulaganje u sebe, a kroz proces koji do sada nije bio obuhvaćen dodatnim porezom. Kada na ovu činjenicu dodamo još jednu, i to ključnu – stvar pravno postaje potpuno čista: krevet je, takođe, prostor na kojem susret dva predstavnika suprotnih polova nakon nekoliko meseci (7-9) rezultira i umnožavanjem, tj. reprodukcijom onih koji kasnije reprodukuju tuđe pesme a procesom poznatim kao pevanje (ali i zviždukanjem, pevušenjem, i drugim radnjama), te je i ovaj predmet zgodno dodatno oporezovati. 

.

Tuš. Pored činjenice da služi spiranju nečistoća sa tela i gorespomenutih vlasi kose – tuš svojim oblikom neodoljivo privlači izvesni procenat populacije na grešnu reprodukciju zvuka a tokom radnje spiranja nečistoća poznatoj kao – tuširanje. U slučaju tuša postoje dva moguća pravna rešanja. Jedna je – a iz navedenih razloga – stavljanje tuša izvan zakona (jer navodi ljude na radnju reprodukcije zvuka a bez plaćanja). Druga – za državu možda upotrebljivija jer ne inicira raspravu o ljudskim slobodama te tako ne ugrožava naše integritete, teritorijalne suverenitete i tete – je dodatno oporezivanje tuševa kao takvih.

.

Iskreno se nadam da će ovi predlozi biti uzeti u razmatranje kao dodatne mogućnosti širenja polja delovanja uredbe kojom se dodatno oporezuju rezači diskova, skeneri, štampači, CD i DVD mediji i sve ostalo – i sve ostalo što može, a ne mora biti upotrebljavano za reprodukciju autorskih dela kako domaćih autora, koji umeju od Vaše organizacije zaraditi i po 17 dinara godišnje na ime tantijema, tako i stranih, koji su sigurno priuštili sebi po 2 vile od silnih novaca koji su im preusmereni od naših Organizacija a na ime reprodukcije njihovih autorskih dela na teritoriji naše Države, bez Kosova. I Metohije.

.

Iskreno Vaš,

.

. . . 

Nije smešno.
.

Najpre, moje laičko tumačenje ove uredbe je jednostavno: naplaćivanjem „muzičkog dinara“ – Država istovremeno legalizuje pirateriju u najavi. Jer, naplatom poreza na nešto što se u najavi koristi za skladištenje i/ili umnožavanje sadržaja koji podležu autorskim pravima a koje nabavljamo neleganim putem – deluje kao institucionalizacija piraterije.

.

Sad - u nedavnoj prepisci sa drugarom koji se razume i prati pravnu regulativu ove vrste – shvatio sam da ova uredba nije ništa nenormalno, kada se poredi drugim državama. Jedna od njenih konsekvenci jeste - na neki način - i pravno regulisanje privatne piraterije, odnosno posedovanje i lično korišćenje sadržaja koji podležu zakonima o autorskim pravima.
.
Dodatno, ova Uredba bi trebalo da donese neku korist autorima i interpretatorima, odnosno da monetizuje njihov umetnički i/ili intelektualni rad.

.

Burna reakcija (ili ovo moje gorenavedeno sprdačenje u vezi sa temom) - ne dolazi samo zbog Predloga Uredbe/zakona/kakogod se to zvalo, već ima jači koren. Prvi je, naravno, način na koji nam je objašnjeno o čemu se radi, na šta se odnosi, te -  svakako i zbog onih koji ovaj Zakon predlažu.

.

Po procenama koje se mogu pronaći u medijima, Organizacije koje su zahtevale donošenje ove Uredbe zaradiće samo od nje oko 4.4 miliona evra na godišnjem nivou. Opet - prema podacima Agencije za privredne registre, poslovni prihod „Sokoja“ je prošle godine iznosio oko 185 miliona dinara, od čega je samo na zarade 64 (šezdeset i četvoro) zaposlenih u toj organizaciji - otišlo nešto više od 114 miliona dinara.

.

Prosek plata je, dakle, oko 90.000 dinara. Nemam ništa protiv, moj san je da svi u Srbiji imaju plate po deset hiljada evra mesečno, minimum.

Ali - pomenuta grupa S.A.R.S je za „'Lebac“ dobila 16-17 dinara na ime tantijema u godini u kojoj je ta pesma bila veliki hit, takođe na godišnjem nivou.

.

Poređenje tih iznosa asocira me na vlasnika obdaništa koji najpre roditeljima masno naplaćuje boravak dece u celodnevnom boravku, decu hrani buđavim 'lebom, a kad ponestane užine žicka od dece za kupovinu kifli - koje sam pojede.

.

Problem, dakle, nije samo u loše formulisanom odgovoru – koji ostavlja prostor da nagađamo da su na spisku i frižideri i tuš-kabine sa ugrađenim audio izvorom i svašta nešto – već i u tome ko je Uredbu predložio i kako se do sada ponašao.

.

Hoću da kažem: živimo u sistemu krcatom već prokaženim tipovima čije čak i dobre ideje naiđu na đon - jer su ih takvi prokazani izložili javnosti. (Tačnije, živimo u sistemu u kojem su svi i sve je prokazano, nema više za šta čovek da se uhvati, do za sopstvenu glavu. Ili spolovilo. Ili oružje.)
Ukoliko je Nekadpoštovanoj Državi važno da verujemo da su im namere časne, ima načina kako se to radi. 
No, izgleda da im nije stalo.

.
Zato je zapravo najveći problem - da li će ova Uredba/ovaj Zakon zaista „proći“, te - ko će je sprovoditi.

Ukoliko prođe ovako, a mi zaćutimo, ostanemo bez glasa i prestanemo da pevamo – onda ništa.

.

Nemi horor,

kao nekad.
.

.
p.s, korisni linkovi:
.

O fotokopiranju i "ulaganju u sebe" >>

O "muzičkom dinaru" >>
O 17 dinara >>
Evo i online peticije za ukidanje i zabranu delovanja SOKOJ-a >>
.
p.p.s. inspiraciju za neke od predmeta koji bi mogli biti oporezoveni dobio sam od kolege i prijatelja, čije ću identitete štititi, sve dok sami ne zatraže da im imena bude objavljeno - ili dok me Komisija za isterivanje zlomisli na to ne prinudi mučenjem - višekratnim emitovanjem bilo koje od pesama sa liste najpopularnijih, a po listingu organizacije SOKOJ.

Ukoliko posegnu za pesmom pod rednim brojem 6, odajem sve odmah, na prvu reprodukciju.
.

Izvor >>

..

Nils Fram u Beogradu!

Za koncert sam saznao od Bojane, koja je postavila event na Facebook >>.

.
Ukoliko ukucate u Google reči poput ovog naslova – dobićete spisak od cca. „svih dva“ medija koji su objavili informaciju o dolasku jednog od najzanimljivijih neo-klasičara u Beograd.

.

Nils se već pojavljivao na ovom blogu, u okviru rubrike „Blago je svuda“.

Kompozicija „Unter“ ujedno predstavlja i jedan od najprijatnijih komada viđenih ove godine.

.

.

Zanimljivosti:

Nils Frahm je učenik Nahuma Brodskog, koji je, po nekim izvorima – poslednji učenik Čajkovskog.

.

Dodatno – njegov specifični zvuk modifikovanog klavira nastao je iz nužde: kako klavir često svira tokom noći, morao je da se utiša da ne bi ometao svoj komšiluk.

.

Na Facebook-u je dolazak na koncert do sada potvrdilo dvadesetak ljudi.

Premalo i u potpunom neskladu sa lepotom onoga što Frahm uspeva da uradi koristeći modifikovani klavir i – tišinu.

Rex, 13. decembra uveče u 20 časova. Cena karte je 200 dinara.

.

Album „Felt" iz 2011. godine dostupan Vam je za preslušavanje.

(update) p.s. Impresije sa koncerta

Drugačija atmosfera, izmenjena njegovom lampom ("volim da je nosim sa sobom, tako imam iluziju da sviram kod kuće, ne pred publikom) i gotovo 200 ljudi u publici (od kojih je nekih tridesetak moralo da stoji na bokovima sale), njegova leva noga kao pomahnitali sekvencer koji je održavao ritam čak i u trenucima u kojima smo pomišljali da smo prepušteni improvizaciji, sedamdesetak minuta muzicaranja koji su pročistili glavu i ispunili uši muzikom kakva se retko čuje uživo, u Beogradu. Kratki, a gromoglasni aplauz dao je za pravo delu publike da pomisli da je vreme za pauzu, te su počeli da izlaze, što je od muziciranja preznojenom Nilsu dalo za pravo da pomisli da nam je dovoljno. Nijedna od strana nije bila u pravu, ali je taj mali incident izglađen u holu. Bez obzira na to - ovo je nastup koji ću pamtiti. Evo i snimka dela koncerta:
.