Tišina u ponoć 1. januara.
Autokomanda.
Najdraži Noćurak.
"Jurjevo", uživo.
Ispod Ajfela.
Fukoovo
klatno.
Majica
sa zvezdom.
Muzička kutija.
"Kao
slučajno".
Revizija rukopisa.
Selidba.
Kortizol.
Buket.
Terasa u Vlajkovićevoj.
Eu quero entender.
Ridimutak.
Psihoterapija.
"Urnišu me šume", za mene.
Miris
napuštene sobe, 22. septembar popodne.
PSA.
Bol.
"Cveta
trešnja u planini".
Maći
:(
Kamenje.
Hronično.
Novogodišnji broj zaslužuje osvrt na najbolje albume, pesme i dobre
stvari po kojima ćemo pamtiti godinu koja je iza nas. Ali, dobrih stvari nema
previše.
Još je manje onih dobrih koje imaju mnogo veze sa muzikom.
Ako poneka i ima – poput izvedbe pesme „Cveta trešnja u planini“ u Novom Sadu
1. novembra – nju nećemo pamtiti kao dobro,
već kao kratkotrajnu katarzu ili četiri minuta suza i muke, koliko god ta
pesma bila veličanstvena.
Zato, umesto osvrta na užas iza nas, imam tri želje za 2026. godinu.
Najpre - da sve dole navedene vidimo barem jednom uživo na koncertima širom
naše lepe, oslobođene zemlje. Zatim da u narednoj godini slušamo ove albume i
pesme u slobodi, a između pauza gledanja javnih suđenja svima koji su nam
uskraćivali i slobodu i sreću. Konačno – da se optuženima u tom procesu u ćelijama
24/7 pušta isključivo free jazz.
Takve muzike se najviše plaše. Rado ću pripremiti plejlistu.
KOIKOI: „O sreći u snovima“ (KOIKOI Kolektiv Records, 2025)
Dugo iščekivan drugi album beogradskog benda KOIKOI sumirao je čitavu godinu
jednim stihom: „I
ako stisnem zube, protrčaću kroz mrak“. Taj stih je
tek jedno od čuda kakve album „O sreći u snovima“ krije.
Za četiri godine – koliko je proteklo od objavljivanja prvenca „Pozivi u
stranu“ – KOIKOI su odsvirali veliki broj koncerata po regionu i Evropi,
promenili se, sazreli i postali jedan od onih bendova koji najbolje zvuče u dve
situacije: kada ste na podu sobe sa slušalicama u ušima, ili u gužvi koja uživa
u gubljenju tla pod nogama na njihovim koncertima.
„O sreći u snovima“ je soundtrack za
četrdesetominutnu introspekciju koja će vam pomoći da nastavite da trčite kroz
mrak, do sreće.
Link za preslušavanje >>
JeboTon
Ansambl: „Kanalizacija
Emocija“ (JeboTon, 2025)
Oni koji pažljivije
osluškuju regionalnu scenu ove pesme uveliko znaju – u izvođenju bendova Porto
Morto, IDEM, Lobotomije i drugih sa novije hrvatske indie-scene.
Ali, ne u ovakvim verzijama!
Ukupno 22 (!!!) člana navedenih (i drugih) bendova okupili su se ponovo pod
imenom JeboTon Ansambl i snimili 13 (samo)obrada koje pršte od zavitlancije,
optimizma i odlične svirke.
Ono što se dogodilo već kultnoj pesmi “Kuća” benda Porto Morto u izvedbi ovog
ansambla je možda i najbolji primer onoga što je „Kanalizacija Emocija”. Klaustrofobija originala
postaje karneval slobode, a zabavni originali postaju još luđi (“ŠtetaŠtetaŠteta”, “Nikad ne ne
idem van”), što ovaj album pretvara u karneval kojem jedva čekate da
se pridružite.
Link za preslušavanje >>
Sessa: „Pequena
Vertigem de Amor“ (Mexican Summer, 2025)
Novi Sesin album nastavlja tamo gde se predivni
prethodnik „Estrela Acesa“ zaustavio (vidi „Lice
ulice“ broj 85). Slikovito rečeno: ako je prethodnim albumom ušao u vodu okeana
do članaka – sada je hrabro zaplivao dublje.
Dodatni slojevi udaraljki, sanjivih pratećih glasova, introspektivni tekstovi i
džezirani pasaži čine da zahvaljujući „Maloj ljubavnoj vrtoglavici“ u trenu
zaboravite na ovdašnju zimu i sklonite se na neko toplije mesto, barem na trideset
minuta, a onda može na ripit dok vam ne izmasira dušu i ponovo je ispuni ljubavlju,
ili dok boca koju ste otvorili zajedno ne bude ispijena do kraja.
Ključna mesta: „Nome de Deus“,
„Planta Santa“ i „Pequena Vertigem“.
Link za preslušavanje >>
Više o novogodišnjem dvobroju magazina Liceulice >>
