"Zvučni zid 2: vinilne priče" (knjiga)

Kada sam svojevremeno pisao o zbirci priča "Zvučni zid" >> nisam očekivao da ću četiri godine kasnije, stojeći u knjižari u drugoj državi i na sedam stotina kilometara od kuće, na koricama nastavka knjige pronaći citat sa ovog bloga i moje ime kao preporuku za čitanje njenog nastavka :)

"Zvučni zid II: vinilne priče" je, dakle, nova zbirka priča koja okuplja autore različitih generacija, porekla (i zanimanja) ujedinjenih istom strašću: muzikom i promišljanjem njenog uticaja na naše živote i svet oko nas. Za razliku od prethodne, u kojoj su svi pisci poticali iz regiona - ova zbirka među dvadeset i osam imena (i priča) krije i neke specijalne goste: Hjua Kornvela (The Stranglers) koji je želeo da bude deo ovog izdanja, Kirka Frensisa (dobitnik Oskara za zvuk) i Leslija Vudheda koji je još šezdesetih snimao dokumentarce o Bitlisima i Stounsima.

Uz knjigu stiže i CD sa tri snimka među kojima je desetominutna "Ena" na kojoj gostuje i Rundek, dostupna i na ovom linku >>

Arsen Oremović, urednik ovog izdanja je na promociji izjavio:

"Nastavak knjige se podrazumijevao sam po sebi iz dva razloga: jedan je taj što se pola tiraže prve knjige prodalo u prva tri mjeseca, a drugi, za mene važniji je taj da se Zvučni zid provlačio kroz većinu razgovora što s ljudima iz svijeta glazbe i izdavaštva , ali i s nekim strancima koji su dolazili ovdje svirati poput Micka Jonesa koji je uzeo knjigu i uvrstio u svoj clash muzej. Hugh Cornwell je pohvalio cijelu ideju i poželio biti njezinim dijelom ukoliko dođe do drugog nastavka što se i dogodilo. Tako je na neki način knjiga postala i internacionalna jer su joj se pridružili veliki britanski dokumentaristi Leslie Woodhead koji je 60-ih godina snimio Beatlese i Stonese. Potom oskarovac Kirk Francis, ali i neki od velikih ikona iz regije Srđana Gojkovića Gileta (Električni orgazam) i bosanskog režisera Pjera Žalice. Ništa manje nije važno što su poziv za pisanje  prihvatili goran Tribuson, Renato Baretić i  drugi naši autori..."

"Zvučne priče II" kriju u sebi nekoliko izuzetnih kratkih komada:

"A Day in The Life" Alena Bovića - koja otkriva šta bi bilo sa Lenonom da ga otac nije ostavio da živi u Liverpulu; Oremovićeva "Dan kada je Rock stao", "8/12/1980" Anta Perkovića koja raspaljuje maštu idejom da su se nekoliko sati pre Lenonovog ubistva The Bealtes ponovo okupili; odlična "Koma" Edija Jurkovića; "Špica sa slabim marketingom" Krešimira Mišaka; "Božićna priča Srđana Gojkovića" Gorana Gerovca; "Beatlesi i ja" Vudheda; sjajna Tribusonova "Blonde on Blonde", Kornelova "Rana opijenost" koja dokazuje da je uticaj muzike na odrastanje identično (poguban) bez obzira na to gde se odvija; te filmična "Buco Šlafrok" Pjera Žalice i - veliko finale - "Tetrapunk" Nenada Marjanovića (Dr. Fric) delići su kolaža u kojem ima materijala kao na duplom albumu, a koji se može čitati i preslušavati i po redu i na preskok, dok se ne iskristališu lični favoriti.

Na kojoj god stranici da je otvorite - čućete odjek pesama koje su menjale živote ili će vas prodrmati vibracija pesama koje to i dalje čine.

p.s. Ukoliko pronađete neki primerak u Beogradu - javite! Hvala!

.

Sting: "The Last Ship" [preslušavanje]

Nakon deset godina pauze u kreiranju sopstvenog materijala, udobno zavaljen u poziciju muzičara kojem je dozvoljeno da radi samo ono što želi, Sting se vratio albumom "The Last Ship", veslajući ka detinjstvu i brodogradilištu kraj kojeg je odrastao u Volsendu, kraj Njukasla, usporavajući, s vremena na vreme, na teritorijama koje je oplovio i na albumu "The Soul Cages".

Pre preslušavanja bi valjalo znati da je "The Last Ship" pisan kao mjuzikl koji će biti postavljen na Brodveju naredne jeseni.

Ova informacija neće ometati preslušavanje albuma - već će pomoći u praćenju priča o odrastanju, gadnom životu brodograditelja, porinuću brodova, ljubavi, opraštanju i starosti - a sve ispričane kroz muzičko putovanje u kojem ima manje pop muzike a više odjeka folk muzike severne Engleske. 

Da se na njemu samo nalaze "Practial Arrangement", najbolja gorka balada koju je napisao u proteklih dvadeset-i-nešto godina i njena pesma bliznakinja - "It's not the same moon" bilo bi dovoljno. 

Album je dostupan za preslušavanje i na Deezeru >>

 .

Rovinj, #2

Prvi put posle mnogo godina na biciklu, najpre pomalo nesigurno teram premali bajs izvijenog volana uz obalu dok šljunak prska pod točkovima a vetar šumi u ušima, a zatim već siguran u pedale i ravnotežu jurim da bih bio u moru što duže, voda je hladna u prvih nekoliko minuta a nakon toga postane sasvim prijatno, sunce i blagi vetar će me brzo osušiti, ležim i upijam iz stena poslednje tragove topline koje prošlonedeljne bure nisu odnele, so se skuplja u kosi i lako je zadremati na tom suncu kasnog septembra nakon noći u kojoj se pilo samo belo vino.

Prošlogodišnje oduševljenje prvim susretom >> sa Rovinjom nakon dvadeset i nešto godina sada razmenjujem za opušteno uživanje i lovim sebe u ideji da je kupovina nešto vina, medice i premaza sa tartufima zapravo prioritet dok hodam ulicama u rano jutro, tezge na pijaci se tek otvaraju, vratiću se kasnije, nastavljam da se šunjam uličicama i tražim prave uglove za snimanje tek razbuđenog grada a to nije lak zadatak nakon prošlogodišnje serije fotografija, grad nije prevelik - ali bi se u njemu sigurno mogao pronaći u budućnosti neki kvadrat i za nas i sigurno ima toliko toga za lagano otkrivanje, sve što je potrebno je da usporim.

Miris novinarnice na podnevnom suncu me podseti na to da bi bilo sasvim prikladno ponovo kupiti York, nakon toliko godina, baš tu. 

"Sa cigaretom nisi sam."

U knjižari prekoputa pronalazim knjigu koju sam iščekivao dugo a na kojoj, neočekivano, pronalazim mali citat sa ovog bloga i sopstveno ime, kao preporuku za autore i te kratke priče o muzici, čiji sam prvi deo davno hvalio, kupujem jedini primerak.

Dobra muzika i dobra priča uvek pronađu put do onoga kome su namenjene.

Više o tome u narednoj priči.

Tog popodneva dobijam priliku da mojih "39 pesama" konačno predam i Amiri i Zvezdani bez kojih jedne od priča nikada ne bi ni bilo, ali i Mariji i Hajdi koje te večeri upoznajem. Mirzi ostajem dužan primerak, nisam poneo dovoljno iz Beograda. 
Uskoro priča teče kao da se svi dugo, dugo poznajemo.

Mesec je pun, 

noć miriše na jesen,

galeb nadleće ulicu.

Sad ću da zaćutim, 

da gledamo fotke.

Više fotografija dostupno je i u FB galeriji >>

.