Mogli bismo početi ovu priču citatom iz nekog važnog istraživanja koje otkriva kako muzika utiče na mentalno zdravlje. Ali, ne moramo. Znate i sami da statistika i brojevi ne mogu kvantifikovati „šta nam radi“ muzika“, da nas tokom svakog slušanja „Birdhouse in Your Soul“ They Might Be Giants, „Enjoy Yourself“ u bilo kojoj verziji ili „Planin“ Mapo Keys zapljusne seratonin, da postoje pesme u koje možemo uskočiti kao u onaj dečiji bazen pun gumenih loptica.
Pred vama su neki od albuma koji vam ovog proleća mogu menjati raspoloženje,
igrati sa vama, učiti plesnim koracima ili važnim lekcijama; grliti, tešiti,
okretati stranice kalendara – ili otkrivati skrivena značenja. Zato ih valja uvek
imati u džepu i uz sebe, ako osetite nagli pad dopamina.
Jer muzika je zdravija od čokolade.
Škofja Loka: „Ljubim ti dušu“ (Geeneger
Records i Pop Depresija, 2024)
Iza najlepšeg naslova u novijoj istoriji muzike sa ovih
prostora čeka vas zabavna, topla, plesna, prkosna, opominjuća, šašava,
ozbiljna, raspričana muzika koju je oblikovao šarenoliki skup ljudi
okupljenih oko „Tricky Art Studija“ u Beogradu. Ako se zagledate u
spisak članova benda i ljude sa kojima su radili na albumu – otkrićete da neke
već veoma dobro znate.
Iako ćete pesme poput „Okinawa san“, „Nikad niko“ i „Osmeli se“ možda
ponavljati i više puta – ovo je album koji je sjajno slušati u celosti, od
prvog do poslednjeg tona.
Ako pustite muziku da ljubi dušu što je moguće duže, bolji će biti i rezultati.
MGMT:
„Loss of life“ (Mom + Pop, 2024)
Deluje pomalo neverovatno, ali jedna od ključnih pesama
početka XXI veka uskoro će postati punoletna. Da, mislim na „Time To Pretend“.
MGMT su u međuvremenu objavili tri manje primećena albuma, doživeli neočekivanu
popularnost na TikToku („Little Dark Age“) i napunili po četrdeset godina.
Zato je i prirodno da Endrju i Ben više ne pevaju „We’re fated to pretend” već “... a time to stop pretending”. Uz predivnu
“Nothing to Declare” i sasvim dobru “Mother Nature” – MGMT su na ovom albumu
objavili možda i najbolju pesmu karijere (“Nothing Changes”) i samo je pitanje
trenutka kada ćemo to svi prihvatiti.
Katarina
II: „Katarina II“ (ZKP RTVLJ, 1984)
Na digitalnim platformama odnedavno možemo ponovo da
slušamo debitantski album jednog od najvažnijih bendova SFRJ, a koji se prvi
put pojavio u prodavnicama ovih dana pre tačno četrdeset godina.
Svojevremeno objavljen u svega 3000 primeraka automatski ga je učinilo kultnim.
Ipak, „Katarina II“ i danas zvuči moćno i turbulentno ne samo zahvaljujući
dobro urađenom remasteru. Pored saradnje sa izuzetnim producentom (Đorđe
Petrović), bend je tokom dve godine čekanja na snimanje i mnogih personalnih
promena imao vremena da pesme poput „Ja znam“, „Treba da se čisti“, „Jesen“ i
„Radostan dan“ prošeta kroz mnoge žanrove dok nisu dobile finalni oblik, u
kojem ih znamo i danas.
Nijedan superlativ za ovaj album nije preteran, nijedno ponovno čitanje
tekstova ovih pesama neće dva puta dati isti rezultat.
Više o aprilskom broju magazina Lice ulice >>