Friday, 3 July 2015

Doviđenja i hvala na svim... pričama (za B92)

Vozim kroz grad, uključujem radio a sa zvučnika Fil Kolins u-još-jednom-danu-u-raju.
Pogledam ekran radija, piše B92.
Fil Kolins?
Fil Kolins, jebote.
A nakon njega nema odjave da je to bilo zezanje.
Kroz glavu mi prođe rečenica iz nekog prastarog broja magazina "Ritam", u kojem su tekstove objavljivali i mnogi nekada davno zaposleni na B92: "Ukoliko ikada bude organizovan Nirnberški proces za loš ukus, Fil Kolins će biti prvooptuženi."

Šta je sledeće, Eros? 
Oh, wait, evo ga...

Ok, prekjuče mi se desio Pol Jang na istoj frekvenciji, drugari su dojavili da je "stigla nova plejlista", znao sam da će biti strašno, ali Fil Kolins već živi na 30 drugih frekvencija FM skale i ne znam šta tačno radi na 92.5, to već imam svuda (izuzev na Studiju B, ali će, verujem i tamo uskoro stići) i sada zaista više ne mogu da razlikujem radio stanice izuzev po brojevima koji pišu na ekranu. 

Iz zvučnika nakon toga poteče još jedna od tih pesama koje sam sigurno čuo hiljadu puta, iako nisam nikada ni poželeo da znam da postoje.

Osetim se kao da sam ušao u sobu drugara koji mi je donedavno otkrivao Čarlija Parkera, a sada sluša poslednji album Simply Red, loži se na duvačke linije odsvirane na pro-toolsu i ubeđuje me da je to, zapravo, pravi zvuk, to je prava stvar!
Ok, nije to počelo juče, ali što je mnogo puno je.

Isključim.

I to bude - to, kraj.

* * * 

O važnosti devedesetdvojke za generaciju koja je imala 15+ u vreme kada je ova radio stanica počela sa emitovanjem u maju 1989. sam već pisao najbolje što znam >>

Zato se danas, za kraj 26-godišnjeg života uz radio aparate kojima je 92.5 bila prva na skali, opraštam od iste plejlistom koja je nastala za 2 sata, koliko i traje. 

Naravno da je nemoguće u 120 minuta staviti sve pesme koje sam prvi put ili najviše puta čuo na toj frekvenciji, napraviti hronologiju, obrte i kalambure koji su taj program nekada činili toliko važnim (to će vam malo bolje dočarati emisije emitovane povodom 25 godina radija koje više nisu dostupne na stranici B92, ali jesu ovde >>)
Ova lista je moje hvala! na svemu što sam sa te frekvencije dobio kao slušalac, nekadašnji mali donator, drugar ili poznanik nekog finog sveta koji je tamo boravio (i/ili još uvek boravi; izvinite ali vas ću nastaviti da slušam na mixcloudu); ponosan na nekoliko pojavljivanja u programu. 

U međuvremenu sam se dovijao da na razne načine sačuvam barem fragmente tog blaga i nekoliko sačuvanih džinglova završilo je i na ovoj listi - u znak poštovanja (a tu je i neverovatna, svojevremeno stalno emitovana verzija pesme "La Isla Bonita" Treacherous Jaywalkers, kakav je to lom bio!)

Radio B92 nije, naravno, zvučao kao na ovoj listi.
On je bio bolji od ovoga, jer nije samo razvijao sluh, već je i pričao. 
Svašta nešto.
Pametno. 
Zato je i bio toliko važan.

Dakle, doviđenja - i hvala na svim pričama... glasovima... pesmama... godinama.

I možda bi bilo bolje da samo glasno izgovorite to što već neko vreme piše u logotipu: 
692. 

Nije teško: 
šest-
devet-
dva - 
i borba za nove slušaoce opštepoznatim & starim pesmama može da počne.

(A ukoliko se naknadno pokaže da je ova "promena muzičkog koncepta" bila pogrešna i stvari se vrate na svoje mesto, ova playlista će pokazati da nije problem samo u pesmama i džinglovima - već i onome što bi trebalo da se nalazi između njih: ljudi, glasovi, autori, priče, ideje.)

Ja odoh da iščekujem Mjehurove nove avanture >> i lovim po Mreži još takvih stvari.
Ima ih.


* * * 

Ovo su pesme po kojima sam nekada mogao B92 da prepoznam i bez gledanja u radio aparat.

"This is how it feels", dakle.




Tekst je prenet i na Helly Cherry Web Magazinu >>





12 comments:

  1. Ti tek sad primetio da su stvari otisle u k...? :)

    ReplyDelete
  2. Lepo kažem gore "Nije to počelo juče" :) - ali sada je stvarno nepodnošljivo...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nije diskutabilno da to nije pocelo juce, ali jeste diskutabilna ta idealisticka predstava da su iznenada dosli divlji i oterali pitome sa B92. Iz redova vedeta B92 dosao je mozda i najveci broj odgovornih za marketinsko-kopirajtersku iluziju stvarnosti u kojoj zivimo vec bar deceniju. Kao i za djubrenje radija B92. Nemam cak problem ni da to zaboravim kao da se nije desilo, svako gresi, ali bojim se da isti ljudi koji su onom stvarju napusavali svakog ko je pokusavao da im skrene paznju na pogresan pravac i zasipali frazetinama 'moramijadaprehranimdecu' (ma sta mi rece, care? a ostali ne moraju?) nemaju previse prava na to da ikome danas ista prigovore. Mislim imaju, sloboda na netu je podjednako bezgranicna, koliko i neupotrebljiva. Ali zvuci lejm.

      Ipak, zao mi je. Mislio sam da nece biti, ali jeste.

      Delete
    2. Nije to iznenada i nisu divlji, nasuprot - došli su pitomi i ućutkali divlje i razbarušene.
      Kako sam ovaj radio zaista slušao od prve najave, jasno mi je da je tu bilo nekolko faza: do negde 1995, kada se prvi talas razbarušenosti malo smirio a informativa dobila na važnosti, do 1999. kada su preoteti, ona čudna faza kada su se emitovali iz Svetozara Markovića, od 2000. do 2003-4, i nakon toga jedan dugi silazak u mainstream, koji je do pre nekoliko dana i dalje, ipak, nije bio uvredljiv.

      Sloboda na mreži, da.

      Delete
  3. Eh, eh... sta su bili a sta su poslednjih desetak godina...
    Pre nekoliko godina - dok sam jos pisala blog - ostavila sam jedan tekst o B92, bio je to moj oprostaj sa njima. Sa njima sa kojima sam bukvalno odrasla, Bilbija mi postavio muzicki standard, i dalje cuvam kasete sa snimcima Velike r'n'r prevare, alternativne i rep liste i makroa... I dalje se prisecam Tisminog glasa iz sportske emisije nedeljom. Upisala produkciju sa temom b92 kao imaginarna tacka okupljanja ljudi.
    Nekoliko godina kasnije...
    2004. iskljucujem radio da ga nikada vise ne ukljucim na njihovoj frekvenciji nakon repeticije Madoninih pesama, Glavonja i ona iz jutarnjeg programa svake subote dovode goste od kojim mi se stomak prevrce (a verujem i da bi staroj ekipi).
    2011. (cini mi se) natrcim slucajno na njih i u jutarnjem programu Dejan Cukic drzi muzicke lekcije.

    Kljuc, brava, katanac. Oni za mene ne postoje.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Za likove koji su prodefilovali 92-ojkom u protekloj deceniji Dejan Cukic je otprilike Misko Bilbija i Zikica Simic zajedno. A ni poznavanje muzike mu nije ni izbliza bezveze kao ona muzika koju svira i peva. Vredi se osvrnuti posebno na ocajan voditeljski kadar - od novih likova koji rade dnevno-vecernji program od 2000. na ovamo radio je uspeo da proizvede samo jednu cool osobu koja oseca taj radio i to je Jelena Jankovic. Ostali zvuce kao da su sisli sa radija S (neki su otud i dovedeni) i ni decenija na B92 nije pomogla da se osete imalo delom tog radija. Silom prilika znam da takav izbor nije bio slucajan.

      Delete
    2. Slazem se za Jelenu Jankovic, dobra voditeljka, voleo sam Pop masinu

      Delete
  4. A preslusavajuci sada tvoju listu, toliko se raznezih da je jasno da sam morala da razbijem blogovsku tisinu od par godina sa komentarom.
    Svaka cast!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nadam se da čuvaš sve te snimke na suvom i tamnom mestu! :)

      Drago mi je da si prekinula tišinu, makar povod bio oproštaj od jedne nekada sjajne stanice.

      Hvala tebi :)

      Delete
  5. Kako je ovo dobro. I dan danas je sveze. Zalosno je u sta se B92 pretvorio

    ReplyDelete
  6. Samo jos da pohvalim plejlistu na nevidjeno. Imam poverenja. Preslusacu je nocas, jer B92 je oduvek najbolje zvucao nocu. U stvari... da nije stradala nocna plejlista koju je smekerski sastavljao brat Kepa, bilo bi mi svejedno i da tokom dana siba Vlado Georgijev sa ekipom.

    ReplyDelete
  7. Rasplače me plejlista :/ Nedostaje mi onaj život.

    ReplyDelete