prešlicavanje

Friday, 26 January 2024

Noćurak :: Vreme-lom, ili Know Who You Are At Every Age

Ovaj Noćurak je nastao od
vrištanja na koncertu na kojem sam bio među mlađima,
uživanja u remasterizovanom zvuku nekoliko reizdanja,
gledanja dokumentaraca o najdražim bendovima,
pisanja poslednjih stranica prve ruke knjige,
obeležavanja 40. rođendana nekih meni važnih pesama,
i istraživanja: šta sada rade glasovi koje slušam čitavog života?

Premotavamo trake od 1984. do 2024. i natrag, preslušavamo šta su neki ljudi snimali, svirali ili pričali nekad i sad, a ima i pesama kojih ne mogu da se naslušam.

Saputnici u Vreme-lomu:
Everything But The Girl, Pet Shop Boys, OMD, Max & Intro, (x)Propaganda, Duran Duran, Lol Tolhurst, Budgie, Jacknife Lee (feat. The Edge), Simple Minds, U Skripcu, Fit, Katarina II, XTC, Madness, The Heads (feat. Michael Hutchinson & Johnette Napolitano), Trevor Horn feat. Iggy Pop, Depeche Mode, Peter Gabriel, Isabelle Adjani (feat. David Sylvian), Ryuichi Sakamoto, Cocteau Twins, Peter Murphy, Echo And The Bunnymen.

Saturday, 20 January 2024

Echo & The Bunnymen: “The Killing Moon” ili četrdeset godina najlepše pesme o borbi sudbine i volje

U neke pesme se jednostavno zaljubiš u prvih sedam sekundi. U trenu osetiš da je stvorena za tebe – privuče te poput nekih ljudi na prvi pogled, na prvi zvuk glasa ili prvih nekoliko nota, u ovom slučaju odsviranih na Vox gitari sa dvanaest žica.

(Ista gitara je korišćena u uvodu jedne od najužasnijih pesama u istoriji sveta.
Nije, dakle, do instrumenta.)

Privuče te toliko snažno da zauvek zapamtiš mesto i vreme prvog susreta.
Frekvencija Radija Studio B, godišnja lista “100 veličanstvenih”, početak januara 1986, oko 22h.

Tih godina sam imao ritual. Dečački zaljubljen u muziku, i svestan da mi ona pruža mnogo radosti, danima sam se pripremao za godišnju listu “100 veličanstvenih” koja je emitovana prvih dana januara na Studiju B.
Emisija je uvek trajala oko dvanaest sati.

Znajući da će u tih 100 biti mnogo pesama koje bi valjalo preslušavati opet i opet, i da ih nema u prodavnici ploča - danima pre toga sam ‘pripremao kasete’, kojih nikada nije bilo dovoljno – i razmišljao šta obrisati ili presnimiti, a da bih imao dovoljno traka na koje ću snimati pesme sa ove liste.
Bilo mi je jasno da o muzici, generalno, znam baš malo, i da mi je glava već puna pesama kojima ne znam ime, ali mi se dopadaju.
Zbog toga ću stiskati ‘record’ na kasetofonu posle svake najave, a do polovine pesme ću već proceniti da li snimanje zaustavljam i premotavam traku natrag, ili snimam pesmu do kraja, nadajući se da voditelj neće utrčavati pre njenog kraja, i da je neće prekinuti reklamom, ili džinglom.

“The Killing Moon” je na prvo slušanje zvučala kao nešto što oduvek znam,
iako smo se te večeri prvi put sreli.
To je, valjda, sudbina.

*

Može li genijalno delo nastati iz naizgled nepovezivih elemenata?
“The Killing Moon” je dokaz da su čuda moguća. Za njen nastanak zaslužni su – između ostalog - jedan san, jedno letovanje u Rusiji, balalajka orkestar u holu hotela, i Dejvid Bouvi.

Mnogo godina kasnije Ian Mekalok će reći da se jednog jutra probudio sa tom rečenicom u glavi – „Faith, up against your will“.
„The Killing Moon“ je o svemu, od rođenja preko smrti do večnosti, bogu – šta god to bilo, i večnoj borbi između sudbine i volje. To je moja „biti ili ne biti“.

Ostaje nepoznato da li je tu rečenicu poneo iz sna u noći punog meseca, ali sada znam da je Vil, inače genijalni gitarista, počeo iz štosa da niže akorde iz Bouvijeve „Space Oddity“ unatraške, shvatio da se dešava nešto magično i onda nastavio da radi na tome, sve dok nije oblikovao „najlepšu pesmu svih vremena“, kako je Ian svojevremeno ovu pesmu neskromno najavljivao u medijima. A za najlepši pasaž u pesmi, onaj deo u kojem ta 12-žičana gitara donosi eho istoka zaslužno je jedno veče u Rusiji. Les i Vil, basista i gitarista su se zatekli u foajeu hotela, u kojem je bend svirao balalajke. „Potpuno cheesy kabare. Ali, bilo je fantastično, i inspirisalo nas je da se igramo tim melodijama, sve dok nismo dobili ovo“, reći će kasnije jedan od njih.

*

Echo & The Bunnymen su do sada snimili najmanje dva albuma koji bi se mogli naći na nekoj imaginarnoj, nedovršivoj listi 50 najdražih svih vremena, i napravili neke pesme koje možda slušam i češće od ove. Prljavi, nervozni album "Heaven Up Here" preslušavam češće nego druge.
Bubanj na "All My Colors" me udara jače. "Bring on the Dancing Horses" češće pevušim. "Bedbugs and Ballyhoo" me čini mlađim.

Ali, ja „The Killing Moon“ više i ne moram da slušam. Mogu da je reprodukujem do detalja, da se poigravam u glavi zvučnim ukrasima koji je čine veličanstvenom, da pratim samo reverbe na gitari, ili nežni doboš Pita De Frajtasa, klavijaturu koja u dva tona preleti nad zalivom pod mesečinom, mogu da uđem u tu sliku kada god poželim, sednem na obalu mora i gledam kako se sudbina i volja neprekidno prelivaju u blagim talasima,
a nijedna od te dve sile ne može biti pobednik, ne zauvek.

„The Killing Moon“ je prvi put emitovana na današnji dan, 20. januara, 1984.

Sunday, 31 December 2023

Premotavanje 2023 :: Najdraže pesme i albumi

Običaj je da ‘godišnje liste’ počnu osvrtom na ono što je iza nas,
ali 2023. me mnogo puta ostavila bez reči.
I zato ne bih trošio reči na nju.
U ovom miksu ima pesama koje će bes, bol i sve ono što mislim i osećam objasniti bolje od mene, i koje kao da su napisane za nas.

Ali, muzika je tokom 2023. bila divna prema mojim ušima, srcu, stopalima, čak i pasošu.

Prateći tragove nekih pesama i muzike koja mi je važna – neplanirano sam dočekao početak i kraj leta 2023. na istoj obali, zagledan u vrhove Biokova koji se uzdižu iznad Makarske.

Upoznao sam neke divne, srdačne, nasmejane, normalne, neverovatne ljude koji su napisali, odsvirali, snimali - ili prosto bili tu kada su nastajale neke od meni najvažnijih pesama svih vremena.

Neke od tih pesama sam ponovo čuo uživo, i shvatio da nikada neće ostariti.

Čovek čiji su me muzički izbori zauvek odredili puštao mi je muziku jedan-na-jedan, a to je za mene – morate da me razumete – najveća počast :)

Uz sve to - moje radoznale uši su tokom 2023. godine mnogo puta nagrađene neverovatnim muzikama, i novim pesmama.
I to je ono što želim da podelim sa tobom u ovih 250 minuta.

Čekaju te: Robert Finley, Durand Jones, Jalen Ngonda, The Rolling Stones, The Beatles, Depeche Mode, Ohajo, IDEM, Bleachers, Blur, Igralom, Reper Iz Sobe & Anna Moor, Gdinjko, Nemanja, Mapo Keys, Jessie Ware, The Last Dinner Party, Sunny War, Rogê, Domenico Lancellotti, Ricardo Dias Gomes, Yussef Dayes, Lol Tolhurst & Budgie & Jacknife Lee, Dexys, Plesač Sporog Stepa, Škofja Loka, Dimitrije Dimitrijević, Ane Paška, Konstrakta i Zemlja gruva, Lenhart Tapes, Lakiko, Novi odmetnici, Erlend Øye, Feist, Melanie De Biasio, Natalie Merchant, Peter Gabriel, Astrid, Public Image Ltd, Angel Olsen, ANOHNI and the Johnsons, Jesenji Orkestar, Klinika Denisa Kataneca, Čistilište, ej marks, Sitzpinker, Ljubičice, Tamara, Sono Lumina, Roger Eno, Hania Rani, Christian Kjellvander, proto tip, Everything But The Girl...