"Achtung Baby" (ili od ljubavi do ravnodušnosti i natrag)

Odavno nije lako razgrnuti slojeve koji su prekrili nekadašnju ljubav prema tom bendu (o, da, bilo je vreme kada je ta ljubav bila zaslužena, i uzvraćana).

Ako to uspemo, a zatim na čas zaboravimo da nas njihove nove pesme već godinama ostavljaju uglavnom ravnodušnim, onda više nije teško priznati:
„Achtung Baby“ je (bio) veličanstven album.

Ovaj album je zvučna slika zime u kojoj su neki od najboljih prijatelja tek skinuli uniforme, ali su još neko vreme čekali da im se kući vrate i duše i glave. Ovo je zvuk dana u kojem su i meni tražili potpis na „pristanak na produženje vojnog roka po potrebi“ što me nateralo da tražim drugi izlaz. "Achtung Baby" je zvuk vremena u kojem se zamrzlo sve - država, Beograd, normalnost, budućnost, mi, ti, ja.

(Nešto je ostalo zauvek sleđeno, nešto je teška arteljerija pretvorila u prah.)

Ipak - ništa, pa ni silna pseudomudrovanja, gluposti i pozeraj jedne četvrtine U2 ne mogu anulirati pesme koje su nam te zime pumpale krv u obraze i srca.

Uprkos svemu, ovaj album ipak zavređuje ljubav do kraja sveta.

I normalno je da ti u trenutku kada se slušalicama razlije krešendo ove pesme >> opet klecne koleno dok hodaš gradom, isto ti se događalo i u zimu 1991.

„Achtung Baby“ je objavljen na današnji dan, pre 30 godina.

Aida i Jelena, ostala imena nepoznata

Večeras, na kraju Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma nekoliko osoba u Srbiji imaju pravo da spavaju snom pravednika, zato što su ne samo rečima već i delima (i jajima) otvoreno i glasno stale na stranu pravde, slobode i čovečnosti.

To su Aida Ćorović i Jelena Jaćimović, kao i osoba (ili osobe, ne znamo) koja/e su danas u Sremskoj Kamenici uspele da unište mural osuđenom ratnom zločincu. 

Mi, ostali, nemamo pravo na miran san.

Ali - Srbija je velikodušna.
Već sutra će nam dati novu priliku da polažemo test ljudskosti.

Nećemo ga svi položiti, znam.

Noćurak :: I Will Be Your Shield :: Novembarski Mixtape

Zagledaj se u kalendar, u sećanja, ili u arhivu fotografija na telefonu.

 
Decembar donosi praznike i poklone, januar slobodne dane i poneku pahulju, februar poljupce, mart – proleće, april prve korake bosih nogu po travi.
Svaki mesec u godini će ti ponuditi nešto slatko: maslačak, jagodu, miris smole, sunce, smokvu, kesten.

Svaki - osim novembra.

Izuzev nekoliko rođendana ljudi koje uglavnom ne mogu da zagrlim zato što nisu ovde - novembar se uglavnom ponaša poput škrtice koja voli da kisne, i ne voli ljude.

Ne znam priču ili knjigu u kojoj je novembar nekoga usrećio.

Ne znam nijednu pesmu u kojoj se o Novembru peva sa ne znam kako mnogo ushićenja.
(Ovo će u miksu potvrditi i Jay Jay Johanson)

Rešenje: pozajmiti novembru neke pesme, i dogovoriti se da bude malo nasmejaniji i nežniji prema nama.

Ako već moramo da provedemo neko vreme u njegovom društvu, hajde da nam svima bude prijatnije.
Ok, ne moramo ni da pričamo.

Pevaju: Adia Victoria & Matt Berninger, Andrew Bird, Billy Bragg, Bohemija, Neko Case & KD Lang & Laura Veirs, Helado Negro, J.J. Cale, Jarvis Cocker, Jay-Jay Johanson, John Lee Hooker, Lhasa De Sela, Madrugada, Matt Maltese, Paul Weller, Pokey LaFarge, Prefab Sprout, Pretenders feat. Neil Tennant, Sam Evian, Steve Harley & Cockney Rebel, The Colorist Orchestra & Howe Gelb, The Delines, The Magic Numbers, Thomas Dybdahl, Tindersticks, Tracey Thorn i - Yazoo...