Noćurak pun blaga, #9 ili Weird sounds inside the goldmine

"Vremenska mašina se pokvarila! Još uvek traje jučerašnji dan!" vikao je Hose Arkadio Buendija, iscrpljen istovetnim danima.
📻
Ja ih razlikujem po muzici, knjigama i stvarima koje ispadaju iz raznih škrinja, fioka i foldera. Od tog blaga je nastao ovaj metež muzičkih žanrova, novih čuda, fragmenata iz knjiga i zaboravljenih pesama. Možda ti pomognu da lakše podneseš 2.5 sata ovih dana izolacije i zabrana.
▶️
U miksu: Markes, Tame Impala, DJ Shadow, Massive Attack, Dub Syndicate, Roberto De Simone & NCCP (to je ona luda iz prve epizode "The New Pope"), Angélique Kidjo, Blez Sandrar, Luedji Luna, Moonlight Benjamin, Gorillaz, Jah Wobble & Dolores O'Riordan, Japan, Simple Minds, Cocteau Twins, Hulio Kortasar, Nils Frahm, Harold Budd & John Foxx, Basheskia & Mehmed Begić, pa Mehmed Begić jednom bez Basheskie, Yosui Inoue, Paul Simon, Eduardo Galeano, Andrew Bird, Teho Teardo & Blixa Bargeld, David Byrne, The Lounge Lizards, Bill Laswell, Sam Lee, Darko Rundek & Ekipa, Pokey LaFarge...

Fragmenti čitani iz knjiga:

"Priručnik za pevanje i plakanje" Hulio Kortasar
"Nesvrstane pjesme" Mehmed Begić
"Knjiga zagrljaja" Eduardo Galeno
"Sto godina samoće" Gabriel Garsija Markes
"Skrati priču - moderna fleš fikcija" (grupa autora, priredio Srđan V. Tešin)
"Iz srca sveta u srce sveta" Blez Sandrar

Sedmi april, 2020.

Pola sata od početka policijskog časa, ulica je utihnula.
Kroz prozor komšijskog stana čuje se glas Mileta Zdravkovića,
"umro je drug Tito".

Možda sam samo sanjao ovih četrdeset godina između.

Kompot od breskve

[fotografiju
zadržavam za sebe.
ovo je priča
o zvuku
i ukusu.]

Jedan gutljaj preostalog sirupa iz konzerve kompota podseti me na sok od breskve koji je pravio Mostarski „Hepok” pre mnogo godina. To je taj ukus! Njihovi sokovi bili su gušći i nešto slađi od onih koji su se mogli kupiti u Beogradu. Pili smo ih tokom letovanja, gde god bismo se zaustavili na putu ka moru – od Olova, preko Sarajeva, pa dolinom Neretve.
U svakom restoranu duž celog puta, kao i na otocima, isključivo taj sok u staklenim flašicama debelih zidova i uskog grlića, u koji su pčele ulazile sa lakoćom i nervozno zujale.
„Od gustih imaš breskvu i kajsiju”, govorili su konobari.

Ukus tog soka je ukus tronedeljnog letovanja u Dalmaciji. To je ukus kojem prethodi rečenica: „Ne pij iz flašice, ubošće te osa, biće ti obraz ovoliki”.
Sada sam se svega toga setio.
Jedan gutljaj sirupa kompota od breskve iz konzerve četrdeset godina kasnije, petnaestog dana izolacije izazvao je da oko mene lebde smeh i glasovi ljudi kojih nema, ali dokle god čujem te glasove - znam čiji sam.

Čujem i zrikavce,
i zujanje pčela,
kao u Hristićevoj pesmi,
sve dok ih ne rastera neprijatni zvuk bacanja konzerve u kantu.

.