Za prvi rođendan radio-stranice: pesme o radiju! :)

Prvo čuješ... vatromet!

Gledaš kroz prozor i tražiš pogledom - ali vatrometa, naravno, nema.

Ovo je još uvek mala radio-stRanica, koja nema dovoljno budžeta da finansira vatromet za prvi rođendan.
Ali to što čuješ ti je dovoljno - da vatromet, zapravo - vidiš.
To je radio.
Zvuk izaziva slike u glavi.
Maštarije.

*

Pesme o radiju pevaju:
David Bowie, Van Morrison, Neil Young, Ray LaMontagne, Velvet Underground, Suede, Stereophonics, Air, Kraftwerk, Esperanza Spalding, Roxy Music, The Doors, Tom Petty, tu je i nekoliko priča o pesmama i iz arhive spasena špica radio-emisije koja mi je svojevremeno otkrila da se muzički kosmos neprekidno širi.

Hvala za dosadašnjih 35.000 preslušavanja i klikova na "►" :)

Za glasno pevanje tokom izborne tišine :: playlista

Koalicija sedamnaest pesama za sviranje vazdušnih gitara, udaranje glavom o zid, skakanje po stanu, po ličnoj istoriji ili budućnosti.

Među njima je barem jedna uz koju ćeš pevati glasno.

A kada više glasova peva zajedno - bolje se i dalje čuje.

Pošto je izborna tišina, u ovom miksu nema priče.

Ionako ne znam šta bih vam rekao uz ove čekiće-rifove, štroku, reverbe, bubnjeve, basove, obojene programe, kosmossrbiju, godine u vetru, Koleta koji viče "Da!" i dragu omladinu koja je napravila super hommage Milanu Mladenoviću.

*Fotografisano 2007. godine, tokom obeležavanja desetogodišnjice protesta protiv izborne krađe iz 1996/7. 

Ispis "Memory lost!" na pokvarenom digitalnom satu, u gornjem delu fotografije primetio sam tek nekoliko dana nakon fotografisanja. 
I sve je dobilo novo značenje, čak i "Parfimerija".

Monti Pajton uživo u Srbiji! (i kako sam prestao da se smejem)

"Ministarstvo ludog hoda", vajar Mića Stajčić, 2012, Beograd.

.
“

Vjerojatno je to humor koji mi ne možemo shvatiti 
i prihvatiti kao nešto smiješno.”

(Najava prvog emitovanja "Letećeg cirkusa Montija Pajtona" u Jugoslaviji, 

Časopis “Studio”, Zagreb, 1971. >>)

"Krutost je komična - smeh je korektiv." 
(Anri Bergson)

Mogli bismo se smejati citatu iz magazina iz sedamdesetih i teoretisati kako u ono vreme ta vrsta humora nije bila lako razumljiva – no sticajem okolnosti i gotovo pedeset godina kasnije, otkrivam da mi je - iz godine u godinu - Monty Python sve manje smešan.
Možda zato što živim u Srbiji.
Vremenom (nevremenom) Pajton-skečevi postali su ozbiljna stvar.
Neki od njih – čak i surova proročanstva o budućnosti.
Nama su ti njihovi skečevi - svaki dan. 

Čudesan je obrt u kojem smo se prvi suprevodilac i adaptator "Letećeg cirkusa Monti Pajtona" iz 1971, osoba citirana na početku ovog teksta i ja našli na istoj strani, a iz različitih razloga. 

Pretpostaviću da njoj ništa tu nije bilo smešno zato što su Pajtonovci smeh zaista koristili kao korektiv, odnosno "socijalnu sankciju" protiv krutosti, rigidnosti društva i tada dominantne vrste ponašanja (citiranog Bergsona Kliz često koristi u intervjuima)

Meni, pak, verovatno više nije smešno zato što je ono što je ismevano u međuvremenu prevazišlo komediju, zatim i tragikomediju, te u nekim slučajevima postalo i tragedija u kojoj je glavni usud nas koji se nalazimo u tim pričama - to što smo ovde.

Radi daljeg razvoja skice - evo nekoliko Pajton skečeva koji, uklanjanjem pojedinih umetničkih detalja - poput kostima ili scenografije (ili divna preterivanja u izrazu) - jesu vesti iz Srbije, danas.

"Flats Built By Hipnosis" ili o Beogradu na vodi.

"Face the Press" ili o političkim intervjuima. 

(Ključni citat): "In your plan, 'A Better Britain For Us', you claimed that you would build 88,000 million billion houses a year in the Greater London area alone. In fact, you've built only three in the last fifteen years. Are you a bit disappointed with this result?"

"How to do it" – koji zapravo najviše liči na Srbiju (i naše medije) danas. 

"People's Front of Judea"/Life of Brian ili o opoziciji.



"Blackmail" ili o tabloidima. (obrisan klip sa YT)...

"Black Knight" ili o spoljnoj politici Srbije.
Mi smo taj u crnom.



"Knights that say "NI" ili o čuvarima ideje da Kosovo NIje nezavisno.



Onaj sa kandidovanjem Hitlera na izborima u Engleskoj, kao i "Election Night Special" u kojoj Silly Party pobeđuje ostavljam za drugu priliku.

P.S.

(Nakon uvida u način na koji su članovi grupe Monti Pajton pisali i kreirali kalambure (Knjiga "Monti Pajton govori" (izd: Plato) i serijal "Monty Python: Almost the Truth") možemo zamisliti scenu: neko iz grupe donosi na radni sastanak tekstove za novu turneju Pajtonovaca po svetu - naslove i vesti iz Srbije kao ideje, ali ostatak grupe odbija te ideje kao preterane ili neprihvatljivo burleskne) 

- Džone, pogledaj ove tekstove...
- Good lord! Kad smo ovo smislili? Ko je ovo pisao? Čep, dok se lečio od alkoholizma? Teri, ti si? Erik?
- Džone, ovo su isečci iz novina... iz jedne države u Evropi...
- Well, well, well... Bolji su od nas! Bastards! Onda nema svrhe da i tamo gostujemo. Njima ovo uopšte neće biti smešno. 

I stvarno, nije smešno.