Saturday, 26 March 2016

Marko Nikolić Maare (1980 - 2016)

Upoznali smo se zahvaljujući ovom mestu, ovom blogu. 
Dugo smo razmenjivali misli pre no što smo se prvi put našli za istim stolom.
Sada mi je odvratno žao što smo više reči razmenili preko ekrana nego uživo. 
Uživo je bilo mnogo zabavnije porediti mitologije i sučeljavati stavove. 
Smeh zabeležen na ekranu se, jebi ga, ne čuje.

Kada je znao ili osećao da nisam u pravu ili nisam siguran u ono što tvrdim ili sam prosto nesrećan onim što jeste okolo - nije štedeo ni sebe ni mene da bismo došli do onoga što je tačnije ili zabavnije ili barem zadovoljava očekivanja u tom trenutku. 

Broj ljudi koje znam a sa kojima je vredelo deliti stvari, pričati, slati linkove, razmenjivati poruke ili mailove - jer ćemo iz te konveracije izaći bogatiji - sada je manji. 

Marko je bio izuzetan tip.

Ko je propustio ono što je pisao, prevodio ili delio i dalje stoji na mreži, rasuto na nekoliko adresa: Politiks tejps >>, Popboksu >>kao Mihailo Đurić na FB >> i još ranije na blogu Nasdvoje >>

Momče, hvala ti na svemu.

Da li je ovo prava pesma za kraj - i to ćemo jednom raspraviti.



Friday, 18 March 2016

Prvi frtalj 2016 :: Najbolje pesme!


Birati najbolje pesme je jednostavno! 
Potrebni su ti internet, čiste uši, nešto mesta u glavi i srcu - i nešto radoznalosti.
Sretneš pesmu prvi put; spaziš je gomili novih koje su se pojavile tokom nedelje ili meseca i ako je nakon prvog susreta ne zaboraviš - to je dobar znak!
Sutradan poželiš da je čuješ ponovo. 


Zatim - još jednom.
Jedne nedelje ujutro se rasaniš u pola sedam i shvatiš da ti odjekuje glavom. 
Pevaš je dok čekaš u redu u prodavnici, ili kreiraš prateće vokala i terce dok čekaš zeleno na semaforu. 
Ubaciš je u folder muzike koja uvek ide sa tobom i onda zajedno prelazite mnogo kilometara, a ona se u shuffle modu pojavljuje i kada treba i kada ne treba. 
Tebi lepo. 
Tako to ide sa pesmama. 
Naročito kada se tek upoznajete. Kada se između vas ispreči konkretan događaj, trenutak ili dan - ona ga obeleži zauvek.

Trideset pesama iz prve četvrtine 2016 + jedna koja je pretekla iz 2015, odnosno koju sam prekasno uspeo da spazim. Recimo da je ovo "lista" > najbolje, najdraže, najzaraznije i one koje sam najčešće slušao ostavljene su za kraj emisije.


Violent Femmes, Carter Tenton, Kula Shaker, Steve Mason, Iggy Pop, Emma Pollock, Chairlift, DIIV, The Chemical Brothers & Beck, The Coral, Matt Corby, Massive Attack, Leon Bridges, Julie Rhodes, Santigold, Damian Jurado, Charles Bradley (kakva obrada "Changes"!), Sivert Hoyem, Underworld, James... 




+ još preporuka za preslušavanje - albumi:

Andrew Weatherall - Convenanza
Cavern Of Anti-Matter - void beats_invocation trex
Esperanza Spalding - Emily's D+Evolution
Jane Siberry - Ulysses' Purse
LNZNDRF - LNZNDRF
Wild Nothing - Life Of Pause
Nonkeen - The Gamble
Paolo Fresu, Richard Galliano & Jan Lundgren - Mare Nostrum II
Prins Thomas - Principe Del Norte
Skylar Gudasz - Oleander
Sonya Kitchell - We Come Apart
Tindersticks - The Waiting Room



Saturday, 12 March 2016

Margaret Atvud: "Naš mačak odlazi u raj"

Aleksandra >>


.
Naš mačak se uzneo na nebo. Kako nikada nije voleo visinu, pokušao je zarije kandže u tu nevidljivu zmiju, džinovsku ruku, orla ili štagod da ga je već dizalo u visine, no ne imade sreće.

Kada je stigao u raj, vide da je to jedno prostrano polje.
Mnoštvo malenih, ružičastih stvorenja trčkaralo je tuda, te on isprva pomisli da su to miševi. Zatim ugleda Boga kako sedi na drvetu. Anđeli su se razleteli okolo, lepršajući krilima; gugutali su poput golubova. Povremeno, Bog bi načinio brz pokret svojom velikom, krznastom šapom, ćapio jednoga od njih u letu i skrckao ga među zubima. Na tlu pod drvetom posvuda behu odgrižena anđeoska krila.

Naš mačak učtivo priđe drvetu.
Mjau, reče naš mačak.
Mjau, reče Bog. Zapravo, više je ličilo na riku.
Oduvek sam i mislio da si mačka, ali nisam bio siguran.
U raju se sve razotkriva, reče Bog. U ovom obličju biram da ti se ukažem.
Drago mi je što nisi pas, reče naš mačak. Da li bih mogao da dobijem natrag svoje testise?
Naravno, reče Bog. Tamo su, iza onog žbuna.
Naš mačak je oduvek znao da njegovi testisi moraju biti tu negde. Jednog dana probudio se iz prilično ružnog sna i otkrio da su nestali. Tražio ih je svuda - pod kaučevima, ispod kreveta, u ormanima - a sve to vreme, bili su ovde, u raju!

Otišao je do žbuna i, dakako, tamo ih i našao. Odmah su se vratili na svoje mesto.


Naš mačak beše veoma zadovoljan. Hvala ti, reče Bogu.

Da li bih mogao da ti pomognem da loviš te anđelčiće? reče naš mačak.
Nikada nisi voleo visinu, reče Bog, prućivši se koliko je dug preko jedne grane, na suncu. Zaboravih da kažem, sijalo je sunce.

Istina, reče naš mačak. Nisam. (Najradije bi zaboravio epizodu sa vatrogascem i merdevinama.)

A da lovim neke od ovih miševa?
Nisu to miševi, reče Bog. Ali možeš ih loviti do mile volje. Nemoj baš odmah da ih usmrtiš. Namuči ih.
Misliš, da se igram sa njima? reče naš mačak. Zbog toga sam ranije imao neprilika.
To je pitanje semantike, reče Bog. Ovde zbog toga nećeš imati neprilika.
Naš mačak je odabrao da ignoriše tu primedbu, pošto nije znao šta je to "semantika". Nije želeo da se bruka. Ako nisu miševi, šta su? reče. Tek što je to izgovorio, na jednog već naskoči. Pričvrljio ga je šapom uza zemlju. Stvorenjce se batrgalo, cijučući tankim glasom.

To su duše ljudskih stvorenja koja su na zemlji bila zla, reče Bog, napola sklopivši svoje žućkastozelene oči. A sad, ako nemaš ništa protiv, meni je vreme da odremam.
Pa šta će onda u raju? reče naš mačak.
Naš raj je za njih pakao, reče Bog. Volim ravnotažu u kosmosu.

* * *

(Prekucano iz "Skrati priču" (Moderna svetska fleš fikcija) >>, priredio Srđan V. Tešin; izdavač Arhipelag, 2015. Još ćemo se vraćati ovaj knjizi.)