"Kada se priča o panku -
Njujork je taj koji ima frizure,
London je taj koji ima pantalone,
ali Belfast je taj koji ima razlog!"
Teri Huli
Ima neka trajna veza:
kao što je John Peel svojevremeno zaplakao sedeći u kabini automobila zaglavljen u saobraćaju kada je na radio čuo "Teenage Kicks" od The Undertones, tako sam i ja nehotice pustio suzu (katarzičnu) gledajući scenu filma u kojoj Teri Huli, centralni junak ove priče konačno sluša na radiju taj isti singl koji je objavila njegova izdavačka kuća, "Good Vibrations", dok Belfast razaraju katolici i protestanti, krajem sedamdesetih.
(Ne, nećemo sad diskutovati kakvi su to ljudi koji puštaju suzu na takve pesme.)
(Ne, nećemo sad diskutovati kakvi su to ljudi koji puštaju suzu na takve pesme.)
"Good Vibrations" je, dakle, priča o Teriju - pasioniranom dobrom ludaku koji se nije libio da u tom i takvom Belfastu, zaoranom bombama i verskom netrpeljivošću najpre otvori prodavnicu ploča, a zatim skoči u avanturu objavljivanja ploča - i to mladih pank-bendova Belfasta u koje u to vreme, naravno, nije verovao niko.
Zapaljiv poput "24 Hour Party people", srodan "The Commitments" Alana Parkera i pun iznenađenja poput "No-one knows about Persian Cats" (odličan film o muzičkoj underground sceni u Teheranu >>) - "Good Vibrations" daje sve što od filma (o muzici) tražim: srce, dušu, dobru glumu, gutz i muziku koji su lečila ono što su politika i vera činile bolesnim decenijama.
A tamo gde bi se mnogi reditelji i glumci spotakli - ova ekipa svira dalje svoja tri akorda bez opuštanja i utišavanja distorzije i vozi filmsku priču kako valja, na svega četiri kanala.
A tamo gde bi se mnogi reditelji i glumci spotakli - ova ekipa svira dalje svoja tri akorda bez opuštanja i utišavanja distorzije i vozi filmsku priču kako valja, na svega četiri kanala.
U stvarnom životu, Teri je prodavnicu otvarao i zatvarao nekoliko puta, neprekidno balansirajući na ivici bankrota.
Ali, to nije važno.
Važno je da je danas na grobu John Peela stih upravo iz pesme sa početka ove priče, komad muzike od tri minuta u koji je Teri verovao. I tražio način kako da taj komad muzike svet - čuje.
(To što je Feargal Sharkey posle snimio "A Good Heart" je druga priča :)
(To što je Feargal Sharkey posle snimio "A Good Heart" je druga priča :)
Ovaj film, naravno, nije priča o panku i pank-muzici - već ep o hrabrosti i ludosti koje cvetaju najčudnijim cvetovima na naizgled najsuvljem tlu.
U to ime, da ponovimo:
U to ime, da ponovimo:
.