Sting: "The Last Ship" [preslušavanje]

Nakon deset godina pauze u kreiranju sopstvenog materijala, udobno zavaljen u poziciju muzičara kojem je dozvoljeno da radi samo ono što želi, Sting se vratio albumom "The Last Ship", veslajući ka detinjstvu i brodogradilištu kraj kojeg je odrastao u Volsendu, kraj Njukasla, usporavajući, s vremena na vreme, na teritorijama koje je oplovio i na albumu "The Soul Cages".

Pre preslušavanja bi valjalo znati da je "The Last Ship" pisan kao mjuzikl koji će biti postavljen na Brodveju naredne jeseni.

Ova informacija neće ometati preslušavanje albuma - već će pomoći u praćenju priča o odrastanju, gadnom životu brodograditelja, porinuću brodova, ljubavi, opraštanju i starosti - a sve ispričane kroz muzičko putovanje u kojem ima manje pop muzike a više odjeka folk muzike severne Engleske. 

Da se na njemu samo nalaze "Practial Arrangement", najbolja gorka balada koju je napisao u proteklih dvadeset-i-nešto godina i njena pesma bliznakinja - "It's not the same moon" bilo bi dovoljno. 

Album je dostupan za preslušavanje i na Deezeru >>

 .

Rovinj, #2

Prvi put posle mnogo godina na biciklu, najpre pomalo nesigurno teram premali bajs izvijenog volana uz obalu dok šljunak prska pod točkovima a vetar šumi u ušima, a zatim već siguran u pedale i ravnotežu jurim da bih bio u moru što duže, voda je hladna u prvih nekoliko minuta a nakon toga postane sasvim prijatno, sunce i blagi vetar će me brzo osušiti, ležim i upijam iz stena poslednje tragove topline koje prošlonedeljne bure nisu odnele, so se skuplja u kosi i lako je zadremati na tom suncu kasnog septembra nakon noći u kojoj se pilo samo belo vino.

Prošlogodišnje oduševljenje prvim susretom >> sa Rovinjom nakon dvadeset i nešto godina sada razmenjujem za opušteno uživanje i lovim sebe u ideji da je kupovina nešto vina, medice i premaza sa tartufima zapravo prioritet dok hodam ulicama u rano jutro, tezge na pijaci se tek otvaraju, vratiću se kasnije, nastavljam da se šunjam uličicama i tražim prave uglove za snimanje tek razbuđenog grada a to nije lak zadatak nakon prošlogodišnje serije fotografija, grad nije prevelik - ali bi se u njemu sigurno mogao pronaći u budućnosti neki kvadrat i za nas i sigurno ima toliko toga za lagano otkrivanje, sve što je potrebno je da usporim.

Miris novinarnice na podnevnom suncu me podseti na to da bi bilo sasvim prikladno ponovo kupiti York, nakon toliko godina, baš tu. 

"Sa cigaretom nisi sam."

U knjižari prekoputa pronalazim knjigu koju sam iščekivao dugo a na kojoj, neočekivano, pronalazim mali citat sa ovog bloga i sopstveno ime, kao preporuku za autore i te kratke priče o muzici, čiji sam prvi deo davno hvalio, kupujem jedini primerak.

Dobra muzika i dobra priča uvek pronađu put do onoga kome su namenjene.

Više o tome u narednoj priči.

Tog popodneva dobijam priliku da mojih "39 pesama" konačno predam i Amiri i Zvezdani bez kojih jedne od priča nikada ne bi ni bilo, ali i Mariji i Hajdi koje te večeri upoznajem. Mirzi ostajem dužan primerak, nisam poneo dovoljno iz Beograda. 
Uskoro priča teče kao da se svi dugo, dugo poznajemo.

Mesec je pun, 

noć miriše na jesen,

galeb nadleće ulicu.

Sad ću da zaćutim, 

da gledamo fotke.

Više fotografija dostupno je i u FB galeriji >>

.

[ || ]

Kada bih imao vremena i strpljenja, pronašao bih i ime autora i tačan citat. 
Gotovo sam siguran da se krije se na jednoj od tri stotine strana knjige "Kako da lenčarite" Toma Hodžkinsona. 
(Ili je možda, ipak, na stranicama eseja Ernesta Sabata?)

Parafraziram, dakle:
"Ne mogu opet da pričam o stvarima o kojima sam već sve rekao na bolji način."

Zato,
pauza.



.