Sunday, 27 November 2011

Kate Bush: “50 Words for Snow” [2011]


Možda bi vredelo pokušati - ali, ukoliko bih želeo da u svega 50 reči zapišem sve što smatram važnim a u vezi sa novim albumom Kate Bush - „50 Words for Snow“ – bilo bi to  robovanje formi, a ovaj album upravo to - nije. Svega sedam pesama od kojih najkraća traje sedam minuta; veličanstveno poigravanje repeticijom (est mater studiorum :) i nove "priče" dostojne pažnje (obratiti pažnju na temu pesme „Wild Man“) – sve to čini ovaj netipični album istovremeno i vrednim i zahtevnim: najpre će vas nakon trećeg slušanja u potpunosti obuzeti, a nakon sedmog preslušavanja će biti jasno da album zahteva slušanje u kompletu: jedan sat i pet minuta potpunog usporavanja koje vodi do one tačke mira u kojoj se čuje sneg kako pada, na pedeset načina - od uvodnih stihova "I was born in the clouds/Now I'm falling..." do nabrajanja 50 reči za sneg (Kejt i Stiven Fraj, zajedno), od kojih je tek pedeseta: snow.

Rešena da formu prilagodi sopstvenim potrebama - Kejt iz dana u dan na YT postavlja nove video klipove – koji predstavljaju delove pesama sa albuma:




.
(Postoji i treći, još uvek zvanično unlisted - 10 minuta potpune hipnoze >> kreirane na osnovu jednog segmenta albuma, a zatim montiranog u krug, u krug...)
.
Dodatno - National Public Radio (NPR, to je javni servis!) već četrnaesti dan ne uklanja opciju preslušavanja novog albuma, na čemu sam im - javno zahvalan.
.
Iskoristite prilikupreslušavanje (pop-up) >>
(dodatni link, drugi izvor >> pop-up )
.
"50 Words for Snow" je veličanstven album - naročito ukoliko ne tražite, poput mene u prvih 10 slušanja, još jedan "Hounds of Love" ili "The Sensual World".
Tek kasnije sam shvatio - Let it snow...


Tuesday, 22 November 2011

5-minutna vežba: Ištvan Erkenj + Kris Kotam

Najpre Ištvan Erkenj, zatim kratki film Krisa Kotama (Cottam)

Erkenj: "Informacija"

"Četrnaest godina sedi iza šaltera. Postavljaju mu svega dva pitanja.
- Gde je Monteksova kancelarija?
Na ovo odgovara: 
- Na prvom spratu, levo.

Drugo pitanje glasi:
- Gde je prerađivač gumenih otpadaka?
Na šta on odgovori ovako:
- Drugi sprat, druga vrata desno.

Za četrnaest godina nije pogrešio nijednom, svako je dobio traženo uputstvo. Samo se jednom desilo da je jedna dama prišla njegovom prozorčetu i postavila jedno od uobičajenih pitanja.

- Molim Vas, gde je Monteks?

Ovom prilikom on pogleda u daljinu i reče:
- Svi mi dolazimo iz ništavila i vraćamo se u veliko, smradno ništa.

Dama je podnela žalbu. Žalba je bila ispitivana, nad njom se diskutovalo, i tako je otišla u zaborav.

Zaista, stvar je potpuno bez značaja."
.
Ova priča objavljena je u knjizi "Jednominutne novele" (1985)

.
. . . 

.
Film: "Maybe One Day" traje 4 minuta.
Pet minuta konzumiranja ovakvih sadržaja i vežbanja moždanih vijuga dovoljno je da glava ostane iznad vode, tokom čitave nedelje.*
Provereno!


.
* - testirano na uzorku: 1 ispitanik


Saturday, 19 November 2011

"Godine su proletele..." [tramvajem u XXI vek]

Verovatno je to potpuno normalno - kad ne vidiš ništa ispred, a ti se osvrćeš, ne samo iz nostalgičnih razloga. 

Red učenja, 
red čokolade za dobre đake, 
red knjiga koje te pripremaju za Pajtonizaciju,
red poučaka,
red optimističnih poruka za budućnost.
.





"...Plava bluza, i kifla pred čas/
Rođen sam u getu/
Rođen sam tačno u čas/
Rođen sam tačno u čas da vidim."

Neke od fotografija preuzete su sa izvanrednog memorabilia-bloga ONCE UPON A TIME IN YUGOSLAVIA >>