Saturday, 10 September 2011

re:konstrukcija [ekatarina velika : du-du-a : la strada]

Video za “Zaboravi ovaj grad” nastao je korišćenjem kadrova „Oktoberfesta“ Dragana Kresoje.
 

„Ja ne bi ne bi ne bi“ Du Du A - od sekvenci filma „Pejsaži u magli“ Jovana Jovanovića.


„Okean“ La Strade je godinama bio postavljen na YouTube, ali nekompletan, brutalno prekinut na pola pesme. 
Okean je sada ceo.
 


U nedostatku materijala, sva tri video klipa odlikuje isti zahvat: slow-motion.

Usporavanje.


Monday, 5 September 2011

Kako sam proveo/la letnji raspust?

Upustvo za korišćenje: popunite prazne crte pravim imenima onih sa kojima ste leto proveli, kao i ime mesta u kojem ste bili na raspustu. 


Ovog leta sam se najviše radovao/la odlasku u ____________, sa _______, _________, _________ i _________.
Nikada nismo ranije bili tamo, a svi su mi ispričali da će biti super!

I stvarno je bilo sjajno!

Vreme je bilo uglavnom ___________, voda _____________, a od hrane nisam znao/la šta prvo da izaberem. Prvi put sam probao/la _______________, ali i ___________ i mnogo mi se dopalo.

Prvih dana sam se najviše družio/la sa ____________. Onda je _____  dana u _________ stigla i _________, koja/i je mlađa sestra/brat od __________, i od tada sam najviše vremena proveo/la sa njim/njom.
Najlepše je bilo kada smo uzeli i bicikle od _____________, i ceo dan smo se vozili i stigli smo čak do _________________, okačio/la sam i slike na Fejs, možete i tamo da vidite kako je bilo dobro, tagovao/la sam sve, slobodno lajkujte, moram da imam više lajkova od ___________.

Uveče nije bilo toliko zabavno, diskoteka je bila pomalo smor, ali je ___________ poneo/la sa sobom i PS/xbox/laptop (nepotrebno precrtati) pa smo vreme provodili igrajući _________________, što je posebno ljutilo mama ___________ i tata ______________, ali je njima najvažnije da smo mi srećni, tako da su nas puštali da se igramo do kasno u noć. Kredit na telefonu sam potrošio/la već treći dan, jer sam stalno visio/la na Fejsu, a u mestu __________ nema interneta uopšte, jedino to mi je teško palo.

Roditelji su uveče bili sa prijateljima____________ , a za to vreme smo mi mogli na miru da se družimo, a jedne večeri je jedan od drugara doneo i ________ (upisati ime drugara i cigarete/alkohola/lakog opojnog sredstva), ali ja nisam uvlačio/la. Mislim da nas je ćale provalio, ali ništa nije rekao, samo se smeškao.

Kada smo odlazili iz _________, kupio/la sam _________, da me podsećaju na lepo leto dve hiljade jedanaesto, ovo čak zvuči kao stih neke pesme koju smo slušali na telefonu dok smo sedeli na stepenicama ispred bungalova, mogao/la bih i pesmu da napišem o tome možda.

I tako je prošlo lepih 11 noći/12 dana u mestu ____________. Nadam se da ćemo tamo ići i sledeće godine, jer nam je bilo mnogo lepo, samo mi je jedino smetalo što u __________ ima mnogo naših/Turaka/Grka/Nemaca/Hrvata (nepotrebno precrtati), kako kaže moj tata, ali takav je on.

Kraj. 


. . .  

 

Drage učiteljice i učitelji, znam po broju poseta ovom blogu da ste vašim đacima i ovog leta dali u zadatak da pripreme pisane i pismene zadatke na temu „Kako sam proveo letnji raspust“. Znam po tome što od jutros brojač dojavljuje kako u neočekivano velikom broju upadaju na ovaj tekst >> od prošle zime - misleći da će tamo naći gotova rešenja za zadatak, ali su zatekli nešto drugo, a o čemu sam pisao ovde >>. Uzgred, broj upada na navedene tekstove je sve veći svake godine, što govori da je situacija teža nego pre nekoliko meseci.

Ova gore modla (neki kažu Template) koju sam ostavio za prepisivanje nije, naravno, tu da bi je deca iskoristila, već da bi im nekako predočila da je potraga po Guglu na temu toga kako su se oni proveli na raspustu - besmislena. Ukoliko to niste uspeli da im objasnite - da je u pitanju njihov lični doživljaj, onda uzalud sve drugo.

Ukoliko, pak, zateknete ovaj tekst u nečijoj svesci, dajte im ili kečeve ili petice, vama na dušu i čast - jer i snalažljivost zaslužuje nagradu, naročito ukoliko je prepisivač barem pogodio rod i prepravio šta je trebalo u ovom tekstu. 

Petica ili kec, vaša odluka.

Od vas zavisi u šta će ta deca izrasti, i kako.

Kraj.
.
.

Sunday, 4 September 2011

Zidovi (u glavi)

Nakon godina potpune zapuštenosti, koja je značila da je ulaz u našu zgradu podsećao na sve samo ne na stambeni objekat - pojavila se nekakva nova inicijativa, preuzeli ljudi pečat, krenuli u sređivanje.

Krečenje ulaza bio je prvi korak.
Ribanje, 
gletovanje, 
struganje štroke, 
grafita, 
krstova, 
svastika, 
svega.

(I konačno se neko, nakon toliko decenija, setio da ukine onu soc-realističku crtu u visini ramena, da ukloni masnu farbu i sve pregazi svežom belom bojom.)

Prolaze dani, zidovi sijaju, stvarno Beo-grad!

I onda jednog jutra, na delu sređenog, čistog zida osvane...

(... šta ste očekivali?....)

"СРБИЈА"

Sutra je neko dodao "A Montenegro?"
I tako dalje.
Bez trunke smisla, još manje humora i najmanje ideje - čemu to služi? 
Kome se obraća? 
Samom sebi daje podstrek?

. . . 

"Meanwhille, on the Planet Earth..."









Nedelja je. 

Toliko toga lepog može da se uradi.

Ova dvojica što se spuštaju niz gelender na poslednjoj fotografiji tvrde da je ovo "čaroban svet".

Više ovakvih lepota dostupno je na: 
http://inspire.2ia.pl/

Gde je linija razgraničenja ulepšavanja i uništavanja?