Filter Happier

U trenu, bez najave, uhvatiš misao da već užasno dugo nisi napravio nijedan plan čiji je rok trajanja duži od onog jogurta u frižideru, daleko si od pasterizovanog mleka, za to je potrebno vežbe & kondicije, zašto uopšte govoriti o konzerviranom voću kupljenom u diskontu (dakle, mora stradati u blagoutrobiju u narednih mesec dana) - i ono će nadživeti devedeset i sedam procenata onoga što čini moj plan za budućnost.

Šta, zapravo, planirati u sistemu o kojem si pre 20 godina čitao u "Jeseni Patrijarha", a sada ga živiš u blažoj modifikaciji, siguran sam da bih i ja sad mogao rafalno ispaliti više od šezdeset stranica u jednoj rečenici poput G.G. u poslednjem poglavlju te knjige, ne bi bile kvalitetne poput njegovih, ali siguran sam da bih mogao i kako kaže Uglješa – "ako sada počnem, možda ću sve i zapisati" no sada je kasno, trebalo je ranije to sve zapisati - i sve se verovatno događa samo zato što nisam dovoljno napora uložio na vreme - da jesam, ne bih sada živeo tu sekvencu: u "Jeseni" su more, pučinu, horizont, galebove, miris, vetar, so - sve lepo isparcelisali,
natovarili
i odneli.
I gotovo.

I sad ti pravi plan.
I planiraj kako ćeš izaći iz zemlje za šesnaest dana, koliko nam još važe pasoši, oni iz pra-bivše države.
I opet vežbaj unutrašnje emigracije.

Radiohead:

Izgubljene trake [vol.1]

.
Prvo stiže sećanje na Scotch C60 kasete, TDK chrome, loše Maxell normalke (najpre su bile crveno-sivo-crne, onda zeleno-providne) i danas potpuno nenormalnog mirisa omotnica; od snimanja izlizana mat plastika sa tastera record; razvlačenje antene od zida do zida i psovanje ukoliko komšija u vreme "Ventilatora" uključuje bušilicu jer se u celoj zgradi čuje pucketanje na radio aparatima; vrebanje pesama na listama; radost početka špice za "Vibracije"; iskrena nervoza i neprekidno procenjivanje da li će pesma stati do kraja trake - kasetofon koji je imao "recording level" je došao tek kasnije, ništa fade-out ako ponestaje mesta na kaseti; tuga u slučaju nenamernog kačenja tastera za snimanje kad mu vreme nije – ostaju "rupe" u pesmama – ali i sećanju – u nekim pesmama i danas, 10 godina nakon njihove "digitalizacije", očekujem "prekide"; tuga ako se nešto mora prebrisati da bi se snimilo nešto novo, lagani prelazak na bilo kakve kasete samo neka ima mesta na njima, "letra-set" slova (zapravo – letterset?) koja su se kupovala u "Papiru" na uglu Kneza i (tada) Sedmog jula; rezervni šrafciger kraj kasetofona u slučaju da je nečija kaseta snimana sa drugačijim azimutom glave; sećanje na kasete pokojnog Miće Ćorića – posle nekoliko igara za ZX Spectrum bio je snimljen "Primitivni ples" od Du-Du-A što je za dete od desetak godina ne mali zalogaj; muka povezivanja dekova kablovima, faza – kontrafaza, dve crte na činču za stereo, jedna crta za mono i nikako preko ulaza za mikrofon jer stvara dodatnu distorziju; zapisivanje početaka pesama na counteru; prvi "dupli-dekovi" (radosti!!!) i sećanje na vreme kada sam gledao u radio aparat slušajući ga, totalna magija i mnoge, mnoge pesme koje sam čuo uglavnom na domaćem delu "Diskomera", u "Ventilatoru", ponekad u "Hitu meseca" i - nikada više, vreme je razmagnetisalo snimke, kasete, trake.

.
Nije sećanje.
Ne sve.
Ne moje.
.
Kada je muzika tema, odvratno sam uporan da je pronađem.
Zahtevalo je vremena, ali je uspeh skoro potpun! Gotovi svi poznati i polupoznati snimci - svi iz žanra temeljno zaboravljenih ili skrajnutih u prašnjavo krckavo ili lošim azimutom modulirano sećanje, sada složeni bez nekog preterano pažljivog sistema, pronalaženi na neverovatnim adresama, zaboravljenim folderima; serverima punih fajlova od osam slova punih binarne prašine – ali i na starim kasetama sa kojih datiraju barem 2 od dole navedenih pesama.
.
Deo snimaka zvanično nikada nije objavljen. Koliko znam, nijedan od snimaka ne može se pronaći u prodaji. Zato ih činim dostupnim, u nadi da se autori koji budu zalutali do ovog bloga neće osetiti oštećenim; kao informaciju o šarolikom bogatstvu jugoslovenske scene osamdesetih godina i bendovima koji su nepravedno zapostavljeni ili potpuno izbrisani iz sećanja – čak i temeljnije no fenomenalne "Zastave" Parafa o kojima Vrabac sjajno piše. Istovremeno, iskreno se nadam da će se svi ovi snimci zaista naći na nakim zvaničnim digitalnim izdanjima. Zaslužuju.
.
Poslednji snimak u nizu je mnogo mlađi od ostalih – ali kako je u pitanju sjajna obrada "Ljubavi" (EKV), koja se zaista teško nalazi - nekako je logično došla na kraj ovog spiska, kao kraj dekade, detinjstva.
.
Naravno, svaki od bendova i snimaka zaslužuje posebnu priču.
Ali, za to imamo vremena, sada kad su ponovo došli do membrana zvučnika.

Download link> (updated, decembar 2010)
1. Rex Ilusivii i Milan Mladenović - Nabor na postelji (4:12)

2. Karlowy Vary - Dječja pesma (3:18)
3. Fleke - Slatka Mala (4:02)
4. S.T.R.A.H. - Noćas (2:52)

5. Le Cinema i Vlada Divljan – Maršal/poslednji dani (uživo) (3:16)

6. Psihomodo Pop - Zauvijek [demo] (2:59)

7. La Strada - Došla su tako neka vremena [demo] (2:40)

8.Grupa I - Složena procedura opstanka (3:18)
9.Du Du A - Ja ne bi ne bi ne bi (3:29)
10.Max & Intro - Loš je dan (3:32)
11.ZZ Up - Ko nekad u 8 (4:04)
12.Automobili – Dugo toplo leto (3:09)

13.Du Du A - Romance (4:05)

14.Gustaph y njegovi dobri duhovi - Upotreba majmuna (3:28)
15.Rex Ilusivii i Milan Mladenović - Courage pt. I (4:24)
16.Black Light feat. Julee - Ljubav (4:12)
.
Ukupno: gotovo sat vremena.
Ukoliko je fabričkom greškom na kaseti ostao koji sekund više (što se na TDK hromkama dešavalo) – taman do poslednjeg okreta trake.

(Lista je sa servisa Grooveshark, koji je zatvoren 1. maja 2015 prebačena na soundcloud.)

p.p.s nastavak kompilacije dostupan je ovde.
.

[working class zero]

Dokotrljaš se nekako do kraja radne nedelje, izubijan, prepune teške glave i mutnog pogleda, trljaš rane od petka predveče, peku i bole, lečiš sve to voljenim bićem, dugo neviđenim prijateljima, muzikom, filmom, muzikom, onda nekom novom muzikom, možda te ona povuče napred, onda poznatim komadima i knjigama, nepročitani tekstovi razbacani po hardu i fleš-memorijama i plejerima i diskovima kao nekada davno po podu sobe; sanjaš kratko ali loše, kako slatko sanjati kada se toliko soli od znoja nakupilo u glavi i neuronima i sinapsama, subotom prepodne si nakratko čak i sjajan, pomalo zbunjen većom količinom sna i činjenicom da ti se uopšte ne pali cigareta, tek onda se zagledaš u neke navike, bezbedno daleko od ponedeljka ujutro, prvi put u sedam dana zažmuriš siguran da nećeš u sekundi zaspati ali pogled unutra te dovoljno uplaši da ponovo otvoriš oči, jer nemaš plan čoveče, „gde sebe vidiš za pet godina“ a da nije beg na daleka mora, ostrva pod Južnim krstom ili ona Sandrarova zgrbljena kao jaguari ili Mediteran koji hoću peške da pređem, Melkijadesova rečenica koja je dugo spavala i onda se ponovo rodila kao stih u pesmi, elem Ostrva, možda to i nije tako loš plan, pomisliš u nedelju uveče, nakon čitanja intervjua sa čovekom u čije rasuđivanje nisi sumnjao ni kada ste imali 11 godina, a zašto bi sada, kada je jednom rečenicom najpre uradio freeze frame a onda te naterao da sve svoje planove ostvariš što pre, dok ih uopšte i imaš, možda će uskoro biti bogatstvo imati plan (a još veće - dozvoliti sebi da spavaš sedam sati dnevno, kažu fanki biznismeni), ma sve to je postalo nevažno pred jednom rečenicom - Smatram da se pravi totalitarizam ne nalazi u činjenici da si nadgledan, već ignorisan.
[tišina, fina, tajac nakon kanonade reči. baš lep momenat.]

Ok, ponedeljak, novi dan.
Za dan ću biti bliži početku zime, što je jedan od najlepših dana u godini – jer se od te noći dani ponovo, nezaustavljivo - produžavaju.

Pametno iskoristiti proleće koje dolazi.