Novogodišnja priča (skica)

Autor > link

.
(foršpica)

Priča je zapravo počela još krajem leta: na proizvodnim linijama i po hangarima fabrike Igračke su izlivane, modelirane, farbane, ukrašavane, oblačene, pakovane - i sada su sve tu, naređane po kutijama u kojima se dešava metež nekoliko minuta nakon što se oglasi fabrička sirena, ona za kraj radnog vremena, a čuvar u kućici kraj ulazne kapije zadrema u svojoj stolici, sa pogledom na pust drum.

(početak radnje)

Ovih dana u fabrici Igračaka vlada - velika pometnja!

Za nekoliko dana ta čitava generacija biće distribuirana po prodavnicama ... Nova godina je blizu: i zato već danima dve dnevne smene razdvajaju igračke po kontigentima - jedan red igračaka ka prodavnicama u bogatijim četvrtima, jedan red za prodavnice na periferiji, i onda u krug.

I zato se već danima Igračke međusobno nadmeću: koja će "zapasti" u koji kontigent – jer se ovde, u fabrici, najvećim uspehom u životu jedne igračke smatra ulazak u dečiju sobu koja je već puna dobrih i lepih igračaka...

(a sad - tragično neznanje) 

Ono što nijedna od Igračaka naređanih na police zapravo ne zna (čak ni džinovski medved koji se među prvima našao na lageru i zato važi za najmudrijeg. napomena: ovo sa medvedom je možda stereotip, slabo poznajem tipologiju novih generacija igračaka) je da se igračke koje se nađu na rafovima bogatijih prodavnica zapravo mnogo manje i mnogo kraće igraju - dok se one koje se nađu u jeftinijim četvrtima često igraju i sa više generacija dece. A smisao svake igračke je – ime im lepo kaže – igra.

.
Tu lekciju će naučiti uskoro, ovih dana.

.

(kreće - akcija!)

.

Lošim planiranjem i jos lošije izvedenom akcijom prebacivanja iz kutije u kutiju – omiljeni par (... on bi mogao da bude... onako fin junak zarobljen, na primer, u telu imitacije Džastina Bibera, i to mu je dosta tragične krivice za čitavu dramu, a ona bi mogla da bude... neki model kojem već preti zastarevanje) elem, taj omiljeni par najpre bude razdvojen u različite kontigente, da bi onda On krajnjim naporom uspeo da se ubaci u kontigent u kojem je Ona, njegova izabranica - tog dana već odvojena za put ka jeftinijoj robnoj kući.

.

Njihovo putovanje počinje, na primer - večeras!
.

(momenat poslednje napetosti: ni publika ni junaci ne znaju da li će se glavni junaci ipak na kraju naći pod istom jelkom?)

.

Happy End  nije u planu sve do noći u kojoj se otvaraju pokloni.

.

Na odjavnoj špici, a zarad edukacije omladine - Fountains of Wayne - najbolja "božićna" pesma ikada - "I want an Alien for Christmas", dva minuta razuzdane, bučne radosti.
.

. . .

.

Mogao bih od ovoga da napravim jednu a-la-Dikens priču, mogao bi i Toy Story 4 da nastane od ovoga. Svašta bi moglo, kada bih ja mogao da se bavim ovom pričom.

Ovako, ostavljam je za razradu, za neke dane u kojima ću imati više vremena da se igram - rečima.

.

"Maršal": On, oni, mi, svi.

.
.Sve, zapravo, može stati u ovih 27 sekundi: i Dan Republike; i On i oni i mi, ali i oni koji se ovih dana dogovaraju po salama raznih MZ-ova kako će žvrljati po zidovima izborne, somnabulne i borbene parole, umesto da zidove ribaju.
.
Film "Maršal" Vinka Brešana (pisao ga u saradnji sa starim majstorom, ocem Ivom), jeste priča "o njemu, njima, nama i našim naravima". 
Na jednom malom otoku na Jadranu, krajem devedesetih godina pojavljuje se priča o pojavi - Titovog duha. 
I to je sasvim dovoljno za pristojnu tragikomediju, potpuno drugačiju od, na primer, Žilnikovog filma.
.
Za takav film je, izgleda, tada bilo prerano: premali broj ljudi bio je spreman da se u tom trenutku, 2000. godine, pogleda u ogledalo.
.
Deset godina nakon pojave filma, dvadeset nakon raspada Republike i trideset nakon njegove smrti, možda je pravi trenutak da se film pogleda - ponovo. 
.