Noćurak procvetao od obrada [volume 3]

Foto: Aleksandra >>

Amanda Shires, The House Of Love i Kralj Čačka obrađuju pesme koje je proslavio Cohen; Cowboy Junkies obrađuju 'Five Years'; Amira obrađuje Džonija, Nick Cave peva 'Ramblin' Mind' Jefrey Lee Piercea; 
The Divine Comedy obrađuju The Smiths; 
Norah Jones jedan opaki klasik; 
Jeff Tweedy samog sebe, 
kao i Sivert Hoyem,
José González a zatim i Paolo Fresu, Omar Sosa i Natacha Atlas obrađuju Massive Attack, Erika Stucky je preokrenula 'Roxanne', 
tu su i Brian Eno, Charles Bradley, Karl Blau, Rokia Traore i – Lee Marvin :)


Sad - Play!

Najdraže pesme drugog frtalja 2017!

Omiljene pesme drugog frtalja 2017 + nekoliko bonusa sa reizdanja iz bliske & daleke prošlosti.

Najnajnajdraže sam ostavio za kraj emisije.

Đuskalice !!! (Chk Chk Chk) i Jamiroquai; lepi, plavi okean Bitipatibi; Sakamoto & Sylvian ponovo zajedno, Alt-J, omiljeni rok-end-rol pesnik Fred Thomas, strašan album Fleet Foxes, konačno i Nick Hakim ima prvenac, The Teskey Brothers pokazuju kako bela braća sviraju soul, iznenađujuća Aldous Harding (to je ova sa kačketom), Bedouine koja zvuči kao inkarnacija Koena (to je ova pored), divan snimak koji su napravili Sivert  Hoyem i njegov bend na Akropolju, trubadur Sean Rowe, The Mountain Goats pevaju o tome kako se Andrew Eldtrich vraća kući, Desperate Journalist, novi album The Charlatans; Paul Weller je opet snimio remek-delo; pravo iz pakla Algiers; Prophets of Rage sa nekoliko poruka za tebe; Del Arno Band & Hornsman Coyote imaju još nekoliko, drugi omiljeni trubadur - Peter Mulvey, Pumarosa, opet preporučujem Auf Wiedersehen; himna proleća od Arcade Fire, fenomenalni TOPS, Dan Auerbach, Roger Waters nakon dvadeset i pet godina pauze, Slowdive nakon dvadeset i dve; Ljubičice; novi 
singl za The The i valjda vam je jasno šta je najomiljenija, ukoliko nije - slušajte do kraja. Ima tu još iznenađenja koja nisam pominjao... ;)

Sad - play!

Tri pasusa kao dokaz da je Džonatan Safran For genijalan pisac

Ili #onokad nešto genijalno otkriješ sa debelim zakašnjenjem.

Prvo čitanje kratke priče "Dvominutni test ličnosti" >> je bilo dovoljno da znam da je Džonatan Safran For pisac za kakvim tragam već neko vreme, no svestan činjenice da nije dobro zaključivati na osnovu samo jedne kratke priče, upustio sam se u čitanje "Izuzetno glasno i neverovatno blizu". 

Slede tri pasusa koji mi dokazuju da me osećaj retko vara. 

*

"A šta je sa malim mikrofonima? Kad bi ih, na primer, svi ljudi progutali, a oni onda puštali zvuke srca preko malih zvučnika koje bismo mogli da držimo u prednjem džepu tregerki? Pa kad noću voziš skejtbord niz ulicu, mogao bi da čuješ svačije srce, a oni bi mogli da čuju tvoje, kao nekakav sonar."

*

"Te noći dok sam ležao u krevetu, izumeo sam posebni odvod koji bi se nalazio ispod svakog jastuka u Njujorku, i bio povezan s veštačkim jezerom. Svaki put kada bi ljudi plačući zaspali, sve suze bi otišle na isto mesto, a ujutro bi onda hidrometeorolog mogao da pročita izveštaj da li je nivo Jezera suza porastao ili opao, i mogli bismo da znamo da li Njujork ima teško srce. A kada bi se nešto zaista užasno desilo - kao pad nuklearne bombe ili napad biološkim oružjem - izuzetno glasna sirena bi se oglasila, upozoravajući sve žitelje da odu do Central parka da postavljaju džakove oko jezera."

*

"A šta je sa napravom koja bi znala svakoga koga i vi znate? Pa kada bi kola hitne pomoći išla niz ulicu, na krovu bi svetleo veliki znak: 

NE BRINITE! NE BRINITE!

ako naprava bolesnika ne detektuje napravu nekoga koga on zna tu u blizini. A ako naprava detektuje napravu nekoga koga bolesnik zaista zna, na vozilu hitne pomoći bi svetlelo ime osobe u vozilu sa ili:

NIJE NIŠTA OZBILJNO! NIJE NIŠTA OZBILJNO!

ili, ako jeste nešto ozbiljno:

OZBILJNO JE! OZBILJNO JE!

I možda bi ljudi koje znamo mogli da se rangiraju prema tome koliko ih volimo, pa ako naprava bolesnika detektuje napravu osobe koju najviše voli ili osobe koja njega najviše voli, i bolesnik je zaista ozbiljno povređen, ili bi čak mogao i da umre, na hitnoj pomoći bi svetlelo: 

ZBOGOM! VOLIM TE! ZBOGOM! VOLIM TE!

Lepo je razmišljati o nekome ko je prvi na listama mnogih ljudi, pa da, kada on umire, vozilo hitne pomoći ide niz ulice do bolnice i sve vreme svetli

ZBOGOM! VOLIM TE! ZBOGOM! VOLIM TE!

*

(Prekucano iz "Izuzetno glasno i neverovatno blizu", strane 11, 49 i 77, izdanje Geopoetike, 2015, prevod Jelene Lazić.)

*

Hvala Sonji i Željki iz Beopolisa koje su otkrile da je po knjizi snimljen i film, što je trebalo da već znam, ali nisam.
Da li je reditelj filma Stiven Daltri (Bili Eliot, Sati, Čitač) takođe genije te je uspeo da od ovakve knjige napravi dobar film biće uskoro jasno).

*

Update, naknadno: zaboravite film. Knjiga je neuhvatljivo čudo.

Noćurak se raduje letu! [emisija]

„Požuri. Za koju nedelju, za koji dan, za koji čas,

Doći će prve jesenje kiše,

otvoriće se prozori,

I videćeš isti suri predeo što će ti reći: 

Nigde nisi bio, ništa se nije dogodilo“ 

(Jovan Vava Hristić, iz Tri Pesme o Letu)

Pesme o letu, 
pesme koje dobijaju pravi ton tek kada se slušaju na pravoj temperaturi i 
pesme koje čine da leto traje duže.

Po abecednom redu...

Bob Dylan,

Cocteau Twins,

Crowded House,

David Gray,

Everything But The Girl,

Fiction Factory,

Fleet Foxes,

K. D. Lang,

Kings of Convenience,

KT Tunstall,

Ljetno Kino Big Band & Vlada Divljan,

Phoenix,

Simple Minds,

Springsteen,

Sundays,

The Beach Boys,

The Chills,

The Clientele,

The Stranglers.

The Style Council,

The War on Drugs,

U pol' 9 kod Sabe,

Van Morrison,

Woods,

Yo La Tengo.

Zašto sam odlepio na pesmu 'Veliko hvala (i zdravo)' benda Ljubičice

Na svako pominjanje 'protestnih domaćih pesama' većina nas najpre pomisli da ih više-manje odavno nema. Zatim pomislimo na ljute Canetove stihove i Antonove rifove; Kojine pokliče i zamašćeni zvuk basa; na Milana; Kojota ili  Kandu, Kodžu i Nebojšu; u poslednje vreme na 'Ay Karmelu'; nešto stariji Džonijeva tri akorda i šamare koje je delio preko tih durova, tek poneko na "Zabludu" od Jarbola, razoružavajuću studiju stanja u kojem smo - možda tako retko pomislimo na nju zbog toga što je isuviše potresna, verovatnije zato što nema rif, bubanj, bas, već melanholičnu gitaru, onu pratnju duvača i glas koji peva sve ono što osećamo, a ipak se ne pretvori u jecaj do kraja pesme.

Kakogod, pesmu poput "Veliko hvala (i zdravo)" koju su Ljubičice >> objavile pre dva dana, odnosno na 25. maj do sada nismo imali.

Slušam je peti put zaredom, 
treći put bez gledanja u spot i pokušavam da osvestim šta me je to oduševilo na prvo slušanje. I ne mogu da se odredim - da li me više raspamećuje taj spoj parodije i ironije; ili je to drugi deo pesme koji zvuči poput oproštaja grupe ljudi koja je uspela da preživi oluju i ima snage da se mirno osvrne na decenije prošle sa (pod)smehom na licu ili, najverovatnije - plima koja počinje bubnjem i gitarom u trećem delu, odsvirana i otpevana s merom kakva priliči onima koje nije strah od onoga što dolazi, jer znamo da je borba uzaludna, ali od nje nećemo odustati.
A najverovatnije me na sada već šesto slušanje tera sve to zajedno.

Ovako neobična i višeslojna pesma poput "Veliko hvala (i zdravo)" neće tako lako i odmah postati himna nekih budućih protesta ili pesma po kojoj će se pamtiti ove godine. 

Ovo je sporopuzeća ozvučena ljutnja koja putuje lagano ali stiže daleko.

*

"Veliko hvala (i zdravo)" je deo EP-a benda Ljubičice "Rad na zemlji" koji je za preslušanje dostupan ovde >>

Noćurak putuje :: Thinking of A Place (emisija)

Znam da jedan ovo sluša dok vozi putevima Norveške,

drugi dok šeta Firencom,

jedna u Torontu,

neko dok vozi bajs po Pančevu,

neko zagledan u obalu Paname,

putuje zvuk kao da se ovo emituje na dugim talasima, AM skala.

Večeras je muzika prevozno sredstvo,

ali neće sve pesme biti o putu i putovanjima.

Ovo je za one koji slušaju u pokretu,

one kojima se vozi, a ne mogu,

one koji se voze ukrug, od broja do broja na časovniku,

Folder sa muzikom napunjen do vrha,

vozimo kroz noć, dokle god ima puta, kao što kaže Keruak.

doći će na red i pesma koja kaže 'putujemo noću, jer tada strah spava'.

Vozimo – pošto ne možemo da sprečimo ono što dolazi. 

The The, 
Dirtmusic, 
Echo & The Bunnymen, 
Thomas Dybdahl, 
Paul Weller, 
Isobel Campbell & Mark Lanegan, 
Thomas Dolby, 
Vlada Divljan, 
U Škripcu, 
Depeche Mode, 
Massive Attack, 
DJ Shadow, 
Alt-J, 
Richard Hawley, 
Sivert Hoyem, 
Steely Dan, 
J.J. Cale, 
The War on Drugs, 
Ryuichi Sakamoto & David Sylvian.

One More Time With Feeling (Nick Cave)

Dve stvari valja znati pre gledanja "One More Time With Feeling", dokumentarnog filma Endrjua Dominika o nastanku albuma "Skeleton Tree" i životu Nika Kejva nakon pogibije sina.

Prva je tehnička: Dominik je imao pravo i mogućnost da snima sve, dok je Nik zadržao pravo veta šta će od snimljenog materijala ostati u finalnoj montaži.

Druga je suštinka: Nik iz prethodnog dokumentarnog filma - "20.000 Days on Earth" i Kejv iz "One More Time With Feeling" nisu ista osoba.

Umesto teoretisanja o bolu, prikazivanju lične tragedije javnosti i tome gde je granica prihvatljivog - ovo obraćanje Nika u kameru, iz druge polovine filma zapravo definiše sve.

"I can do what it says in the books, or what people say to me, that I can reduce and distill this chaotic mess down into a platitude that I can fit nicely into, a greeting card-sized platitude that means something to me, like 'he lives in my heart' or something like that. 

But he doesn't; 
he doesn't live in my heart. 
He doesn't live at all. 

I want to be able to round it all off, but, it's affected me in a way I don't understand. 

I used to be able to predict what I would feel at certain times but now I don't have any handle on things anymore. 
It's frightening. 
Like I don't know why I'm fucking here now, for example. 
Why I'm sitting here with a camera. 
I wouldn't have dreamed of doing that before."

Kao što nisam umeo da pišem o albumu "Skeleton Tree", 
tako ne umem da pišem o ovom filmu, 
ali vam preporučujem gledanje, i to na velikom formatu.

Obrati pažnju na pesmu na odjavnoj špici.
Otpevali su je nastradali Artur, njegov brat Erl i Nik.

Rođendanski miks! :)

Jen...

dva...

prošle dve godine!

(Ako ćemo iskreno - rođendan je bio u utorak, ali sam sačekao petak, tog dana obično mogu svi da dođu na tortu, a i petkom je češće prazna gajba)

Malo noviteta,
red stariteta,
red teta od integriteta,
poneka domaćica,
onda svećica,
još jedna,
prkalice, praskalice, žabice i disko-kugle!

Dan Auerbach za dobrodošlicu,

Neca Falk o bananama koje su važan sastojak za tortu,

Kid Creole & The Coconuts, jer kokosi,

Haustor o životnim ciljevima,

Miladojka YouNeed za paljenje svećica,

Q-Tip za mrdoguz,

Prince, 
Jona Lewie o tome gde je najbolje biti tokom žurke,

Pop Levi da se malo tresu zidovi,

The Dandy Warhols, za to isto,

Cornershop, 

Pixies za spuštanje atmosfere da se gosti bolje međusobno upoznaju,

The Burning Hell da se zapričate,

John Congos za ples,

Ida Maria za masne fote.

Hvala za dosadašnjih 77.000 klikova na "►" 

;)

Milenko Milovanov

"U intervenciji Crvene armije koja je počela 4. novembra 1956. godine ubijeno je oko 2.800 Mađara i 700 sovjetskih vojnika. Azil u našoj ambasadi dobilo je 48 ljudi i u njoj su boravili do 22. novembra. Zgradu su sa svih strana opkolili sovjetski vojnici, a kroz prozor, iz nepoznatih razloga, ubijen je ataše za kulturu Milenko Milovanov." 
(Novinska vest)

Stojim kraj ograde kraj koje je prolazio svakog dana,

okrećem se leđima ambasadi i gledam u Trg u koji je i on gledao,
pre pedeset godina.

Ne mogu da priđem tabli bliže, naša ambasada danas ne radi, iako je radni dan.

Na tom mestu je promenjen tok istorije moje porodice.

Nije ubijen iz nepoznatih razloga.
Hitac je bio namenjen njemu, zato što se protivio izručenju Imre Nađa i revolucionara koji su našli utočište u jugoslovenskoj ambasadi, dok su vojnici SSSRa gušili revoluciju.

Protivio se, svestan šta će sa revolucionarima biti, ukoliko ih preda.

Svaka čast, deda.

Dirižabl & Prešlicavanje: Back2Back (dvosat)

Ana Dajić aka Dirižabl >> i ja koristimo činjenicu da smo na Radio Aparatu prve komšije i pravimo svojevrstan "back2back" -  pričamo o muzici, 'pozajmljenim albumima', knjigama, koncertima, protestima i vrtimo The Clash, Definition of Sound, Jensa Lekmana, Majkla Kiwanuku, The Wallflowers, Talking Heads, Pixies i Dejvida Bouvija...

Premijerno na Radio Aparatu >> u sredu 19. aprila od 21 do 23h.
Ukoliko propustiš premijeru, sve te čeka na mreži:

I deo:

II deo:

Noćurak o Bogu: "If There's a God in Heaven..."

Fotografija: Aleksandra >>

David Bowie traži izlaz iz kokainskog ludila i zove boga u pomoć,
Elton se pita šta on tamo gore radi,
Father John Misty se bavi spiskom grehova,
Lennon prestaje da veruje,
Hurray for the Riff Raff obrađuju Harisonovu himnu,
David Byrne i Selena pevaju kako nam On daje slobodu da sanjamo, ali nam ne daje slobodu;
Regina Spektor se pita kada smemo da mu se smejemo,
Tori Amos se pita da li je bog ponekad toliko zbunjen i da li mu je potrebna žena koja će brinuti o njemu,
Mick Harvey tvrdi da bog puši havanu i tako pravi oblake,
Jim White zamišlja šta bi bilo da Isus vozi kuću na točkovima, Buda motor a Muhamed ide vozom,
REM ne veruju,
Paul Weller poredi reči proroka i zaključuje da svi zapravo govore veoma slične stvari,
Craig Finn nalazi boga pogledom u vrhove nebodera koji ga okružuju, neki su tvrdili da su spremni,
Nick Cave ne veruje da bog interveniše,
Matt Johnson ne priziva nikoga u pomoć, jer zna da pomoći nema i tvrdi da je bog "deaf, dumb and blind",
tu su i Arcade Fire, Jeff Buckley, Violent Femmes, Lee Harvey Osmond, XTC i Depeche Mode koji tvrde da bog ima čudan smisao za humor.
I smeje nam se, sve vreme.